Kako je ova predstava mogla da se igra 6 godina?! :-/

 

 Najdugovečniju predstavu sam pogledala prošle godine

 (na linku ima i link originalne verzije https://kulturiska.blogspot.com/2022/12/najdugovecnija-predstava-kod-nas-u.html).

 Zajednički imenilac te najdugovečnije predstave (,Buba u uhu') i

 predstave ,Kneginja iz Foli Beržera' je reditelj Žorž Fejdo.

 Originalna verzija bila izvedena 1902. godine, ovde će biti priča

 o verziji iz Ateljea 212 i snimku predstave iz 1998. (ta predstava

 se izvodila 6 godina i imala 118 izvođenja). Reditelj Ljubomir

 Draškić.

                                                  

  Prva polovina prvog čina imala neki smisao u vidu

 dijaloga, postupaka i zabavnih trenutaka (kada učenici se

 šalili sa Šandelom-Branislav Zeremski, Arnoldov susret sa

 Šandelom, Arnolda glumio Branimir Brstina i pesme su samo

 neki od njih).

 Scene sa plesom i pevanjima mi bile simpatične, nasmejala me

 parodija na vojne/državne himne i očekivala da će i drugi čin biti

 u sličnom smislu.

 Drugi čin je bio baš loš pokušaj ,Bube u uhu' (situacija sa 

 zbunjenošću, gegovi i svađe), neočekivano i efektno odlično ispalo

 gostovanje Dragoljuba Đuričića (u pravom trenutku sa tarabukom

 začinio predstavu). Da nije njega, Vlastimira Đuze Stojiljkovića

 (Knez Pičenjev), Dare Džokić u jednom delu predstave (Kneginja),

 Gorice Popović (Irma) i onog orkestra što je predvodio Nenad

 Ćirić, ovoj predstavi bih dala sasvim jasno veoma slabu ocenu.

 Ocena 4

Veliki ratni jaz u senci ljubavnog trougla

 

 Sveti Georgije ubiva aždahu je drama Dušana Kovačevića koja 

 imala praizvedbu 1986. u Ateljeu 212. Reditelj bio Ljubomir Muci 

 Draškić, verzija sa ovog posta je iz 1987 (bila tog datuma snimljena,

 a 1989, objavljena na kaseti). 

 Ova verzija se igrala do 2005, a 2013. doživela obnovu pod novom 

 postavom i rediteljem u istom pozorištu, ali je više nema na 

 repertoaru.

 

 Ima istoimeni film iz 2009. koji bio kandidat za Oskara (Najbolji

 film van engleskog govornog područja).

                                                         

 U jednom selu se napravio veliki jaz između telesno sposobnih 

 seljana (potencijalni regruti za I svetski rat) i veterana iz prethodna 

 dva balkanska rata koji su postali invalidi. Gavrilo Vuković je iz 

 druge grupe koji je u zabranjenoj vezi sa ženom Đorđa žandarma 

 Katarinom...

 

 Dragan Nikolić (Gavrilo), Dara Džokić (Katarina) i Petar Kralj

 (Đorđe) su odlični bili u svojim likovima, u ljubavno ratnom

 trouglu.

 Tragično je dopuštenje svađa i razaranja između potencijalnih 

 regruta u ratu i onih što su postali ratni invalidi iz prethodna

 dva balkanska rata. Sve to su kuvali određeni nadređeni u

 vojničkim krugovima (takvu osobu u vidu poručnika Tasića 

 odglumeo dobro Svetozar Cvetković), u ovoj predstavi sam bila na

 strani ratnih invalida, a kasnije regruti shvatili svoju grešku što

 se nisu sjedinili sa ratnim invalidima.

 Volela bih da bude dostupna na internetu verzija iz 2013. Filmsku

 verziju ne želim da gledam (pogledala sam najavu gde uopšte nisam

 bila oduševljena protokom priče, likovima i samom radnjom).

 Ocena 10

Naša verzija realistične drame ,Molijer'

 

 Molijer je realistična drama ruskog pisca Mihaila Bulgakova

 (1891-1940). Trebala imati premijeru 1932, ali se ista desila tek

 četiri godine kasnije. Posle šezdesetih prošlog veka, ona spada među

 najveće klasike ruske drame. Naslovni lik Žan Baptist Molijer

 (1622-1673) je bio francuski dramaturg, glumac i pesnik.

                                                 

 Naša pozorišna adaptacija je bila u Ateljeu 212 1975, dok

 ova video verzija je iz 1978. Reditelj Ljubomir Draškić.

                                                   

  Posle velikog uspeha predstave ,Tartif', Molijer oseća da mu se

 bliži kraj, izgubio podršku od kralja Luja 14. i njegova duša slabi...

 Zoran Radmilović kao naslovna uloga je bio odličan i strašno mi

 što u ovoj drami i stvarnom životu, jedva pronašli mesto gde će

 

 da ga sahrane. Ova polubiografska/realistična drama u našoj verziji

 je odlična, zbog izvrsnog prevoda, menjanja scenografije, načina

 kako su glumci izgovarali tekst i protoka priče.

 Muzika koju radio Vojislav Voki Kostić pasovala predstavi,

 kostimi odrađeni odlično.

 Među najupečatljivijim likovima u izvrsnoj drami, bili su:

 Vlastimir Đuza Stoiljković (Luj 14.), Dragan Nikolić (Markiz D'

 Orsinji), Petar Kralj (Mariliz de Saron), Milan Caci Mihailović

 (Šarl Marle de Legranz), Aljoša Vučković (Zaharije Moaron).

 Ocena 10

 

Samo on mogao biti glavni u ovoj parodičnoj drami

 

 Alfred Žari (1873-1907) je bio francuski pisac najpoznatije 

 parodične drame ,Kralj Ibi'.

 Ona se izvodila kod nas 14 godina u Ateljeu 212 (1964-1978) i

 jedna od najvećih uloga Zorana Radmilovića u naslovnoj ulozi.

 Televizijska adaptacija na ovom postu je iz 1973.

                                                      

 Zoran Radmilović kao istomeni kralj je bio genijalan, originalan,

 smešan i zabavan. Parodična drama o ovdašnjim kraljevima koji su

 mislili da im se uopšte ne može, nedodirljivi i slično, ali 

 predstava indirektno pokazuje potpuno suprotno.

 Maja Čučković (mama Ibi) dobra gluma, Taško Načić (Kotis),

 Boro Stjepanović (Pil) veoma smehotresni, Petar Kralj (Žiron)

 

 takođe dobar.

 Jezik korišćen u ovoj predstavi je par puta mogao prelaziti u

 težak neukus, kostimi originalno čudni, pesme su ok. Samo

 Zoran Radmilović mogao biti glavni u ovoj parodičnoj drami, u

 sadašnjici ne bi nikako mogla proći (ni kroz moderniju

 adaptaciju).

 Ocena 7