Režirao je najbolje filmove (,Lajanje na zvezde', ,Boj na Kosovu',
,Zona Zamfirova', ,Braća po materi'...) i serije (,Više od igre',
,Obraz uz obraz', ,Volim i ja nerandže... no trpim', ,Priče iz
radionice'...). Poslednje delo mu bila uspešna drugačija verzija
dela ,Šešir profesora Koste Vujića'.
Kratak opis
Knjiga je u prvom licu i počinje sa njegovim detinjstvom i
odrastanjem u Hercegovini. Porodica Šotra neko vreme živela na
Kosovu i od 14. godine, živi u Beogradu. Bavio se totalno
drugim zanimanjem, koji nema nikakve veze sa umetnošću i kako
je otkrio dar za režiju?Odgovor je dugo i jasno opisan u knjizi.
Šotra je imao nekoliko dubokih ličnih tragedija, iz kojih je nekako
ostao stabilan i uspešno punom parom radio. Njegovoj generaciji
(tu je negde godina nalik mojoj babi, ne lažem) nikako nije bilo
lako u posleratnom dobu i srećom, pobedila želja za učenjem u
ono doba nepoznanice zvana televizija. Njegovu ličnost krasi
vrednoća, skromnost, povučenost i tvrdoglavost, družio sa
velikanima glume i zasluženo dobio sve moguće nagrade. Za
realizaciju nekih od najvećih dela je imao probleme birokratske i
(često) ljudske prirode. Pošto sam o njemu znala kao reditelju,
konačno preko ove knjige saznala ko je on van rediteljskog posla.
Trebalo bi da dobije doživotnu penziju, ulicu ili plato i možda
dane za njegova dela. Knjiga je fantastična!
Ocena 10/10