Edvard dobi poziv...

 

  Aleksandar Bilanović je srpsko argentinski pisac i pustolov.

  Fejsbuk stranica https://www.facebook.com/aleksandar.bilanovic.9.

 Instagram https://www.instagram.com/billy_kljunowsky/.

                                                

 Edvard Nikolić nakon kraćeg rada kod nas (ilegalno i legalno), rešio

 da se preseli u London i tamo žešće radio stvari sa one strane 

 zakona. Na neočekivani način, dobije poziv za put u 

 Južnu Ameriku...

  Ranije sam u biblioteci pogledala korice te knjige i odbio me 

 na prvom pogledu naslov romana. U drugom pokušaju, odlučila

 sam dati šansu i osetila da tu ima specifičnih biografskih elemenata.

 Volela bih da se glavni junak drugačije zvao (na primer Marko,

 Jovan i slično), to mi je jedna od mikro zamerki.

  Najzanimljiviji delovi su bili njegovo snalaženje u Londonu (ima

 elemente engleskog filma ,Snatch'), utisci nakon što je dobio na

 neočekivan poziv za Južnu Ameriku i privikavanje na njihov

 način života.

  Seksualni Nikolićevi trenuci su bili mešavina sirovog, snažnog,

 površnog i malo emotivnog (na žalost, ovog poslednjeg je bilo

 premalo), komedijaški delovi veoma malo bili smešni i takva

 vrsta humora mi lično nezanimljiva.

 

 Avanturistički delovi kada je kao test boravio u šumi i shvatio 

 šta je pravi život i kako ga treba živeti su bili upečatljivi, istiniti

 i veoma snažni. Glavni junak je prošao psihičke i fizičke muke

 raznih vrsta da bi konačno ostavio poroke i neke od tih stvari

 jeste zaslužio da proživi i iskusi.

  Nastavak Nikolićeve putešestvije u potrazi sa smislenim,

 ispunjenim životom je pretočen u knjigu ,Esmeralda 973' koja 

 trebala biti izdata takođe za Lagunu, ali je objavila izdavačka

 kuća ,Besani' (više o njima https://besani.rs/).

  Ako naletim na nastavak, svakako ću pročitati.

  Ocena 7.5

Južnoamerički magično posebni putopis

 

  Mirjana Stanojlović je diplomirala engleski jezik i književnost i

 živela jedno vreme u Londonu. Najduže se zadržala kao zvanični

 prevodilac Beogradskog sajma, bila profesorka u gimnaziji i

 na Institutu za strane jezike (kasnije prešla u stručne prevodioce).

                                           

 Mirjana Stanojlović bila u četiri južnoameričke države i posebno

 želela videti Patagoniju...

 U Argentini, osećala se jako dobro i bila pod posebnim utiskom 

 tango muzike i samih plesača istog.

                                                   

  Iguazu vodopad koji se nalazi u Argentini isto ostavio snažan

 utisak.

                                                  

  U Brazilu, posavetovala ljude kako da se čuvaju od lopova (i 

 dan danas kradu, samo veštije i suptilnije), tako da nije često

 boravila napolju. Svidelo mi se što opisala dobre i loše strane

 Brazila (obično osobe koje pišu putopise u Brazilu samo spominju

 karneval i šareniš) na jasan i precizan način.

                                                 

  U Peruu joj bilo baš zanimljivo, pogotovo grad Kusko koji bio

 prestonica carstva Inka.

                                              

  Sigurna sam da je Maču Pikču još lepši uživo i opisi su živopisno

 prekrasni. Za obilazak ovog posebnog svetog grada Inka, planiraju

 se jako unapred obilasci i mogući su samo uz turističkog vodiča

 (samostalni obilasci nisu dozvoljeni, što je pametno).

                                                 

  Bila je sa razlogom oduševljena jezerom Titikaka (nalazi se na

 granici Perua i Bolivije), načinom kako meštani žive i osetićete

 te njene posebne reči kada sami budete pročitali knjigu.

                                                

  La Paz (glavni grad Bolivije) ostao u posebnom sećanju autorke

 i dobro se pazila u prilagođavanju nadmorske visine (nekim njenim

 saputnicima bilo ozbiljno loše). Saveti u tom slučaju su dosta

 vredni i korisni koje dala u knjizi (neki od njih jeste da

 se pije više tečnosti i veoma malo da se jede)

 i ko bude mogao boraviti tamo, da isti budu primenjeni.

                                                  

  I za kraj, obišla je ledeni raj Patagonije. Isto kao u slučaju

 Maču Pikčua, sigurna sam da je lepše i moćnije uživo.

                                                

  Ocena 10

                                            

Naslov ovog dela je samo jedna od reportaža...

 

  Rišard Kapušćinjski (1932-2007) je bio poljski esejista, pesnik i

 novinar.

 U poslednjim godinama svog života, bio razmatran za Nobelovu

 nagradu, a ovo delo se bavilo reportažama o diktaturama za vreme 

 šezdesetih, sukoba, kao i samog naslova.

 Savlador i Honduras su igrali utakmicu leta 1969. godine

 kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 1970. Istovremeno, odvijao

 se rat...

 Sama priča je samo jedna od reportaža koje Kapušćinjski napisao

 i glavna tema ovog dela su u stvari diktature u Africi i delom 

 Južne Amerike (više ima reportaža u Africi), kako se odrazile

 na tamošnje stanovništvo i viđenje Evropljanina (u vidu njega)

 na sve to.

 Doživeo dosta puta vanredno napete situacije (jednom mu

 zdravlje bilo veoma teskobno i visio između života i smrti), tim

 reportažama ne samo svom narodu, nego celoj Evropi rekao važne

 istine o situacijama u tim državama gde je boravio i izveštavao.

 Ocena 10