Naši ljudi u istočnoj Evropi (2. tom)

 

 Srbi u istočnoj Evropi (1. tom)

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/09/nasi-ljudi-u-istocnoj-evropi-1-tom.html.

 Srbi u istočnoj Evropi, 2. i konačni tom

                                             

 Na naslovnoj strani je slovenački glavni grad Ljubljana, ovaj

 konačni tom obuhvata pet država: Sloveniju, Rumuniju, Poljsku,

 Mađarsku i Bugarsku.

                                                 

                                            Varšava

 Dobar status naše manjine, u srednjem veku smo bili povezaniji

 u vidu brakova među dinastijama. Nikola Grbić je jedan od 

 novijih naših ljudi koji živi u Poljskoj i nedavno osvojio zasluženu

 evropsku titulu kao trener tamošnje odbojkaške reprezentacije

 https://sportisk.blogspot.com/2023/09/poljacima-2-evropska-odbojkaska-titula.html.

                                                  

  Porodica Karađorđević na Brdu kod Kranja

 Ova dinastija ipak nije uspela da povrati svoju imovinu u Sloveniji,

 dok sam status naših građana je između srednjeg i lošeg. Lošeg,

 jer su Jugosloveni u toj državi bili potpuno obrisani iz registra 

 stanovnika pred sam rat. Ni posle 31. godinu, nisu svi mogli da

 srede svoj status, što je veoma tragično. 

 Detaljnija reportaža o svemu ovome iz ovog maja https://www.rts.rs/lat/vesti/region/5177437/ljubljana-izbrisani-dobijaju-spomenik-demoni-iz-proslosti.html.

                                                   

                                  Budimpešta

 Dobar status naše manjine, gde prednjače intelektualci i sportisti.

 Problem u vidu obrazovanja (manjak škola gde se predaju časovi

 na srpskom jeziku, slab odjek medija su neki od njih).

 

                                                  

                             Dositejeva bista u Temišvaru

                                                

  Pisci i intelektualci su najčešći naši građani u Rumuniji, sličan

 problem tamošnje naše dijaspore po pitanju obrazovanja, nalik

 našoj dijaspori u Mađarskoj. Sa tim što posle sedamdesetih

 godina prošlog veka i konačnog pada Čaušeskua, poboljšani su

 odnosi između srpskog i rumunskog stanovništva.

                                               

              Grob Svetog Save u bugarskom Velikom Trnovu
 

  Iako je naša dijaspora u odličnim odnosima sa Bugarima u

 ovom sadašnjem dobu, politički smo veoma loše tretirani.

 Restorani sa našom kuhinjom su tamo veoma posećeni i uspešni.

 Završno poglavlje poslednjeg toma ove monografije su dokumenta

 sa jednog sastanka gde jedna od važnih tačaka bila da se obrisanima

 u Sloveniji (a pripadaju srpskoj nacionalnosti) konačno vrati status 

 građana. Manje gramatičkih grešaka u štampi, odlična nalik

 prvoj knjizi.

 Ocena 10

Naši ljudi u istočnoj Evropi (1. tom)

 

 Odličan 1. tom o našim ljudima u Berlinu

 (napisao je sa Đurom Plavšićem) https://kulturiska.blogspot.com/2023/09/srbi-u-berlinu-1-tom.html.

 Marko Lopušina napisao dva toma o našim ljudima koji žive

 u Istočnoj Evropi.

 U prvom tomu, navedeni su naši ljudi u Slovačkoj, Rusiji, Ukrajini,

 Moldaviji, Belorusiji, Azerbejdžanu, Gruziji, Kazahstanu i Češkoj i

 o njemu će ovde biti reč.

                                         

 Na naslovnoj korici je slovački glavni grad Bratislava i najveći

 deo 1. toma ove monografije je posvećen Slovačkoj, pošto su

 naši ljudi koji dugo žive tamo donirali za izdavanje.

                                             

   Deo naših igrača sa ove slike je igrao za fudbalski klub Nitra iz 

 istoimenog slovačkog grada i bratski je grad sa našim Bačkim

 Petrovcem. Još dva slovačka grada su bratska sa

 Bačkim Petrovcem, Martin i Stara Ljubovnja. 

                                            

    Osoba sa slike Grof Sava Vladislavić Raguzinski 

 (1669-1738) je bio srpsko ruski političar, savetnik ruskog cara

 Petra Velikog, diplomata u službi Ruske imperije, obaveštajac,

 putopisac i dobrotvor.

 Više o njemu možete pronaći na Vikipediji ili na ovom linku

 https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-59775344. Mnogo je

 njegova biografija bogata i zanimljiva.

 Očekivano, ima dosta naših ljudi u Rusiji (sportisti, graditelji,

 investitori, radnici, ugostitelji i drugi), njihove priče su takođe

 jake.

                                              

  Valtazar Bogišić (1834-1908) je bio naš istoričar prava, ministar

 pravde Crne Gore, profesor i pravnik. Radio neko vreme kao

 profesor slovenskog prava u Kijevu i Odesi.

 Jedan deo naših ljudi koji živeo u Ukrajini veoma dugo je morao

 otići iz ove države https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B8_%D1%83_%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B8_2014.

 Ova knjiga je bila objavljena u tom periodu (2014.) i dan danas

 mi je žalosno da nekada dve zajedničke države u okviru SSRS-a

 (spomenute Rusija i Ukrajina) nisu još uvek u slozi (bojim se

 da će to biti do daljnjeg).

                                              

  Jelena Moldavska Rareš (1502-1552) je bila moldavska princeza

 i supruga moldavskog vojvode Petra Rareša (nadimak za bezbrade

 koji on nasledio). Pripadala je porodici srpskoj vladarskoj

 porodici Brankovića.

  Karađorđe sa svojom porodicom je živeo u Moldaviji, u sadašnjici

 (koliko se zna), ne žive naši ljudi.

                                         

  Simeon Gavrilović Zorić-Nerandžić (1743-1799) je bio ruski

 general i jedan od ljubimaca Katarine II. Više o njemu

 https://srpskaistorija.rs/2020/09/17/%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BE%D0%BD-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%9B/.

  U Belorusiji žive preduzetnici, građevinci i par fudbalera.

 U Azerbejdžanu, naši ljudi su dolazili pojedinačno i zavisi od

 poslovnog angažmana, slična je situacija i u Gruziji.

                                         

  Sa leva na desno: Mića Maksimović, Damnjan Novčić Dača

 (obojica se bave naftom) i autor Marko Lopušina. U Kazahstanu,

 postoje firme gde su naši ljudi glavni, ima i sportista (uglavnom

 fudbaleri).

                                                 

                                                    

 I za kraj 1. toma ove monografije, Češka (na slici je jedan od 

 praških mostova). Naši veliki reditelji (Goran Marković, Goran

 Paskaljević, Srđan Điđa Karanović) su završili režiju baš u

 glavnom gradu Češke Pragu.

 I glumac Predrag Bjelac jedno vreme živeo u Pragu, češki deo u

 ovoj monografiji posle slovačkog, ruskog i ukrajinskog najobimniji.

 Jedinu zamerku koja je sitne prirode ovde jesu štamparske greške

 (u 1. tomu monografije ,Srbi u Berlinu', bilo ih ozbiljno manje),

 trebalo bi da pročitam i 2. tom ,Srbi u istočnoj Evropi', gde su

 priče o našim stanovnicima u Poljskoj, izbrisanima u Sloveniji

 (to je bilo kriminalno delo tokom devedesetih, čak i posle), 

 mađarskim Srbima, gospodarima Banata i našim ljudima u

 Bugarskoj.

 Ocena 10

                                                   

Srbi u Berlinu (1. tom)

 

 Đuro Plavšić je društveni radnik u dijaspori koji krajem sedamdesetih

 odlazi na rad u Nemačku, bio vlasnik građevinske firme ,Plasido'

 i dobrotvor.

 Marko Lopušina je bio dugogodišnji novinar u mnogobrojnim

 novinama i magazinima, danas je savetnik u Matici iseljenika

 Srbije i dobitnik mnogobrojnih nagrada.

 Obojica su napisali monografiju o našim ljudima u Berlinu, ovde

 je prvi tom.

                                                   

  Na naslovnoj korici, nalazi se jedan deo porodice Plavšić

 (jedan od koautora ovog dela), samo delo mi otkrilo mnogo 

 zanimljivih, dirljivih, teških i važnih priča o našem narodu koji

 tražio bolji život u Berlinu.

 Većina njih je uspela, neki su opravdano vratili u svoje otadžbine,

 autori obuhvatili velike i značajne naše ljude koji su živeli i

 radili u Berlinu.

 

                                                 

   Za tog čoveka zaista nisam znala, njegova priča je veoma

 značajna.

                                                  

  Bata Ilić je i dalje živ i nastupa (ima 83 godine). Njegova 

 biografija obimnija na nemačkoj, nego na našoj Vikipediji. Mihaela

 je jedan od najvećih njegovih hitova i čudno mi zašto u SFRJ nije

 bio popularan.

                                                

  Svetislav Pešić u nemačkim danima (valjda će nas dobro voditi

 

 dalje na ovom Svetskom prvenstvu, uspeli smo ući u četvrtfinale

 istog https://sportisk.blogspot.com/2023/09/ipak-smo-usli-u-cetvrtfinale-ura.html.

                                                

   Plavšić sa svojom ženom ispred Branderburške kapije

 Sve dok nisam pročitala ovo vredno i važno delo, otkrih da ima

 u Berlinu nekoliko pravoslavnih crkava, par kulturno umetničkih

 društva i dalje se planira poboljšanje obrazovanja najmlađih i

 ne zaborave jezik svojih roditelja, baka i deka. Jedva čekam da

 pročitam 2. tom, otkriću sigurno još zanimljivosti o našim

 Berlincima.

 Ocena 10

Dijaspora u fotografskim očima

 Dijaspora je izložba crno belih fotografija, izrađenih u 

 periodu 1978-2003, od strane francuskog fotografa jevrejskog

 porekla Frederika Brenera. Izložba je u galeriji Artgeta, u okviru

 KCB-a i trajaće do 28. novembra.

                                               

 Dijaspora je Frederikova posveta svom narodu koji se proširio po

 celom svetu i imali različita iskustva življenja u drugoj državi.

 Ove fotografije su svakako lepše uživo i preporučujem da svaku

 sliku pomno pogledate.

 Ocena 10