Lujo Davičo (biografija)

 

 Saša Brajović je redovna profesorka na Odeljenju za istoriju 

 umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu i Fakultetu umetnosti

 Univerziteta Donja Gorica u Podgorici.

 Za osobu koju je opisala u ovoj biografiji se odlučila, tako što njena

 mama imala sećanja na ovog čoveka, u jednom od najgorih doba

 zvano Drugi svetski rat, u okupiranom Nikšiću (Nikšić u doba

 kratkog života ovog čoveka bio okupiran od strane italijanskih

 fašista i nakon njegove smrti nemačkih nacista).

                                              

 Lujo Davičo (1908-1942) je bio baletski igrač, pedagog, 

 kompozitor i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.

 Tragovi o njegovim predacima potiču od početka 19. veka i zapravo

 se prezivali Hajim.

 On je bio poslovni partner knezu Milošu Obrenoviću (nabavljao

 novac, luksuznu robu, oružje i municije za srpsku vojsku).

                                             

 

                                                 

    Lujovi roditelji Benko (1871-1913) i Streja (1884-1978).

 

                                                  

 

                                                 

  

 Lujo prvobitno pohađao u Ženevi kod Emila Žak-Dalkroza,

 zatim Školu za ritmiku i plastiku 

 kod Mage Magazinović i uspešno diplomirao u Ženevi

 (zanimljivo da i ona sama pohađala kod Dalkroza).

 On u to doba bio jedini baletski igrač u našim prostorima i  

 veoma cenjen kao samostalni umetnik. Razočaralo me što nije bio

 evidentiran u beogradskom Narodnom pozorištu na neki

 način (tamo je igrao jako dugo i to veoma uspešno)

 

 Nakon završetka igračke karijere, stupio u profesorske vode 1937.

 godine.

                                               

 Ovde su zabeležena tri upečatljiva svedočenja od strane 

 pozorišne i filmske glumice Mirjane Kodžić (majka Maje Volk),

 pozorišnog reditelja i teatarologa Jovana Putnika i muzičkog

 kritičara Pavla Stefanovića.

 Brajovićin zadatak da na neki način rekonstruiše život, rad i

 zaostavštinu ovog važnog čoveka na polju umetnosti i same 

 baletske igre kod nas sigurno nije bio lak. Moj stav jeste da je 

 izvrstan posao odradila i velika šteta što još uvek

 nije snimljen igrani film ili serija o njemu.

 Ocena 10

 

4/5 dela imaju adaptacije

 

 Besnilo https://kulturiska.blogspot.com/2022/07/rasirena-bolest-kao-jedna-od-karika.html.

                                                 

 Čaj u pet je ozbiljno kvalitetna drama o otuđenju, načinu kako 

 se društvo odnosi prema starijim licima i generacijskom jazu.

 

 Ima tv adaptacija iz 1984. godine koju ću rado pogledati.

 

 Rađanje jednog zapisnika je izvodilo Pirotsko narodno pozorište

 u 2015. godini i istinska šteta što niko nije postavio celu predstavu

 na netu, već samo isečke. Ovde mi se sviđa kritika na račun 

 određenih viših lica koje uvek ostanu na svojim mestima kada

 se određena politička struja menja (a ne bi trebalo) i uvek su žrtve

 obični ljudi.

  Bila sam oduševljena sa pozorišnom verzijom dramskog dela

 ,Zlatno runo' https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/jedan-trazi-potpuno-nemoguc-potez-od.html,

 a bila mi upečatljivija ta verzija u odnosu na ovu književnu verziju.

 X+Y=0 govori o ljubavnicima koji varaju svoje supružnike,

 razgovaraju, ponašaju i međusobno postupaju na robotski način, a

 neko sa strane bi pomislio da su u stvari supružnici.

 Zanimljivo da se daje istoimena duodrama sa Katarinom Žutić i

 Dejanom Lutkićem https://www.youtube.com/watch?v=4N1JbSRPhpk

  na Madlenianumu https://operatheatremadlenianum.com/x-y-0.

  Čisti i nečisti ili Čudo u Jabnelu mi je jedina koja se nije uklopila

 u koncept ovog dela i koja nije imala ekranizaciju.

  Ocena 9.5

  

 

Njihovo drastično rešenje za gašenje, one im stižu kao pomoć

 Odlazak u Jolki Palki (predosadan roman o anti detektivki Harijeti)

  https://kulturiska.blogspot.com/2018/02/jako-dosadan-roman-o-anti-detektivki.html.

                                                                                 

 U leto 1940, odlučeno je u Kraljevini Jugoslaviji da se zabrani

 masonerija. Oni su odlučili za drastično rešenje za gašenje, a pomoć

 će im biti organizacija gde je glavna Velika Tetka...

 Naslovna strana odlično efektna, kao i period gde se radnja odvija.

 Glavni masoni u ovom delu su između živih i mrtvih, ogranizacija

 na čelu sa Velikom Tetkom trebala biti humoristična u stilu ala

 Nušić (u kom smislu se on pojavljuje u ovom delu, saznaćete kada

 budete pročitali), ali mi nije pasovala.

 Veći deo masona u ovom delu su ravnodušni, malo dosadni likovi i

 imali slabo zanimljive događaje. Dok su masonke direktne, glasne,

 spremne za pravu akciju i delanje i imale zanimljivije

 događaje. Tek na samom kraju knjige, otkrila detaljnije o glavnim 

 pojmovima masonerije (morate da idete skroz pozadi za čitanje).

 Ocena 6

 

Umesto originalne izmišljene priče, dobismo reklamno dosadni film!

 U Kraljevini Jugoslavije, crno beli nemi film ,Rudareva sreća' je

 bio prvi naručen film iz 1929, a na ovom linku

 https://noizz.rs/kultura/prva-jugoslovenska-reklama-tuzna-milica-kaladont/ev3yztb, možete saznati detaljnije o prvom angažmanu

 reditelja Josipa Novaka.

 Josip Novak (1902-1970) je bio hrvatski reditelj i svoju karijeru

 započeo 1926. godine uz reklamni film ,Sve radi osmeha' (on je

 na linku iznad). Tridesetih godina se seli u Bugarsku, gde je 

 režirao film ,Vojvoda Strahil'.

                                                
 Grupa ljudi luta Vlaškom planinom u potrazi sa blagom, a otac i

 ćerka takođe traže blago...


 

 Naslov posta veoma jasno kaže moj prvi utisak, a imam ih

 još.


 Segmenat izmišljene priče i stvaranje pravog rudnika se nije

 dobro stopio u jedno, a da je bio samo istinit deo, dala bih šesticu.


 Tekst je propagadno dosadan sa prosto proširenim rečenicama, 

 nikakva dinamika u glumi likova i finalne scene su odrađene

 veštački loše. Muzička pozadina koja je naknadno stavljena je

 odlična (klasična muzika i naša izvorna narodna muzika sa trubom

 u glavnoj ulozi).


 Pitam se da li su meštani, pravi rudari i njihove porodice dobile

 neku vrstu honorara za pojavljivanje u ovom dosadnom 

 reklamnom filmu?


 Ocena 2 



 Ocena 2

Priča jednog dana iz...

 Autor kratkog dokumentarnog filma ,Priča jednog dana'

 Maks Kalmić (1905-1941) je na žalost preminuo nekoliko

 meseci nakon premijere ovog filma (bio je streljan od strane

 nacista). Snimio dokumentarni film

 ,Pioniri odbrane našeg neba' 1938.

 i još jedan kratki dokumentarni film ,Demonstracije 27. marta

 u Beogradu' (na žalost, oba filma nema).

Priča glavnog lika koji bio naš poseban operski pevač

 https://www.011info.com/bilo-jednom-u-beogradu/izvoz-prvog-srpskog-tenora-u-ameriku.

                                                  
 Priča jednog dana se odvijala u Beogradu 1941...



 Maks Kalmić uspeo da dočara sve slike našeg glavnog grada i

 to za 9 minuta. Na žalost, u tom periodu je bio II svetski rat i

 velika sreća u toj nesreći što filmski dokument nalik ovom opstao

 u sadašnjici (delić filma bio u filmu ,Maratonci trče počasni

 krug').

 Ocena 10


  

Svedočenja u Sarajevu i prenos...

 Dve u jednom knjige ,Bosna u lancima' (autor Velimir Mandić) i

 ,Od Terezina do Sarajeva' (autor Stevan Žakula) su bile skoro

 nepoznate širokoj javnosti.

 O Velimiru Mandiću (pseudonim V.G. Maneli) nema podataka, ali

 ima o Stevanu Stevi Žakuli (1875-1939).

 Stevan S. Žakula je bio politički vođa, prosvetni radnik i vođa

 Sokolskog pokreta.

                                                 

 1. delo

 Velimir Mandić opisuje period pred sam atentat i posle njega,

 kao i svoje iskustvo koje bilo veoma loše, kao i našem narodu

 u Bosni i Hercegovini...


 2. delo

 Stevan Žakula govori o prenosu posmrtnih ostataka atentatora i

 zaverenika te 1914. godine na Koševu i to šest godina posle...



 Mnogo je tragično što se ranije nije znalo za oba dela i ozbiljno

 nedopustivo bilo skrivanje istih u jednoj biblioteci. Srećom, pa

 urednik izdavačke kuće ,Prosveta' Dragan Milenković to odlučio

 pokazati javnosti i očekujem da će ljudi imati širu sliku zašto je

 do tih nesrećnih događaja došlo.


 Ocena 10   

Ništa nije zgrešila, samo...

 Kosta Novaković (1895-1953) je bio režiser i jedan od pionira

 sedme umetnosti kod nas. 

 Crno beli nemi film ,Grešnica bez greha' je imao premijeru

 u bioskopu Kasina 1927. godine, pobravši pozitivne kritike od

 strane publike i štampe. Kopija ovog filma je sačuvana u Muzeju

 Jugoslovenske kinoteke, a ista bila prikazana na festivalu

 nemog filma u Italiji 2003, dobivši pozitivne kritike i burne 

 aplauze. 

 Kratka radnja

 Ljubica je mlada devojka sa sela koja odlazi u grad i zaboravlja

 na svog verenika Nikolu. Upoznaje gospodina Lajoša koji se

 ispostavio da je prevarant i ubrzo proglašena za grešnicu (iako

 ništa nije skrivila). Da li će Ljubica uspeti da pokaže ljudima da

 nije zgrešila?

 Sonja Stanisavljević (Ljubica) imala stas i dobro glumela, a ona je 

 bila nekadašnja balerina. Ilija Dragić (Nikola) takođe bio dobar

 u svojoj roli. Viktor Viki Starčić (Lajoš) maestralno odglumeo

 gospodina prevaranta, ubedljivu glumu imala Persa Pavlović

 (Ljubičina majka), a Nikola Gošić (Ljubičin otac) dobar.

 Čuvena pozorišna glumica Žanka Stokić (Nikolina stanodavka)

 odlična u svojoj jedinoj filmskoj ulozi stanodavke koja je uporna

 da zavede Nikolu.

 Kosta Novaković je bio nekadašnji apotekar i prodao svoju

 apoteku, radi snimanja ovog filma. Ovaj film bio pokušaj da se

 na suptilan način ubaci erotika u sedmoj umetnosti kod tadašnje

 Kraljevine Jugoslavije.

 Priča je sasvim prosta, one scene tučnjave neuverljive u 

 glumačkom smislu. Gluma bola i tuge su suviše teatralne (to

 govorim u slučaju Sonje), a Persa po tom slučaju je realnije i

 mnogo bolje odglumela ta osećanja od svoje filmske ćerke.

 Za ovaj film, bolje je što ima manje likova i drago mi što isti

 uspeo biti sačuvan.

 Ocena 8

                                           

Prvi put...

 Zoran Penevski je pisac, scenarista i prevodilac. Urednik dečjih

 izdanja u izdavačkoj kući ,Laguna', a zajedno sa Ivicom 

 Stevanovićem je koautor prvog grafičkog romana kod nas

 ,Ljubazni leševi'.

                                     

 Kratki opis

 Prva knjiga štampana na našem jeziku? Prvi bal? Prva

 muzička ploča? Prvi automobil? Sve što je bilo prvi put kod

 nas, možete pronaći u ovoj knjizi.



 Neke fotografije iz knjige su prvi put objavljene kod nas i to me

 jako oduševilo. Ne zna se šta je bolje u knjizi vezano za prve

 stvari kod nas, a kod nekih što sam otkrila u knjizi

 ću definitivno istraživati više. :-)


 Ocena 10

Pravi sportski heroji i ljudi

  Tu knjigu sam kupila jednom dragom prijatelju za rođendan (oboje

 volimo istoimenu seriju i film). Nekada, heroji nisu bili starlete,

 kriminalci, političari i glupo površne osobe. Već oni.

                                             

 Kratki opis

 Pre 86 godina je bilo čuveno prvo Svetsko

 prvenstvu u fudbalu u Urugvaju. Tirke, Moša, Bek, Milutinac i 

 mnogi drugi su predstavljali našu zemlju (Kraljevina Jugoslavija) i

 spadali smo među autsajdere. Kako su uspeli ostvariti tako 

 veliki uspeh i tako oduševiti ceo svet, posebno domovinu?

 Opisi su živopisni, a neki od aktera se drugačije

 zovu (to je iznenađenje). Opisani su pravi rezultati sa tog

 čuvenog prvenstva, kako je fudbal došao u naše krajeve i ko

 stoji iza najvećeg uspeha u našem fudbalu ikada (sadašnji

 fudbal nije vredan opisa).

 Bilo bi fenomenalno da ovu knjigu uvrste u lektiru za starije

 razrede u Osnovnoj školi (od 5. do 8. razreda) i možda učenike

 više motivisali da čitaju knjige (lektiru i druge knjige). Van terena,

 svi su bili ljudi i gospoda, ostavili nam dubok i pozitivan trag

 naše sportske istorije.

 Ocena 10/10

Očekivala sam više egzotike, avanture i zabave

  Naslovna strana ove knjige je fenomenalna, originalna i njen naziv.


                                            

 Kratak opis

 Kalmika Kaja (Kalmici su zapadno mongolski narod) je došla u

 Kraljevinu Jugoslaviju da se školuje, bavi mačevanjem i uči jezike.

 Šarmirala je skoro sve, osim Mice Đurđević. Mica je svestrana

 beogradska gospođa (ona je i trener ,Boračkoj školi za mačevanje i

 boks) i ona nešto ne miriše Kaju...

Od drugih likova, meni je favorit američki poslanik u Kraljevini 

 Jugoslaviji, a i ostali mu mogu biti ravni. Čini mi se da Kajin lik

 nije dobio dovoljno prostora u knjizi i velika šteta za to. Spisateljka

 Mirjana Đurđević je stavila u knjizi super arhivu novinskih

 članaka koji imaju veze sa radnjom.I stvarno, bila je jedna 

 Kalmička princeza u Beogradu davne 1933. godine. Mirjana ga

 pretera što stavila svoju glavu i ,isekla' druge na slikama, to mi je

 najveći minus. Pročitavši knjigu, trebalo je od svega pomalo biti

 kao sa naslova ovog posta. I malo komedije.

 Ocena 5/10

Nalik dobroj akciji i drami u prošla vremena

  Korica knjiga je fantastično urađena i privukao me mnogo jak 

 naslov.
                 

 Kratak opis

 Ljubica Ilić je bila devojka u ranim dvadesetima i živela u Užicu.

 Još je postojala Kraljevina Jugoslavija (to su rane dvadesete

 prošlog veka), viđala sa tada učiteljem njenih godina

 Ristom Kaplarevićem i posle tužnog događaja, prekinuli

 svaki kontakt i vezu. Vremenom, Rista postao moćnik nove države,

 Ljubica se udala za oficira Kraljeve vojske Lazara Vulevića,

 zasnovali porodicu i Lazar prihvatio biti čuvar dokumenta koji kriju

 tajnu dinastije Obrenović. A koja je?

 Dijalozi u ovoj knjizi nisu aristokratsko dosadni ili seljačko

 prosti, već imaju bogatstvo i težinu. Meni su bile užasavajuće

 podele po pitanju političkog pravca, nacionalnosti i svih drugih

 oblika u ono doba (u sadašnje, da i ne govorim). Zločini

 odobravani, u knjizi su pitanja o moralnosti, osudi i savesti. Za

 pisca Branka Čankovića kome pisanje nije zanimanje (bio je

 finansijski direktor u Bip-u i Fabrici šećera), imam ogromne

 hvale. Knjigu je napisao kao pravi posvećeni proučavalac

 naše prošlosti u doba pada Kraljevine Jugoslavije. I za neke 

 stranice, treba da se udubite (mislim u doba ratovanja, otkrivanje 

 te tajne i završnici knjige).

 Ocena 10/10