Kratki dokumentarni film ,Vidimo se u čitulji' je snimljen 1994. i
baziran po istoimenoj knjizi Aleksandra Kneževića i Vojislava
Tufegdžića. Janko Baljak radio tehnički deo istog.
Priča o momcima koji su upali u kriminal tokom tragičnih
devedesetih i nakon raznih obračuna, završili na čitulji...
Od svih aktera ovog dokumentarca, samo je Kristijan Golubović
živ. A to je jer se prilagođavao svakoj mogućoj vlasti i od tad mu
bilo dozvoljeno da radi šta hoće (na veliku žalost nas poštenih).
Većina tih momaka je govorilo (odnosno ponavljalo) neke fraze,
ubili svakog ko bi ih gledao mrko i bili puni egoizma.
Svaka čast Baljku što je imao petlju snimati i zabeležiti misli,
osećanja i dela tih osoba, a Knežević je postao u međuvremenu
monah Romilo.
Nervira me glorifikacija tih ,viteza sa asfalta', a taj film upravo
govori da ne valja ići tim putem.
Ocena 10
Нема коментара:
Постави коментар