Trinaestoro ljudi, naratori na aerodromu

 Rana Dasgupta je indijsko britanski pisac i esejista. Dejli

 Telegraf ga 2010. godine proglasio najboljim piscem ispod

 40 godina, dok 2014. Le Monde uvrstio među 70 ljudi koji grade

 svet sutrašnjice.

 Za debi roman ,Tokio otkazan' bio u užem izboru za dve nagrade

 u Velikoj Britaniji i Indiji. 


                                               

 Snežna mećava prizemljila avion trinaestoro putnika za Tokio i 

 moraće da provedu noć u ogromnoj čekaonici aerodroma...



 
 Nijedna od ovih trinaest magično realističnih priča nemaju

 zajedničku nit, a opet govore o sveopštim temama o čovečanstvu.

 Broj 13 se pojavljuje u nekoliko navrata i Rana taj ,nesrećan

 broj' iskoristio na originalno literalan način.



 Prva i druga priča imaju normalni nivo magičnog realizma,

 treća priča uvrnut spoj poznatih priča ,Zlatokosa' i ,Ramajana',

 četvrta priča najdosadnija, peta imala zanimljiv početak, al'

 kako se pojavio na čudan način magični realizam, te situacije

 glavnog aktera su bile ozbiljno bezvezne.



 Šesta priča ok, sedma najkraća, veoma tužna i jedina nema

 momenat magičnog realizma. Osma priča se dešava u stvarnom

 životu, kraj devete priče ima neobičan kraj. Deseta priča je

 najkompleksnija, jedanaesta ozbiljna jeza u sredini i šokantan 

 kraj (početak ozbiljno surov i tužan).


 Dvanaesta priča ima uvrnut subjekat glavnog lika, finalna 

 trinaesta priča bi odlično pasovala za alternativno moderan film.


 Od svih trinaest priča, izbacila bih četvrtu i petu. Na šta bi ličila

 ekranizacija ovog dela? Mislim da bi isto imalo dobar

 broj gledalaca, al' sigurno ne bi napravio bioskopski bum.

 U formi tv serije od 13 epizoda bi situacija bila nešto bolja.

 Mana romana je nespominjanje neke balkanske i ostrvske države.  


 Ocena 6