Nikolaj Erdman (1900-1970) je bio sovjetski dramaturg i
scenarista. Najpoznatija njegova dela su ,Mandat' i ,Samoubica',
a ovde će te gledati drugu predstavu, u izvedbi JDP-a iz
1972. U inostranstvu se izvodila u ovom veku, a tužno jeste što
u tadašnjem Sovjetskom Savezu predstava bila izvedena samo
jednom i nije ista bila dobro došla.
Kratka radnja
Nezaposlen čovek Semjon Semjonovič Podsekaljkinov veruje
da je odgovor svih problema jeste učenje jednog instrumenta.
Ali, plan mu propade i pokušava izvršiti samoubistvo...
Slavko Simić (Semjon S. Podsekaljkinov) lako transformisao razna
osećanja, mimiku i glas svog tragikomičnog lika po pitanju
ubiti se ili ne. Đurđija Cvetić (žena Marija Lukijanova) odlična,
kao i Rahela Ferari u ulozi tašte.
Stojan Dečermić (Aleksandar P. Kalabuškin) dramatično zanimljiv
odnos ima prema našem glavnom liku, Branka Petrić (Margarita
I. Peresvetova) takođe dobra.
Viktor Starčić (Aristarh D. Gološčapov) briljatno odglumeo mrtvo
ozbiljnog čoveka koji predložio Semjonu samoubistvo. On je
glumeo odlično prevaranta u crno belom nemom filmu
,Grešnica bez greha' (post https://kulturiska.blogspot.com/2018/11/nista-nije-zgresila-samo.html). Nije bilo
potrebe ubacivati lik gluvonemog mladića, jer nije imao funkciju
u predstavi (Branko Cvejić).
Samoubica je satirična komedija o pokušaju pojedinca koji
pokušao biti stopljen sa masom koja živi jednolično svoju
svakodnevnicu. Prvi i drugi čin imaju bogate dijaloge i glumu,
treći može proći, četvrti veoma uvrnut i sa puno preokreta.
Iskarikiran je prikaz sahrane (da se ova predstava izvodi danas
kod nas, bila bi ta scena skinuta), peti, finalni čin nam donosi
odličan govor Slavka Simića o tome zašto je Semjon pokušao
samoubistvo. Ne dajem maksimalnu ocenu, jer bih par likova
izbacila iz predstave, scenografija trebala biti bolja, kao i treći
čin.
Ocena 8
Ocena ?
Нема коментара:
Постави коментар