50 umetničkih pravaca objašnjena na lak način

 

 Suzi Hodž je britanska autorka i umetnica koja objavila preko 100

 knjiga vezane za istoriju umetnosti, praktičnu umetnost, istoriju,

 dizajn, nauku i biografije.

 Sajt+društvene mreže https://www.susiehodge.com/.

                                             

 Kod svog utiska o ovom delu, navešću određene umetničke pravce

 koji su po mom mišljenju ostavile jak utisak ili drastično odskaču

 po pitanju pravca.

 Za neke od grana umetnosti kao što su umetnost od davnina pa

 sve do baroka su opšte poznate i po mom mišljenju kod

 te sekcije, trebala da se nađe Vinčanska kultura.

  Kod sekcije ,Širenje novih učenja' se nalaze sjajni umetnički

  pravci kao što su Zlatno doba Holandije (1620-1700), rokoko

 (1700-1800) i japanski pravac Ukijo-e (od 17. do 20. veka).

                                                

                 Jan Vermer- Alegorija slikarstva (Zlatno doba Holandije)

                                                

                       Žan Onore Fragonar- Ljuljaška (rokoko) 

 Ova slika se našla u jednom starijem broju ,Politikinog Zabavnika'

 i mislim da je bila na temu rokokoa ili francuske umetnosti iz tog

 perioda.

                                                   

 Kacušika Hokusaj- Veliki talas kod Kanagave (ukijo-e)

 Fantastično mi što je ova slika izrađena sa tehnikom drvoreza i

 ona se našla na jednoj od naslovnoj strani starijeg broja Politikinog

 Zabavnika, na temu japanske umetnosti iz Edo perioda (od

 1603. do 1868. godine).

                    

 Rađanje modernizma je sekcija koja iznedrila prošireno složene,

 ujedno originalne slikarsko umetničke pravce.

                                                  

              Očajnik- Gistav Kurbe (autoportret-realizam)

                                               

 Zvezdana noć- Vinsent Van Gog (postimpresionizam)

 Preporučujem da pročitate utiske o biografiji/memoaru o pismima

 koje Vinsent slao svom bratu Teu https://kulturiska.blogspot.com/2025/10/pisma-voljenom-bratu-ujedno-i-podrsci.html.

                                               

                 Alfons Muha- Mašta/Sanjarenje (art nuvo)

  Izazov i promena na polju umetnosti je napravila pravi bum, ujedno

 i naziv sledeće sekcije u ovoj knjizi.

 Umetnici su rešili da naprave pravce van zone komfora u najtežim

 i najsurovijim vremenima (tokom I i II svetskog rata).

  Većina pravaca je imalo kratke periode, ali su ostavila dubok i

 važan trag u našem dobu.

                                                 

 Zdanje Bauhausa u nemačkom gradu Desau

 Bauhaus je bila državna škola za arhitekturu primenjenu umetnosti

 u periodu 1919-1933 i kod te umetničke grane mi se svidelo što 

 umetničko delo moglo biti primenjivo kao svakodnevni proizvod,

 ujedno i funkcionalno.

                                                

 Jedan od najpoznatijih Bauhaus stvari jeste Vasilijeva stolica, koju

 je napravio i dizajnirao Marsel Brojer. Njegovom profesoru 

 Vasiliju Kandinskom se jako svidela i zatražio da se naprave stolice

 za sve učenike.

                                                

 Arčibald Motli- Ulična scena u Čikagu (Harlemska renesansa)

 Harlemska renesansa je bio umetnički pravac u periodu 1920-1930

 i začetnici su Afroamerikanci (jedna od najjačih stavki tog doba je

 džez muzika, poezija i slikarstvo).

  

 Finalna sekcija ove knjige i najkraća od svih sekcija jeste ,Novi

 pravci'.

                                                 

 Roj Likenstajn- Žena u kadi (pop art)

 Njegova dela baš volim (uglavnom su bila u boji i jako je voleo

 da koristi jarke, žive boje).

                                                 

 Džon Kejdž popravljao klavir u 1947. godini (umetnost 

 performansa).

 Ovaj čovek je autor čuvene neme kompozicije 4:33, koju je 

 obradio učesnik Evrovizije 2025. za Estoniju Tomi Keš

 (ta nema kompozicija je 3. na ovom linku) https://muaria.blogspot.com/2025/04/malo-vise-2025-obrade-2-deo.html.

 Ocena 10

                                           

Tokio sa njenog ugla

 

 Ana Šerman je američka književnica koja studirala grčki i latinski

 jezik u domovini i od 2001. godine živi u Tokiju.

 Ova knjiga sa posta je bila njeno prvo objavljeno delo, sajt 

 (društvene mreže joj nisu dostupne) https://annasherman.co.uk/index.

                                             

 Ana istinski želela da nauči japanski jezik i odlučila otići za Tokio...

 Svako poglavlje se zove po određenom tokijskom kvartu i

 znamenitostima, postepeno zbližila sa stanovnicima (pogotovo sa

 vlasnikom jednog kafea i njegovom suprugom gde je godinama

 išla da pije kafu) i samo delo za mene bilo interaktivno, poučno i

 važno.

  Na početku svoje putopisne tokijske priče, u hodu učila japanski

 jezik i očekivano se dešavale bezazlene jezičke greške (ljudi sa

 kojima razgovarala se nisu durili na nju).

  Ona je razgovarala sa ljudima u godinama do srednjih generacija i

 njihovi odgovori na pitanje šta za njih Tokio znači u prošlosti i

 sadašnjosti imaju posebnu težinu i jačinu.

  Zašto su je zanimala neka zvona starog Tokia, postepeno će te 

 pronaći odgovore u izvrsnom putopis delu.

 Dobrim delom, knjiga me podsećala na ranije Travel Channel 

 putopis emisije i ko voli spoj istorije, upoznavanja jedne nacije kroz

 prizmu običnog čoveka i putopise, ova knjiga će biti prava za

 vas.

 Ocena 10

 

                                              

 

Tarantinova promišljanja...

 

 Drugi deo ovog borilačko akcionog sjajnog filma koji je on režirao

 (biće ove godine, 5. decembra oba filma sa izbačenim scenama

 spojena u jedan film) https://kulturiska.blogspot.com/2017/11/stigla-do-njega.html.

 Kventin Tarantino govorio da će se penzionisati čim napravi deseti

 i poslednji film (oba filma Kil Bil računa kao jedan, pošto po 

 prvobitnom planu trebalo biti tako) i to se desilo sa filmom

 ,Bilo jednom u Holivudu' 2019. (Tarantino napisao roman inspirisan

 ovim svojim delom 2021. i preveden je kod nas).

 Na ovom postu, biće njegovo autobiografsko publicističko delo.

 

                                                 

 Super je spoj autobiografije i publicistike, Tarantino kao osnovac i

 rani tinejdžer gledao filmove koji uopšte nisu bili za njegov uzrast

 (dobro je što u ranijim periodima pred pubertet išao sa mamom i

 očuhom u bioskop).

 Sa druge strane, bio potpuno ispred svojih vršnjaka (rođen je

 

 1963.) po pitanju gledanja filmova, opisivanja i stavova na račun

 istih.

 Jedno poglavlje posvetio čoveku koji mu otvorio oči na račun 

 crnih glumaca iz ranijih epoha (Sidni Poatje se nije računao kod

 tog čoveka) i njemu Tarantino posvetio film ,Đangova osveta'.

 Ti filmovi koje Tarantino gledao i dao svoje stavove su 

 multižanrovski, ali kod većine preovladava krv i triler trenuci.

  Svidelo mi se njegovo viđenje ,Šta bi bilo, kad bi bilo' u slučaju

 jednog kultnog filma iz 1976. koji prvobitno nije trebao režirati

 Martin Skorseze (odlična biografija o njemu

 https://kulturiska.blogspot.com/2025/12/kroz-11-poglavlja-njegov-put.html).

 Ocena 10 

Osam porodica sa svojom pričom

 

 Džulija Samjuel je britanska psihoterapeuškinja i pedijatrijska 

 savetnica, a više o njoj https://www.juliasamuel.co.uk/.

                                          

 Osam porodica je bilo na onlajn i uživo seansama kod nje i svako

 izneo svoju priču.

  U porodici Vin, Ajvo osetio da ne zna ko je u stvari kao ličnost i

 

 jako ga bolelo što ne zna ko mu bio biološki otac (sa očuhom

 Markom, imao distanciran odnos). On je bio na seansama sa svojom

 majkom Penelopom, bratom Henrijem i sestrom Kamilom, a kasnije

 

 i sa sopstvenom porodicom (žena Suki, njihova deca Džetro i

 Loti).

 U porodicama Sing i Keli, gej supružnici Dev i Egnus su 

 

 svojevoljno

 otišli kod Džulije, da im pomogne u velikoj, zajedničkoj životnoj

 ulozi i jedna od tema seanse bilo prihvatanje Devove porodice po 

 pitanju njegove seksualnosti, kao i proces usvajanja malene 

 devojčice.

  U porodici Tompson, Hilarina prva unuka Dejzi treba da ide

 na univerzitet, a ovde bila priča i o Hilarinoj ćerci Kejt (Dejzinoj

 mami) i samoj Hilari koja uspela prihvatiti razvod od Kejtinog

 oca Džimija (razloge otkrijte sami).

  U porodicama Tejlor i Smit, bivši supružnici Pol i Džuli su otišli 

 kod

 Džulije sa svojim drugim porodicama, kao i zajedno i odvojeno

 (da bi konačno rešili duboke probleme iz prošlosti i ostanu u

 korektnim odnosima).

  U porodicama Braun i Frensis, na seansama su bili Pejšens, njen sin

 Kit, snaja Anđela i unuk Linford i tema bio veliki porodičan 

 gubitak (Kit i Anđela su izgubili svoju trogodišnju kći Amani, od

 tumora na mozgu). Neke od tema su bile i kako uticalo na ogromnu

 Pejšeninu porodicu, odnos između Kita i Linforda (Kit je 

 Linfordov očuh).

  U porodici Rosi, Sara i njene tri odrasle ćerke koje imaju svoje

 porodice Ana, Marija i Frančeska rešile otići kod Džulije, radi

 porodične terapije koja im bila ozbiljno potrebna (Sarin muž,

 Ana, Marijin i Frančeskin otac je davno izvršio samoubistvo i

 posledica bila depresija koju dugo krio).

 U porodici Berger, bile su Kati, njena kći Ana, unuka Rebeka i

 praunuka Dina. Kati je preživela horore u Drugom svetskom ratu,

 ovde je tema kako živeti sa ljubavlju i bez straha u više generacija,

 

 uprkos trpljenju nezamislive traume. Porodica Berger se rado

 odazvala da učestvuje u Džulijinoj knjizi.

 I za kraj, porodice Krejg i Butkovski, gde glavni bio Arči, oboleo

 od tumora (već ranije, pobedio bolest). On opravdano morao 

 prekinuti odnose sa svojim starim, toksičnim roditeljima i svaka

 čast njegovoj verenici Katarini (milo mi bilo što je poboljšao 

 odnose sa svojom decom iz prvog braka Gregom i Islom).

  Preporučujem da stariji, punoletni članovi porodice koje imaju iste/slične

 životne izazove/probleme i puteve da pročitaju ovo terapeutsko

 delo. Svaka od ovih osam priča su valjane životne lekcije, a

 sigurna sam da bi ovo delo moglo poboljšati porodične odnose.

  Ocena 10

Novi Holivud spasio film na sledeće načine

 

  Autor izdao delo o ručkovima između filmskog velikana i

 pozorišnog dramaturga

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/11/filmsko-zivotni-razgovori-za-vreme-rucka.html.

 Potpuno sam Piter Biskind napisao publicističko delo i ne morate

 pogađati o kom je pojmu reč.

                                            

  Holivudski studiji i producentske kuće su bile u ozbiljnom

 škripcu povodom pravljenja i realizacija filmova u bioskopske

 živote sa kraja šezdesetih.

 Nekolicina mlađih autora, glumaca, scenarista i producenata iz

 tog perioda, odlučili da promene tu sliku i rezultati su imali 

 ozbiljno, veliki odjek i pokret se zvao ,Novi Holivud'...

  Podeljeno delo na 14 poglavlja, veoma detaljni prikaz uspona reditelja

 te generacije (navešću samo neke od najvažnijih): Stiven

 Spilberg, Džordž Lukas, Martin Skorseze, Frensis Kopola.

 Njihove vizije kakve pokretne umetničke slike bi trebale biti jesu

 bile pionirske, smele, provokativne i originalne.

 Određeni čelnici Holivuda su imali neopravdane sumnje, 

 odmahivale glavama na te vizije i bez ozbiljnijeg i temeljnijeg

 razmišljanja, svima njima u početnim koracima govorili ne.

 Iako jesu ti reditelji uspeli sa svojim delima, ipak su im privatni

 životi bili totalno haotični i u crnilu (što zbog samih njih, što zbog

 određenih negativnih poteza koje su činili). Svi autori koje sam

 navela su živi i zdravi, samo da se dobro drže.

  Velika prednost ,Novog Holivuda' je što sam reditelj bio glavni,

 a ne filmski studiji i armija agenata i menadžera u tim istim

 krugovima. Nisu se bojali eksperimentisanja u vidu biranja

 glumaca, scenarija, filmskih tehnika i svidela mi se upornost

 tih autora (opet, dešavalo se da nisu bili u pravu).

 Mana ,Novog Holivuda' što je bilo previše mešanja filmskih

 žanrova (uglavnom francuske i italijanske kinematografije).

 a ako ste zagriženi da istražujete određen filmski pravac u 

 slučaju S.A.D, preporučujem vam ovu knjigu.

 I hvala ti se, bilo je manje štamparskih greška u odnosu na prošlu

 knjigu (navedena je na prvom linku).

 Ocena 9.5

  

                                          

U Venecijanskoj jeseni...

 

 Andrea di Robilant je italijanski pisac i novinar, više o njemu i

 delima https://www.andreadirobilant.com/.

                                      

  Ernest Hemingvej i njegova četvrta i poslednja žena Meri Velš

 su boravili prvi put u Veneciji. Nije objavio nijedan roman skoro

 čitavu deceniju i upoznaje...

                                            

  Adrijana (devojka sa svetlom jaknom) je u Hemingveju probudila

 želju sa pisanjem, životom i istraživanjem prirodnih lepota.

  Problem u celoj toj priči je što se ubrzo zaljubio u nju i ona je

 donekle gajila slična osećanja. Odnos sa Meri na početku bio

 dosta dobar, ali kasnije bio mnogo vijugav, težak i sumoran.

  Boravci supružnika po zapadnoj Evropi, Kubi i Africi su opisani

 detaljno i slikovito i u ovoj knjizi, saznala sam da je u Italiji bio

 jako popularan (on je i tokom I svetskog rata kao vojnik boravio

 u Italiji).

                                             

  Adrijana Ivančić (1930-1983) je rođena u Italiji i njena porodica

 poticala sa Dalmacije i bili su plemići. Imala dara za poeziju i 

 slikanje, a ova fotografija je sa plovidbe za Kubu. Adrijanina

 umetnost mogla biti na većem nivou, ali na žalost je odnos sa

 Hemingvejom pogoršao perspektivu za sopstvenu karijeru, kao

 i njena prekonzervativno ozbiljna okolina.

  Da je bio pametan i umno trezven, Hemingvej sigurno ne bi 

 emotivno mučio Meri što je direktno i indirektno pokazivao 

 veću ljubav prema Adrijani koja bila 31. godinu mlađa od njega

 (mogao joj biti otac) i mogao biti samo očinski učitelj Adrijani.

  Razočaralo me Hemingvejev odnos prema najmlađem detetu

 (ta priča je za neku drugu priliku), a oba glavna lika u vidu

 samog pisca i njegove poslednje muze se očekivano završila

 tragično.

 Ovo je jedna od publicističko biografskih knjiga koja mi potvrdila

 činjenicu da ne treba ništa gledati crno belo. Vredna čitanja i

 razmišljanja.

  Ocena 10

 

Baš jesu neverovatne priče iz...

 

 Detaljnije o autoru dela sa ovog posta

 https://nestvarnoastvarno.rs/autor/. Sajt je za desetku, a ima i 

 društvene mreže https://nestvarnoastvarno.rs/.

                                             

  Priče o našoj prošlosti koje se tiču istorije i svakodnevnice...

                                        

  Atanasije Ivanović zvani Tasa Aračlija (1799-1896) je bio

 ugledni Jagodinac i sakupljač poreza za romske ljude. Zanimljivo

 da su neki od njih bili vojnici u njegovim redovima za vreme

 ustanka 1848. godine i odneli pobedu (detaljnije u knjizi).

                                            

  Ovo je bilo zdanje koje predstavljalo našu tadašnju državu na

 Svetskoj izložbi u 1900. godini. Jedini smo dobili oznaku A1

 (visoki kvalitet) u slučaju štanda i eksponata.

                                             

  Petar Nikolajevič Vrangel (1878-1928) je bio baron, general,

 aktivni učesnik i vođa Belog Juga (deo teritorije na jugu 

 nekadašnje Ruske imperije) u Ruskom građanskom ratu posle

 Oktobarske revolucije 1917. godine.

  Bio veoma cenjen i poštovan u našoj državi, njegov grob se

 

 nalazi u ruskoj crkvi u Beogradu, dok bista i spomenik se nalaze

 u Sremskim Karlovcima.

  Ovo su samo delovi ove posebno ilustrovane knjige i to jesu baš

 neverovatne priče. Poglavlja su jasno podeljena, sa sličnim 

 događajima, volela bih pročitati i drugu knjigu.

 Ocena 10

Esejistička knjiga ovog dvojca

 

 Odlično Albaharijevo delo ,Životinjsko carstvo'

 https://kulturiska.blogspot.com/2016/08/ovo-nije-bilo-obicno-carstvo.html.

 Zajedno sa Žarkom Radakovićem, objavio ovo sledeće delo.

                                             

 Skoro u svim poglavljima, ima po fotografija u kojoj svaka ima

 pozadina kako i zašto je nastala. Obojica su dugogodišnji 

 prijatelji, prizivali uspomene iz detinjstva, mladosti, snove i

 planove.

 Ovo delo od samo 128 stranica ima višeslojno i posebno

 filozofsko značenje o prošlosti, sadašnjosti, stvorenim kadrovima

 i fotografije koje nemaju veze sa pričom (ima ih par) se ipak

 uklopile u knjigu.

 Ocena 10

Istorija jedne...

 

 Betani Hjuz je engleska istoričarka, autorka i televizijska

 voditeljka, specijalizovana za klasičnu istoriju. Ima orden

 britanskog carstva na svoja dostignuća, počasni doktorat na

 Univerzitetu u Njujorku, njen sajt zajedno

 sa društvenim mrežama https://www.bettanyhughes.co.uk/.

                                             

 Boginja o kojoj reč nije baš u svim vremenima bila bezgrešna,

 lepršava i sva u ružičasta.

 Kod ovog dela me ozbiljno oduševilo što je Hjuzova 

 

 o Veneri/Afroditi iskazala kroz istorijsko razumljiv i delom kritički

 jezik, za neke slike/priče o glavnoj junakinji dela sam saznala tek

 ovde.

 Venera/Afrodita u jednom od tih istorijskih vremena bila veoma

 omražena, razni ograničeni ljudi su pokušavali uništiti sva moguća

 dela vezana za nju i Hjuzova putovala širom sveta, radi konačne

 slike o glavnoj junakinji.

 Mogla je Hjuzova napraviti odličnu mini dokumentarnu seriju 

 za ovo delo, ilustracije i statue prikazale dve strane ove boginje

 koja u ovom veku jedna od najdražih boginja.

 Ocena 10

 

Filmsko životni razgovori za vreme ručka

 

 Piter Biskind je američki kulturni kritičar, filmski istoričar,

 novinar i nekadašnji urednik francuskog magazina za kulturu

 ,Premijera' (1986-1996).

 Priredio je delo gde Henri Džeglam (englesko američki

 filmski reditelj i pozorišni dramaturg) vodio razgovore sa

 svojim prijateljem glumcem i rediteljem Orsonom Velsom u

 periodu 1983-1985 (preminuo u oktobru iste godine) za vreme

 ručka.

                                             

 Vels je bio dosta na svoju ruku, veoma inteligentan, oštrouman,

 neki njegovi filmsko životni su mi bili veliko ne, ali opet sa

 druge strane poštujem što je on potpuno svoj.

 Nije se stideo svojih političkih aktivnosti i dobro je što nije bio

 na Senatu (možda bi mu taj položaj ugušio njegovu javnu ličnost).

 Pitanja koje postavljao Džeglam su bila dobra u centar, na žalost

 

 izdavač ,Lom' koji preveo ovo delo na našem je napravio dosta

 štamparskih grešaka (na polju određenih ličnosti za godinu 

 rođenja i smrti).

 Filmsko životni razgovori su u 90% slučajeva ispali kvalitetni,

 sa posebnom težinom i poukama.

 Ocena 9

Veći broj ovih govora jeste promenio svet...

                                                  

 Dovršiću naslov ovog posta samo sa jednom rečju i to ali.

 

 Zašto ta reč? Imam zamerke na ovo obimno delo koje ukupno ima

 386 stranica.

 1. Najviše govornika je bilo političara. Govori političara se više

 pamte, nego od neke istaknute ličnosti koja ima malih dodira ili 

 nema sa politikom. Trebali su staviti šarenolike grane poznatih 

 (naučnici, sportisti, umetnici i tako dalje).

 2. Nema nijednog govornika sa naših područja i Južne Amerike.

 To me najviše razočaralo, ispade da nije bilo odličnih govora/

 govornika sa ovih područja i to uopšte nije tačno! Samo što

 osoba koja priredila ovo delo (originalni jezik je engleski) se nije

 potrudila oko istraživanja najboljih govora u ovom slučaju.

 3. Previše je američkih govornika bilo u ovoj knjizi.

 

 Ocena 8

 P.S

 Najbolji govori po mom mišljenju u ovom delu.

 1. Suzan B. Entoni (američka društvena reformerka i aktivistkinja

 za ženska prava), govor- Jesu li žene ljudska bića?

                                            

 2. Martin Luter King mlađi (američki aktivista), govor- Sanjao sam

 (isti bio citiran dosta puta tokom svih ovih godina).

                                                 

 

 3. Nelson Mandela (južnoafrički predsednik, revolucionar i 

 humanista), govor- Konačno slobodan.

                                                     

 4. Indira Gandi (indijska političarka i premijerka), govor-

 Posebna odgovornost žena Indije.

                                                

 5. Haim Hercog (izraelski političar, general, predsednik, advokat

 i autor), govor- Mržnja, neznanje i zlo.

                                                    

 

 6. Vaclav Havel (češki državnik, dramaturg, poslednji predsednik

 Čehoslovačke i prvi predsednik Češke), govor- Živimo u 

 zagađenom moralnom okruženju.

                                                   

 7. Aung San Su Ći (burmanska političarka, diplomata, autorka i

 dobitnica Nobelove nagrade za mir), govor- Nije vlast ta koja kvari,

 nego strah.

                                                  

 8. Erl Spenser (britanski autor, novinar i mlađi brat princeze 

 Dajane), govor- Najprogonjenija osoba savremenog doba.

                                                       

 9. Eli Vizel (rumunsko američki pisac, profesor, politički 

 aktivista, dobitnik Nobelove nagrade i preživela žrtva Holokausta),

 govor- Opasnosti ravnodušja.

                                                  

 10. Malala Jusufzai (pakistansko britanska aktivistkinja i dobitnica

 Nobelove nagrade), govor- Jedna olovka i jedna knjiga mogu

 promeniti svet.

 Njena odlična autobiografija https://kulturiska.blogspot.com/2017/05/mlada-aktivistkinja-i-heroj.html.