Reditelj koji sa lakoćom...

 

  Njeno odlično biografsko delo o Miri Banjac

 https://kulturiska.blogspot.com/2021/12/nije-se-dala-mira-banjac.html.

 Kakva je planeta bila ovog reditelja (iz edicije ,Festovih 50')

 https://kulturiska.blogspot.com/2026/03/planeta-ovog-reditelja-je-bila.html.

 Tatjana Nježić napisala delo o reditelju koji je režirao izvrstan

 film i bio naš kandidat za Oskara u 2012. (kategorija najbolji

 film van engleskog govornog područja) https://kulturiska.blogspot.com/2019/01/njegovo-trazenje-porekla-i-zelja-da.html.

                                               

  Reditelj koji sa lakoćom uspeo da snimi filmove o osetljivim i

 važnim temama (neke od njih su trgovina belim robljem, položaju

 starijih ljudi, ljudi van svoje otadžbine i njihovo snalaženje).

                                                    

                                                    

  Čuvar plaže u zimskom periodu je bio njegov drugi igrani film i

 pomerio granice, po pitanju savremenog domaćeg filma u 

 sedamdesetim godinama prošlog veka.

                                                      

 Film koji je imao veliki, pozitivan odjek na filmskom festivalu u

 Kanu, Milena Dravić dobila nagradu za najbolju žensku sporednu

 uloge i bio u priči za Oskara u kategoriji za najbolji strani film

 (nije ušao u finalni krug).

                                                   

 

                                                  

                                                     

                                    Sa sinom Vladimirom 

 Ocena 10

Planeta ovog reditelja je bila...

 

  Monografija o Dinku Tucakoviću

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/08/dinko-monografija.html.

 Delo sa ovog posta je druga iz edicije ,Festovih 50' (prva je o

 reditelju, gde sam priložila link).

 Za ovu monografiju je bila autorka Ana Đurković, majstorica 

 filmske i televizijske montaže (radila je na RTS-, pa na 3K i

 ponovo na RTS-u).

 Doktorirala je 2016. godine na odseku za Teoriju dramskih

 umetnosti, medija i kulture na FDU i Dejan Đurković bio njen otac.

                                        

 

Dejan Đurković (1939-2003) je bio osoba sa više umetničkih

 zanimanja i jedno od njih bilo scenarista i reditelj.

                                            

 Mnogo je zanimljiva priča zašto on ima asteroid (njegov tata

 Petar Pero Đurković bio astronom, a prijatelj njegovog tate 

 Fernan Rigo otkrio taj asteroid) i biće lepše da sami detaljnije o

 

 tome pročitate u ovoj monografiji.

                                                   

 On je kumovao nazivu FEST i ove fotografije su sa dana kada je

 taj festival bio posebnog, svetskog kalibra.

                                            

                                                 

 Isečci iz emisije ,Embargo', gde bio gost Momi Kaporu i pričali o

 njegovom kratkometražnom dokumentarnom filmu ,Za i protiv za'

                                                 

 Prvi deo filmskog omnibusa ,Grad' ,Veza' 

 scenario), reditelj Kokan Rakonjac. U monografiji se nalaze stavovi

 samog Đurkovića o svemu tome.

                                               

Drugi deo filmskog omnibusa ,Grad' ,Srce', reditelj Marko Babac.

                                                   

 Treći i poslednji deo filmskog omnibusa ,Grad' ,Obruč'. reditelj

 Živojin Pavlović.

 Volela bih da jednog dana vidim taj omnibus i veoma je žalosno

 što isti u to vreme (1963.) bio veoma žigosan, oštro iskritikovan i

 ispljuvan (u monografiji su zapisnici sa tog bespotrebnog suđenja,

 održanom u Sarajevu).

                                              

 Emisija ,Reč po reč' gde je bio voditelj i sedamdesetih godina

 prošlog veka ta emisija bila popularna u Jugoslaviji.

                                           

 Njegova agencija Spectra (Spektra) se bavila svetom marketinga,

 reklama i dizajna. Poslovanje je trajalo od 1982. pa sve do 

 devedesetih.

                                                  

  Prva slika, u doba mladosti. Druga sa porodicom i treća sa ćerkom

 Anom, koja je autorka ove monografije.

  Planeta ovog reditelja je bila šarenolika, ispred vremena u 

 određenim stvarima na polju filma, hrabra i jedinstvena. Žao mi što

 mu se jedna od želja nije ostvarila, a to je da režira dugometražni,

 igrani film.

                                              

 Ocena 10

Nastajanje filma i iza scene istog

 

 Dejvid Robinson je engleski filmski kritičar i zvanični biograf

 Čarlsa/Čarlija Čaplina.

                                             

 Ova monografija/biografija je posvećena nastajanju filma

 ,Svetlost pozornice', koji je zasnovan po istoimenom Čaplinovom

 romanu.

                                             

                                             

 Čaplin je na ovoj slici četvrti sa leva dole i našminkan (u ovom

 

 filmu je glumio umetnika koji je bio nekadašnji pozorišni klovan i

 slika je načinjena poslednjeg dana snimanja).

                                              

 Kler Blum u filmu glumila mladu plesačicu Terezu/Teri (ona je

 još uvek živa i ima 95 godina).

                                              

 Melisa Hejden (1923-2006) je bila kanadska balerina u Njujorškom

 baletu i radila u ovom filmu sve baletske scene.

                                                  

 Za lik gospodina Postanta u filmu su bile dve inspiracije iz stvarnog

 života. Čarls Morton (slika levo), otac varijetea (zabavno

 pozorište) i Ejč Džej Hičens, upravnik Empajer pozorišta.

                                               

                                              

 Terezinog doktora i starog baletana je glumio mlađi Čaplinov

 polubrat Viler Drajden.

 Oduševio me način Robinsonovog pisanja ove izuzetne priče o

 nastajanju filma i iza scene istog, a sam Čaplin bio veoma ponosan

 na isti.

 Film je bio iz 1952, ali dvadeset godina kasnije (to mi bio

 neverovatan podatak) je dobio Oskara (to je bio jedini Čaplinov 

 Oskar).

                                                  

  Porodica Čaplin čestitala Robinsonu Novu Godinu.

 Ocena 10

 

Očekivala sam više od ove filmske monografije

 

  Dobro je što ovaj festival još uvek postoji, a monografija obuhvata

 poseban jubilej koji bio u periodu 1994-2014.

 Sajt https://faf.rs/.

                                             

 Naslov ove jubilejske filmske monografije mi se mnogo dopao,

 ali me razočaralo kako su poglavlja na srpskom i engleskom

 potpuno razbacana i bez jasnog reda. Monografija je crno, bele, sive

 i te indigo plave boje, što mi delovalo mnogo sumorno i depresivno.

                                    

                                                

 Lepše bi bilo da cela monografija bila isključivo crno bela ili u boji.

                                                

 Jedno od iskustava učesnika iza scene na ovom festivalu.

                                              

 Obuhvaćeni su najveći domaći, regionalni i inostrani autori i jedna

 od retkih kulturnih manifestacija koja nazvala nagradu po velikom

 reditelju Aleksandru Saši Petroviću (1929-1994).

 Ocena 6

                                         

                                         

Deveta umetnost u Srbiji 1975-1995

 

  Anica Tucakov je istoričarka umetnosti, a deo njene poslovne

 biografije https://ogled.org/biografije-autora/anica-tucakov/.

 Ova monografija bila istoimena magistarska teza same autorke i

 odbranjena je 1. jula 1999. na Filozofskom fakultetu Univerziteta

 u Beogradu.

                                             

  Autorka monografije o devetoj umetnosti je kroz sažeto dobar

 jezik uspela preneti sam uspon stripa u nekadašnjoj SFRJ, 

 istaknute autore i izdavačke kuće i kako se većina njih snašla u

 tadašnjim nesrećno groznim vremenima.

  Neke od njihovih radova sam poznavala (Zograf bio učesnik jedne 

 

 odlične

 izložbe https://kulturiska.blogspot.com/2019/04/prica-o-nasem-rudarskom-gradu-kroz.html),

 volela bih da postoje stripoteke gde možeš pozajmljivati stripove

 i vraćati ih. Tu se nalaze neki od isečaka stripova koje bih volela

 da pročitam.

  Jedina sićušna mana što su slova u ovoj monografiji premala za

 čitanje, a sveukupno mi bila odlična.

                                              

 Ocena 10

Stranci koji su nas voleli i vole (ima ih puno, što je dobro)

 

 Naši ljudi u istočnoj Evropi (2. i poslednji tom)

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/09/nasi-ljudi-u-istocnoj-evropi-2-tom.html.

                                                

  Na naslovnoj strani: Flora Sends (1876-1956), britanska bolničarka

 i jedina žena oficir srpske vojske za vreme Prvog svetskog rata;

 Johan Volfgang Gete (1749-1832), nemački pisac, naučnik,

 filozof i prijatelj Vuka Stefanovića Karadžića; Nikita Mihalkov,

 ruski reditelj i glumac; Peter Handke, austrijski književnik i

 Nobelovac nemačko slovenačkog porekla;Mikis Teodorakis (1925-2021), grčki

 kompozitor, politički aktivista i ministar u periodu 1990-1992 i

 Luj Franše D'Epere (1856-1942), francuski maršal, počasni vojvoda

 srpske i jugoslovenske vojske (po njemu se zove autobusko 

 stajalište u Beogradu).

 Svi spomenuti su zaista zaslužili biti na naslovnoj strani ove

 monografije, ovde sam otkrila da ipak ima političara koji su nas

 voleli širom sveta (pogotovo za neke zapadne političare, nisam

 očekivala) i dalje vole (tih u sadašnjici je malo).

 Najviše osoba koje su nas volele i vole potiču iz Francuske (jedan

 od njih je jak humanista Arno Gujon, koji u potpunosti zaslužio

 naše državljanstvo), Rusije (nekada i sada) i drugih (ima i

 Amerikanaca, Britanaca i Nemaca, nisu svi oni negativno 

 jednoumno ograničenog duha i shvatanja).

 Želim da pročitam i drugu monografiju ,Stranci koji nas mrze-

 Nekad i sada'. Za neke znam da su nas mrzeli, ali me jako zanima

 ko nas mimo politike mrzi i zašto.

 Ocena 10  

Naši ljudi u istočnoj Evropi (2. tom)

 

 Srbi u istočnoj Evropi (1. tom)

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/09/nasi-ljudi-u-istocnoj-evropi-1-tom.html.

 Srbi u istočnoj Evropi, 2. i konačni tom

                                             

 Na naslovnoj strani je slovenački glavni grad Ljubljana, ovaj

 konačni tom obuhvata pet država: Sloveniju, Rumuniju, Poljsku,

 Mađarsku i Bugarsku.

                                                 

                                            Varšava

 Dobar status naše manjine, u srednjem veku smo bili povezaniji

 u vidu brakova među dinastijama. Nikola Grbić je jedan od 

 novijih naših ljudi koji živi u Poljskoj i nedavno osvojio zasluženu

 evropsku titulu kao trener tamošnje odbojkaške reprezentacije

 https://sportisk.blogspot.com/2023/09/poljacima-2-evropska-odbojkaska-titula.html.

                                                  

  Porodica Karađorđević na Brdu kod Kranja

 Ova dinastija ipak nije uspela da povrati svoju imovinu u Sloveniji,

 dok sam status naših građana je između srednjeg i lošeg. Lošeg,

 jer su Jugosloveni u toj državi bili potpuno obrisani iz registra 

 stanovnika pred sam rat. Ni posle 31. godinu, nisu svi mogli da

 srede svoj status, što je veoma tragično. 

 Detaljnija reportaža o svemu ovome iz ovog maja https://www.rts.rs/lat/vesti/region/5177437/ljubljana-izbrisani-dobijaju-spomenik-demoni-iz-proslosti.html.

                                                   

                                  Budimpešta

 Dobar status naše manjine, gde prednjače intelektualci i sportisti.

 Problem u vidu obrazovanja (manjak škola gde se predaju časovi

 na srpskom jeziku, slab odjek medija su neki od njih).

 

                                                  

                             Dositejeva bista u Temišvaru

                                                

  Pisci i intelektualci su najčešći naši građani u Rumuniji, sličan

 problem tamošnje naše dijaspore po pitanju obrazovanja, nalik

 našoj dijaspori u Mađarskoj. Sa tim što posle sedamdesetih

 godina prošlog veka i konačnog pada Čaušeskua, poboljšani su

 odnosi između srpskog i rumunskog stanovništva.

                                               

              Grob Svetog Save u bugarskom Velikom Trnovu
 

  Iako je naša dijaspora u odličnim odnosima sa Bugarima u

 ovom sadašnjem dobu, politički smo veoma loše tretirani.

 Restorani sa našom kuhinjom su tamo veoma posećeni i uspešni.

 Završno poglavlje poslednjeg toma ove monografije su dokumenta

 sa jednog sastanka gde jedna od važnih tačaka bila da se obrisanima

 u Sloveniji (a pripadaju srpskoj nacionalnosti) konačno vrati status 

 građana. Manje gramatičkih grešaka u štampi, odlična nalik

 prvoj knjizi.

 Ocena 10

Naši ljudi u istočnoj Evropi (1. tom)

 

 Odličan 1. tom o našim ljudima u Berlinu

 (napisao je sa Đurom Plavšićem) https://kulturiska.blogspot.com/2023/09/srbi-u-berlinu-1-tom.html.

 Marko Lopušina napisao dva toma o našim ljudima koji žive

 u Istočnoj Evropi.

 U prvom tomu, navedeni su naši ljudi u Slovačkoj, Rusiji, Ukrajini,

 Moldaviji, Belorusiji, Azerbejdžanu, Gruziji, Kazahstanu i Češkoj i

 o njemu će ovde biti reč.

                                         

 Na naslovnoj korici je slovački glavni grad Bratislava i najveći

 deo 1. toma ove monografije je posvećen Slovačkoj, pošto su

 naši ljudi koji dugo žive tamo donirali za izdavanje.

                                             

   Deo naših igrača sa ove slike je igrao za fudbalski klub Nitra iz 

 istoimenog slovačkog grada i bratski je grad sa našim Bačkim

 Petrovcem. Još dva slovačka grada su bratska sa

 Bačkim Petrovcem, Martin i Stara Ljubovnja. 

                                            

    Osoba sa slike Grof Sava Vladislavić Raguzinski 

 (1669-1738) je bio srpsko ruski političar, savetnik ruskog cara

 Petra Velikog, diplomata u službi Ruske imperije, obaveštajac,

 putopisac i dobrotvor.

 Više o njemu možete pronaći na Vikipediji ili na ovom linku

 https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-59775344. Mnogo je

 njegova biografija bogata i zanimljiva.

 Očekivano, ima dosta naših ljudi u Rusiji (sportisti, graditelji,

 investitori, radnici, ugostitelji i drugi), njihove priče su takođe

 jake.

                                              

  Valtazar Bogišić (1834-1908) je bio naš istoričar prava, ministar

 pravde Crne Gore, profesor i pravnik. Radio neko vreme kao

 profesor slovenskog prava u Kijevu i Odesi.

 Jedan deo naših ljudi koji živeo u Ukrajini veoma dugo je morao

 otići iz ove države https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B8_%D1%83_%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B8_2014.

 Ova knjiga je bila objavljena u tom periodu (2014.) i dan danas

 mi je žalosno da nekada dve zajedničke države u okviru SSRS-a

 (spomenute Rusija i Ukrajina) nisu još uvek u slozi (bojim se

 da će to biti do daljnjeg).

                                              

  Jelena Moldavska Rareš (1502-1552) je bila moldavska princeza

 i supruga moldavskog vojvode Petra Rareša (nadimak za bezbrade

 koji on nasledio). Pripadala je porodici srpskoj vladarskoj

 porodici Brankovića.

  Karađorđe sa svojom porodicom je živeo u Moldaviji, u sadašnjici

 (koliko se zna), ne žive naši ljudi.

                                         

  Simeon Gavrilović Zorić-Nerandžić (1743-1799) je bio ruski

 general i jedan od ljubimaca Katarine II. Više o njemu

 https://srpskaistorija.rs/2020/09/17/%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BE%D0%BD-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%9B/.

  U Belorusiji žive preduzetnici, građevinci i par fudbalera.

 U Azerbejdžanu, naši ljudi su dolazili pojedinačno i zavisi od

 poslovnog angažmana, slična je situacija i u Gruziji.

                                         

  Sa leva na desno: Mića Maksimović, Damnjan Novčić Dača

 (obojica se bave naftom) i autor Marko Lopušina. U Kazahstanu,

 postoje firme gde su naši ljudi glavni, ima i sportista (uglavnom

 fudbaleri).

                                                 

                                                    

 I za kraj 1. toma ove monografije, Češka (na slici je jedan od 

 praških mostova). Naši veliki reditelji (Goran Marković, Goran

 Paskaljević, Srđan Điđa Karanović) su završili režiju baš u

 glavnom gradu Češke Pragu.

 I glumac Predrag Bjelac jedno vreme živeo u Pragu, češki deo u

 ovoj monografiji posle slovačkog, ruskog i ukrajinskog najobimniji.

 Jedinu zamerku koja je sitne prirode ovde jesu štamparske greške

 (u 1. tomu monografije ,Srbi u Berlinu', bilo ih ozbiljno manje),

 trebalo bi da pročitam i 2. tom ,Srbi u istočnoj Evropi', gde su

 priče o našim stanovnicima u Poljskoj, izbrisanima u Sloveniji

 (to je bilo kriminalno delo tokom devedesetih, čak i posle), 

 mađarskim Srbima, gospodarima Banata i našim ljudima u

 Bugarskoj.

 Ocena 10