Mirjana Stanojlović je diplomirala engleski jezik i književnost i
živela jedno vreme u Londonu. Najduže se zadržala kao zvanični
prevodilac Beogradskog sajma, bila profesorka u gimnaziji i
na Institutu za strane jezike (kasnije prešla u stručne prevodioce).
želela videti Patagoniju...
U Argentini, osećala se jako dobro i bila pod posebnim utiskom
tango muzike i samih plesača istog.
Iguazu vodopad koji se nalazi u Argentini isto ostavio snažan
utisak.
U Brazilu, posavetovala ljude kako da se čuvaju od lopova (i
dan danas kradu, samo veštije i suptilnije), tako da nije često
boravila napolju. Svidelo mi se što opisala dobre i loše strane
Brazila (obično osobe koje pišu putopise u Brazilu samo spominju
karneval i šareniš) na jasan i precizan način.
U Peruu joj bilo baš zanimljivo, pogotovo grad Kusko koji bio
prestonica carstva Inka.
Sigurna sam da je Maču Pikču još lepši uživo i opisi su živopisno
prekrasni. Za obilazak ovog posebnog svetog grada Inka, planiraju
se jako unapred obilasci i mogući su samo uz turističkog vodiča
(samostalni obilasci nisu dozvoljeni, što je pametno).
Bila je sa razlogom oduševljena jezerom Titikaka (nalazi se na
granici Perua i Bolivije), načinom kako meštani žive i osetićete
te njene posebne reči kada sami budete pročitali knjigu.
La Paz (glavni grad Bolivije) ostao u posebnom sećanju autorke
i dobro se pazila u prilagođavanju nadmorske visine (nekim njenim
saputnicima bilo ozbiljno loše). Saveti u tom slučaju su dosta
vredni i korisni koje dala u knjizi (neki od njih jeste da
se pije više tečnosti i veoma malo da se jede)
i ko bude mogao boraviti tamo, da isti budu primenjeni.
I za kraj, obišla je ledeni raj Patagonije. Isto kao u slučaju
Maču Pikčua, sigurna sam da je lepše i moćnije uživo.
Ocena 10
