Ta jedna žena je bila...

 

 Ani Erno je francuska književnica koja pre dve godine dobila 

 Nobelovu nagradu za književnost. Podržavala je Pokret žutih

 prsluka (detaljnije informacije možete pronaći na internetu).

 Njena dela su adaptirana na radio, pozorište i tri igrana filma.

 Sajt+njen opus https://www.annie-ernaux.org/.

                                         

  Prva rečenica tog romana me potresla i nakon te rečenice, sama

 autorka se priseća svog odnosa sa majkom.

 Anina majka još u ranom dobu odskakala od svojih vršnjakinja koje

 su bile zadovoljne sa jednostavnim i pomalo jednoličnim životom.

 Anin otac je vedre i mirnije naravi bio, majka bila vešta trgovkinja

 (ona je volela taj posao), majka i Ana su imale bolji odnos u Aninim 

 ranijim fazama života.

  Naježila me prevelika dualnost te žene (Ani opisala par događaja

 od kojih jedan me prestravio) i 

 uopšte me nije začudilo što se sve više udaljavale (sa ocem Ana

 bila u divnim odnosima).

  Trenuci bliskosti, poverenja i važnih razgovora između njih su bili

 jako retki (na moju ličnu žalost), opet, desiće se sve to u kasnijoj

 fazi života za obe (pogotovo za majku koja jedna bolest ozbiljno

 uništavala).

  Uprkos tome što su bile udaljene i dosta svađale, Ani je ipak 

 zahvalna što baš ta osoba bila njena majka i ovo je neka vrsta

 posvete.

  Ovu knjigu će najbolje razumeti osobe koje su izgubile člana

 porodice. Da je ta knjiga imala preko sto stranica, teško

 bih podnela čitanje iste. 

  Ocena 8