Doživeo nesreću na skijanju gde postao kvadriplegičar
(ne može pokrenuti gornje, donje udove i trup) i lečio se u najboljoj
švajcarskoj klinici za teške povrede kičmene moždine, ujedno i
borili za njegov život (on je bio na skijanju tamo sa tadašnjom
devojkom). Govorio je
teskobnim, ozbiljnim i iskrenim jezikom put od potpuno zdrave
osobe do osobe sa fizičkim hednikepom kom sopstveno telo bilo
velika smetnja, bol i muka.
Lorencu na početku bilo nelagodno da traži pomoć za sopstvene
potrebe (nije hteo da ga bližnji previše sažaljevaju), nedostajale
su mu stvari koje potpuno zdrav čovek uzima previše zdravo za
gotovo (kreativno stvaranje, intimnost, svakodnevne aktivnosti
su neke od njih) i dugo je razmišljao o samoubistvu.
Opravdano mu trebalo dugo vremena prihvatiti takvo stanje koje
bilo do kraja života, da se otvori u iskazivanju osećanja i
počne živeti nakon toga. Autobiografija teška, tužna, bolna, ipak
je preporučujem, zbog boljeg uvida u osobe koje su doživele
fizički hendikep.
Volela bih da prevedu na našem i njegovu drugu autobiografsku
knjigu, izdatu 2014. godine gde govori o svom problemu, a sa
verskog ugla (on bio ateista, a određene osobe ga nagovarale u
potragu za ozdravljenjem kroz molitve).
Ocena 10
