Slavenka Drakulić je hrvatska književnica, esejistkinja i nekadašnja
novinarka koja živi na relaciji Stokholm-Zagreb. Subjekti njenih
dela su ratovi sa ovih prostora, postkomunizam i feminizam.
tuga...
Mileva Marić Ajnštajn zaslužuje da se više spomene kao
svojstvena ličnost i žao mi što u tri stvari nije bila uporna
(ti događaji su bili pre rođenja dece) i završila ih do kraja.
I ozbiljna mi tuga što za svoja dostignuća i radove iza senke nije
bila priznata tokom života. Drakulić misli da je Milevino i
Albertovo vanbračno prvo i jedino dete (ćerka Lizerl) preminulo
u prvoj godini života, a istina jeste da se o njenom životu ništa
ne zna.
u pitanju prva porodica sa Milevom i sinovima Hansom Albertom
i Eduardom, na početku bilo dobro.
Ove Milevine fotografije sa sinovima se jako
dobro sećam iz Politikinog Zabavnika
Braća kao dečaci se jako dobro slagali i to na žalost bilo urušeno
nakon što su Eduardu ustanovili šizofreniju u 21. godini.
Mileva dugo krivila sebe što nije videla simptome iste, kao i zbog
toga što joj se mlađa sestra Zorka (koja joj bila veliki
oslonac, zajedno sa roditeljima) teško razbolela i kasnije bila
zakonski proglašena nesposobnom za život.
Poslednje poglavlje, gde govori o boli i tuzi što joj jedan sin u
psihijatrijskoj bolnici, a drugi potpuno otuđio od nje u
odraslom dobu nakon emigracije u Ameriku
mi bilo najteže za čitanje (ali sam isto uspela pročitati).
Davno sam čitala delo koje najviše govori o Eduardu
https://kulturiska.blogspot.com/2017/05/sin-poznatih-fizicara-i-tragedije.html+ šta se desilo sa njim.
Mislim da bi trebalo još dublje kopati po njenoj zaostavšini i imam
osećaj da postoje još neki dokumenti+predmeti koji jasno ukazuju
da je bila veći genije od svog bivšeg supruga.
Ocena 10
Нема коментара:
Постави коментар