Porodica D gde jedan od braće...

 

  Markus Zusak je australijski pisac, čija knjiga ,Kradljivica knjiga'

 bila pretočena u film.

 Instagram https://www.instagram.com/markuszusak/.

 

                                           

 Najstariji od petorice braće Danbar Metju pripoveda priču o 

 roditeljima, njima samima i pogotovo bratu Kleju...

 Četvrti brat Klej je bio najmirniji od braće, veoma osećajan, dosta 

 ćutljiv i mnogo voleo Keri, devojku koja bila u usponu kao džokejka

 (jahačica trkačkih konja).

 Svaki od braće Danbar Metju (najstariji i najodgovorniji), Rori 

 (drugi brat direktan, opet sve hteo

 da rešava pesnicama), Henri (treći brat koji danju radi, noću nije

 baš blistav i obožavalac filmova iz osamdesetih), Klej i Tomi (peti

 i najmlađi brat, ljubitelj životinja) imao svoj

 karakter i ličnost, a Klejov odlazak je ujedno bio i jedan od dva

 poduhvata.

  Njihova mama Penelopa zvana Peni dala sve od sebe da se snađe

 potpuno sama u drugačijem svetu od njenog (georafski,

 kulturološki i sociolioški) i njena spora smrt

 od raka na neki način ujedinila svih njenih pet sinova. 

  Njihov tata Majkl poticao iz jednog manjeg australijskog mesta

 pre nego što došao u Sidnej i iza sebe imao propao brak (taj odnos

 po mom mišljenju već bio veliko ne, nisu mi bili kompaktni).

 Meni je bilo jako bolno i tragično (ujedno i sebično) što

 ostavio svoje sinove nakon smrti njihove majke.

  Klej (clay) je glina, ujedno i nadimak od imena Klejton. Braća 

 Danbar su imali ipak u tim nesrećama, tugama, haosima i

 gorčinama nekoliko radosti, šaljivih trenutaka i međusobne podrške.

  Knjiga je podeljena u osam delova (prva dva dela su mi bila

 zagonetna, pa sam od trećeg dela i sve do kraja lako skopčala događaje

 i postupke Danbarovih) i završni deo. Osam delova su nazvani

 po jednoj ključnoj reči, za završni deo sam iskreno očekivala da

 će neko od te porodice umreti (Majkl, Metju ili Klej) i sam kraj

 ispao neočekivano srećno, pun radosti i oduševljenja (što mi je

 iskreno laknulo).

 Sam autor pisao knjigu 10 godina (2008-2018), uradio u tom slučaju

 odličan posao. 

 U prvobitnoj verziji koju je pisao, pripovedačica se zvala Megi,

 a nakon što je objavio ovo delo, Zusak mislio da napiše delo gde bi 

 tema bila povratak kući i neka vrsta nastavka

 o Danbarovima (na kraju, nije ni napisao).

  Čudi me što niko nije razmotrio za ekranizaciju, svakako zaslužuje.

  Ocena 10