Veliki ratni jaz u senci ljubavnog trougla

 

 Sveti Georgije ubiva aždahu je drama Dušana Kovačevića koja 

 imala praizvedbu 1986. u Ateljeu 212. Reditelj bio Ljubomir Muci 

 Draškić, verzija sa ovog posta je iz 1987 (bila tog datuma snimljena,

 a 1989, objavljena na kaseti). 

 Ova verzija se igrala do 2005, a 2013. doživela obnovu pod novom 

 postavom i rediteljem u istom pozorištu, ali je više nema na 

 repertoaru.

 

 Ima istoimeni film iz 2009. koji bio kandidat za Oskara (Najbolji

 film van engleskog govornog područja).

                                                         

 U jednom selu se napravio veliki jaz između telesno sposobnih 

 seljana (potencijalni regruti za I svetski rat) i veterana iz prethodna 

 dva balkanska rata koji su postali invalidi. Gavrilo Vuković je iz 

 druge grupe koji je u zabranjenoj vezi sa ženom Đorđa žandarma 

 Katarinom...

 

 Dragan Nikolić (Gavrilo), Dara Džokić (Katarina) i Petar Kralj

 (Đorđe) su odlični bili u svojim likovima, u ljubavno ratnom

 trouglu.

 Tragično je dopuštenje svađa i razaranja između potencijalnih 

 regruta u ratu i onih što su postali ratni invalidi iz prethodna

 dva balkanska rata. Sve to su kuvali određeni nadređeni u

 vojničkim krugovima (takvu osobu u vidu poručnika Tasića 

 odglumeo dobro Svetozar Cvetković), u ovoj predstavi sam bila na

 strani ratnih invalida, a kasnije regruti shvatili svoju grešku što

 se nisu sjedinili sa ratnim invalidima.

 Volela bih da bude dostupna na internetu verzija iz 2013. Filmsku

 verziju ne želim da gledam (pogledala sam najavu gde uopšte nisam

 bila oduševljena protokom priče, likovima i samom radnjom).

 Ocena 10