Obična priča (pozorišna predstava)

 Ivan Gončarov (1812-1891) je bio ruski pisac i neko vreme cenzor.

 Najpoznatiji po delima ,Oblomov', ,Obična priča' i ,Obala'.

 Po drugom delu napisano 1847. je urađena pozorišna adaptacija u 

 Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1969.

 Reditelj je Miroslav Belović, koji uradio odličnu režiju u 

 predstavi ,Naši sinovi' (post https://kulturiska.blogspot.com/2019/06/rasulo-pukovnicke-porodice.html).

                                                     
 Kratka radnja


 Aleksandar Adujev je romantični i naivni idealista koji odlazi

 u Sankt Peterburg gde bi tamo stvorio karijeru i živeo. Živi sa

 stricom Petrom Ivanovičem, visokim činovnikom u vladi koji

 je potpuna suprotnost svom nećaku...


 

 Na početku predstave, videćete da Aleksandar imao velike ideale

 i bio veoma osećajan, dok stric pravog njega gušio sa ozbiljnošću

 i racionalnim razmišljanjem. Aleksandar zadobio ozbiljne

 životne lekcije i vremenom su obojica zamenili uloge.

 Miša Janketić (Aleksandar) i Stevo Žigon (stric Petar Ivanovič

 Adujev) su bili odlični nosioci svojih uloga i najsmešniji su bili

 Aleksandrovi pokušaji da iskaže zahvalnost svom stricu na

 početku, a stric stalno izmačinje sa izlivima nežnosti.

 Maja Dimitrijević kao strina Lizaveta bila odlična, obratite pažnju

 na odličnu glumu Svetlane Cece Bojković kao Nađenku (tad je

 tek počinjala glumačku karijeru), Kapitaline Erić (Nađenkina 

 mama) i Ljiljane Krstić kao Aleksandrova mama.


 Lekcije sa ove izuzetne predstave se mogu primeniti i kroz ovaj

 vek, svakako je pogledajte. Ova predstava bi mogla veoma lako

 da se adaptira za naš vek.



 Ocena 10