Srbi u Berlinu (1. tom)

 

 Đuro Plavšić je društveni radnik u dijaspori koji krajem sedamdesetih

 odlazi na rad u Nemačku, bio vlasnik građevinske firme ,Plasido'

 i dobrotvor.

 Marko Lopušina je bio dugogodišnji novinar u mnogobrojnim

 novinama i magazinima, danas je savetnik u Matici iseljenika

 Srbije i dobitnik mnogobrojnih nagrada.

 Obojica su napisali monografiju o našim ljudima u Berlinu, ovde

 je prvi tom.

                                                   

  Na naslovnoj korici, nalazi se jedan deo porodice Plavšić

 (jedan od koautora ovog dela), samo delo mi otkrilo mnogo 

 zanimljivih, dirljivih, teških i važnih priča o našem narodu koji

 tražio bolji život u Berlinu.

 Većina njih je uspela, neki su opravdano vratili u svoje otadžbine,

 autori obuhvatili velike i značajne naše ljude koji su živeli i

 radili u Berlinu.

 

                                                 

   Za tog čoveka zaista nisam znala, njegova priča je veoma

 značajna.

                                                  

  Bata Ilić je i dalje živ i nastupa (ima 83 godine). Njegova 

 biografija obimnija na nemačkoj, nego na našoj Vikipediji. Mihaela

 je jedan od najvećih njegovih hitova i čudno mi zašto u SFRJ nije

 bio popularan.

                                                

  Svetislav Pešić u nemačkim danima (valjda će nas dobro voditi

 

 dalje na ovom Svetskom prvenstvu, uspeli smo ući u četvrtfinale

 istog https://sportisk.blogspot.com/2023/09/ipak-smo-usli-u-cetvrtfinale-ura.html.

                                                

   Plavšić sa svojom ženom ispred Branderburške kapije

 Sve dok nisam pročitala ovo vredno i važno delo, otkrih da ima

 u Berlinu nekoliko pravoslavnih crkava, par kulturno umetničkih

 društva i dalje se planira poboljšanje obrazovanja najmlađih i

 ne zaborave jezik svojih roditelja, baka i deka. Jedva čekam da

 pročitam 2. tom, otkriću sigurno još zanimljivosti o našim

 Berlincima.

 Ocena 10