Emotivno snažan ,Toma'

 

 Na biografsko/igrani film ,Toma' (zasnovan po pevaču narodne 

 muzike Tomislavu Tomi Zdravkoviću), bila sam pod skeptičnom

 mišlju da će taj projekat ispasti osrednji po pitanju glumačke

 postave, priče i muzike.

 

 Film se snimao 2020/2021, a na IDMB-u dobio ocenu 9.5 (što je

 zasada najbolja ocena novijeg našeg filma na ovom sajtu) i za

 samo nedelju dana od prikazivanja, gledalo preko 100.000 ljudi.

                                                   

 Priča o Tomi se odvija u dve radnje: 1991. godine koja bila

 poslednja godina Tominog života, odnosu sa svojim lekarom

 Hadžipopovićem i Tominog života pre te godine...

                                                 

 Milan Marić kao Toma je bio na visini zadatka i jedina mala mana

 što Milanu nisu skrenuli pažnju na naglasak (Toma je bio južnjak,

 preciznije Pečenjevce, mesto nedaleko od Leskovca). Pevački deo

 odlično odradio Aco Pejović u svim pesmama.

 

                                                        

 Za Tamaru Dragičević, bila sam jako skeptična po pitanju hoće li

 valjano odglumeti Silvanu Armenulić (veliku Tominu prijateljicu

 i koleginicu) i ispade da joj to jedna od 

 najvećih i najboljih uloga. Tamarin bosanski naglasak bio na mestu,

 pevački deo odradila Suzana Branković koja bi bila za desetku

 kao Aco, samo nije trebala sa tim povišenim tonovima (Silvana

 imala dublji ton, bez tih tonova).

                                                    

 Milan Kolak kao Tomin mlađi brat Novica (Novica preminuo ove

 godine i bio takođe pevač) dobio krupnu, filmsku ulogu i odlično

 je odradio (sigurno će njegov lik dobiti veći prostor u seriji).

                                                     

 Sanja Marković kao Gordana (poslednja Tomina žena) dobila

 jako odgovornu ulogu žive osobe (Gordana je zajedno sa

 njenim i Tominim sinom Aleksandrom nakon Tomine smrti

 otišla za Toronto) i najveće Tomine ljubavi. Po mom mišljenju,

 Sanja odglumela odlično i očekujem za nju još projekata i glavnih

 uloga.

 Petar Benčina (doktor Aleksa Hadžipopović) glumeo izmišljenog

 lika koji prvo s' gnušanjem i kritikom lečio Tomu i vremenom

 postali prijatelji. On mi uvek delovao drveno i ledeno dok glumi,

 dok u slučaju ,Tome', konačno vidim da može glumeti emotivno

 valjano i ovo mu je najbolja uloga.

 U slučaju Tominih kolega i prijatelja, veći deo glumačke postave je

 odlično pogođen (njih ću detaljnije da opišem kad bude bila 

 istoimena serija od 10 epizoda) i njihove osobine. Isto mišljenje

 delim i za izmišljenim likovima (velike pohvale za Paulinu Manov

 i Andriju Kuzmanovića). 

 Naslovna pesma ,Ponoć' je izmišljena za potrebe filma (šteta što 

 Toma i Silvana nisu imali pravi duet), duo Joksimović/Tozovac 

 (Tozovac preminuo ove godine) odlični autori pesme propraćeni 

 kvalitetnim narodnim orkestrom Aleksandra Sofronijevića (na 

 našem Jutjubu je pesma 3. po broju popularnosti).

 Ima u filmu izmišljenih događaja, mesta, ličnosti i izmenjenih

 stvari i to je jako realistično odrađeno. Reditelji filma Dragan 

 Bjelogrlić i Zoran Lisinac su pogodili žicu za oživljavanje naše 

 kinematografije i ako taj film sledeće godine ne bude naš kandidat 

 za Oskara, debelo ću se razočarati.

 Ne gledam odjavne špice filmova, dok u ovom slučaju sam 

 pogledala i ona je bila emotivno snažna.

 Kako bi se Toma snašao u trenutnom vremenu? Mislim da bi mu

 teško pala nagla promena muzike koju sluša narod, sve dalje nesreće

 koje su na žalost bile kod nas i sigurno ne bi ušao u rijaliti (kao što 

 je Lepa Lukić učinila).

 Svima preporučujem da pogledaju film, mislim da i oni koji ne

 slušaju normalniju narodnu muziku će ukapirati i zavoleti ovaj

 film.

 Ocena 10