Kako je ona pristupila strahu/ovima?

 

  Vanja Nikolić je dramaturškinja, književnica za decu i odrasle,

 preduzetnica i predavačica. 

 Sajt o njenim poslovima https://vanjatacka.com/.

 Instagram https://www.instagram.com/vanjatacka/.

                                           

 Korice i sam njen rukopis na naslovnoj korici i zadnjoj

 korici me oduševile. Svi mi 

 imamo strahove od svega i svačega, odlično podelila šest

 poglavlja i to jesu tačni naslovi u ovom delu (otkrijte i koji su u

 pitanju).

 Spoj istinitih i izmišljenih događaja veoma autentičan i živ,

 savremen jezik, ovde sam shvatila da naše

 strahove treba da prihvatimo kao deo naše ličnosti i da je normalno

 imati strahove u određenoj meri.

 U samoj knjizi, možete pisati bez zadrške utiske, osećanja povodom

 straha/ove koje imate. Preporuka.

  Ocena 10 

                                          

Šta treba njih troje da spale?

 

  Vladimir Vujović je crnogorski pisac koji završio Medicinski

 fakultet u Beogradu.

  Na ovom postu, biće priča o njegovom drugom romanu.

                                            

  U ovom delu, neki događaji i postupci baš podsećaju na seriju

 ,Dug moru' (3. sezona je na ovom linku, 4. sezonu ću videti

 da nekom prilikom pogledam https://kulturiska.blogspot.com/2023/08/u-kom-pravcu-je-olga-nestala.html).

 Od njih troje (Simon, žena Helena i njihov sin David), sa delovima

 gde je David glavni su bili najboljih opisa, njegova potraga za

 važnom osobom je bila sa važnim razlozima.

  Oko delova sa Helenom, njena ličnost je krhka, malodušna,

 ozbiljna i utisci povodom čitanja gde je ona glavna su mi polovično

 legli.

 Simonov lik je kao neka senka i baš me podsetio na lik Đorđa

 koji glumio Sergej Trifunović u 1. sezoni (opis kraja te sezone

 https://kulturiska.blogspot.com/2019/12/kraj-sezone-u-znaku-tisine.html).

 Odgovor na to šta njih troje treba da spale su duhovno emotivne

 prirode, spominjanje muzike i zvukova (jedan zvuk zvani Pip 

 je razarajuće prirode i ostavio ozbiljne posledice u

 mestu Barbar) odlično opisano

 i ubačeno u pravim delovima.

  Ocena 8  

Fanina priča o Lindinoj...

 

  Nensi Mitford (1904-1973) je bila engleska književnica,

 biografičarka i novinarka. Poticala iz aristokratske porodice koja 

 postala poznata u tridesetim godinama prošlog veka (ona je imala

 pet sestara i jednog brata).

 Sama ona bila najpoznatija po trilogiji ,Potraga za ljubavlju', ovde

 će biti priča o prvoj knjizi. Po toj knjizi, ima istoimena mini serija

 od 3 epizode iz 2021.

                                                 

 Fani pripoveda najviše o Lindi, najboljoj prijateljici i sestri od tetke...

 

 Očekivala sam da će biti priča o tome kako su njih dve tražile

 ljubav i bila u kratkim trenucima razočarana što se radi samo o

 jednoj od njih.

  Lindina potraga imala tipičan engleski britko oštri humor iz

 ranijih perioda, sama porodica ima baš sive nijanse ličnosti

 (većina su pozitivno smešni),

 ali me Lindin otac Metju (Fanin teča) bio najiritantniji i 

 najodbojniji lik.

 Njena dva bivša supruga su poticala sa potpuno dva različita

 društvena sveta (drugog supruga sam samo u nekim trenucima

 cenila, ali obojica uopšte nisu bili za nju), odnos sa ćerkom iz

 prvog braka mi bio jako hladan, površan i tužan.

 I tu ljubav pronađe u vremenu koje će biti kasnije burno i tragično.

 Opisi odnosa sa konačnom ljubavlju su mi u par navrata bili 

 uštogljeni i nerviralo me što su persirali (ako su bili u vezi, čemu

 onda persiranje).

  Kraj, bilo mi jako žao, sa druge strane Fani i njen muž Alfred

 su uradili veliku, humanu stvar.

  Ocena 6.5

Svakodnevnica, filozofija, književnost po viđenju...

 

  Dragan Stojanović (1945.) je pisac, prevodilac i bio redovni profesor

 na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti 

 Filološkog fakulteta u Beogradu.

                                                 

  

 Zanimljivo da profesor koji je glavni lik

 spominje drugu bivšu ženu ličnim, dok prvu (sa kojom ima ćerku

 Jelicu) zove bivša supruga.

                                   

  Sve se događa u jednom danu, super mi bilo što glavni lik

  pohvalio kroz filozofsko dobrim jezikom Konstraktinu pesmu

 ,In corpore sano' (pesma je 24. na linku https://muaria.blogspot.com/2022/05/bravo-konstrakta-i-za-sve-sto-su.html)

 u poglavlju ,Catchy' (jedan od prevoda bi bio upečatljivo).

  Njegov spoj svakodnevnog života tipičnog čoveka sa književnošću,

 filozofiji i pop kulturi mi u 80% slučajeva legao. Razlog tome jeste

 što filozofske delove ovde mogao napisati u zasebnom romanu.

  Delo bilo pisano u periodu proleće-jesen 2022. i za isto, bio 

 inspirisan stogodišnjicom jednog irskog romana, poeme jednog

 američkog britanskog pisca i pesme nemačkog pesnika i esejista.

 Za sve to, otkrijte u ovom veoma dobrom delu.

  Ocena 8.5

  

Teorija tuge žene...

 

  Slavenka Drakulić je hrvatska književnica, esejistkinja i nekadašnja

 novinarka koja živi na relaciji Stokholm-Zagreb. Subjekti njenih 

 dela su ratovi sa ovih prostora, postkomunizam i feminizam.

                                              

 Kroz pet poglavlja, Drakulić daje svoje viđenje o teoriji Milevinih

 tuga...

  Mileva Marić Ajnštajn zaslužuje da se više spomene kao 

 svojstvena ličnost i žao mi što u tri stvari nije bila uporna

 (ti događaji su bili pre rođenja dece) i završila ih do kraja.

 I ozbiljna mi tuga što za svoja dostignuća i radove iza senke nije

 bila priznata tokom života. Drakulić misli da je Milevino i

 Albertovo vanbračno prvo i jedino dete (ćerka Lizerl) preminulo

 u prvoj godini života, a istina jeste da se o njenom životu ništa

 ne zna.

 

                                            

 Njen poznatiji suprug jeste bio genije na poslu i nauci, ali kada je

 u pitanju prva porodica sa Milevom i sinovima Hansom Albertom

 i Eduardom, na početku bilo dobro.

                                             

                    Ove Milevine fotografije sa sinovima se jako

        dobro sećam iz Politikinog Zabavnika

  Braća kao dečaci se jako dobro slagali i to na žalost bilo urušeno

 nakon što su Eduardu ustanovili šizofreniju u 21. godini.

 Mileva dugo krivila sebe što nije videla simptome iste, kao i zbog

 toga što joj se mlađa sestra Zorka (koja joj bila veliki

 oslonac, zajedno sa roditeljima) teško razbolela i kasnije bila

 zakonski proglašena nesposobnom za život.

                                          

                                            

  Poslednje poglavlje, gde govori o boli i tuzi što joj jedan sin u

 psihijatrijskoj bolnici, a drugi potpuno otuđio od nje u

 odraslom dobu nakon emigracije u Ameriku

 mi bilo najteže za čitanje (ali sam isto uspela pročitati).

 Davno sam čitala delo koje najviše govori o Eduardu

 https://kulturiska.blogspot.com/2017/05/sin-poznatih-fizicara-i-tragedije.html+ šta se desilo sa njim.

                                            

                                                

                                            Hans Albert

  Mislim da bi trebalo još dublje kopati po njenoj zaostavšini i imam

 osećaj da postoje još neki dokumenti+predmeti koji jasno ukazuju

 da je bila veći genije od svog bivšeg supruga.

   Ocena 10 

  

                     

  

                             

 
 

                                            

Ekspresionista koji bio poslednji...

 

  Slobodan Kaličanin je nastavnik u tri srednje škole u Kraljevu, a živi

 u Nišu.

 Ovo mu je bilo jedino delo, Kaličanin ovu romansiranu biografiju

 posvetio slikaru sa ovih prostora, ujedno u vreme objavljivanja bilo

 50 godina od smrti slikara (delo je izdato 2020.). Ilustraciju

 naslovne strane radio Jakša Lakićević.

                                              

 Lazar Drljača (1882-1970) je bio srpski slikar i ubraja u 

 najznačajnije slikare ekspresionizma dvadesetog veka...

                                             

 Romansirana biografija koja ostavila za mene poseban utisak, time

 upoznala sa njegovim karakterom i delima.

  Rođen u skromnoj porodici, slikarsko umeće i talenat pokazivao

 u ranim danima.

                                                  

  Na prijemnom ispitu na Akademiji lepih umetnosti u Beču, Lazar

 imao obimna polaganja zajedno sa budućim, međunarodnim

 zločincem Adolfom Hilterom (taj deo ovog dela je izmišljen,

 dobro je što se stvarno nije desio).

                                              

  Osam godina, živeo u Parizu, sa vlastitim ateljeom, u Italiji bio

 u zatočeništvu tokom četiri godine Prvog svetskog rata.

                                               

  Nakon Italije, za trajno se vratio u domovinu, živeći u prirodi,

 poštujući istu i neko vreme stvarao na miru.

                                                 

  Na žalost, njegov atelje u Kotaradžama izgoreo u požaru 1946. i

 ostala čitava samo jedna slika sa tog perioda.

                                            

                                              

  On bio nazvan bogumilom (pristalice hrišćanskog učenja gde su

 žene i muškarci bili duhovno ravnopravni, vegetarijanci i pacifisti,

 nisu priznavali vlast vizantijske, niti rimske crkve).

  Mnogo mi se dopadaju njegove slike, što je koristio upečatljive

 boje i njegova dela gde najviše dominirala priroda su stvarno sjajna.

  Ocena 10

 

  
                                     

Rođaka koja zapravo...

 

 Onore de Balzak (1799-1850) je bio francuski književnik, dramaturg

 i imao orden Legije časti. 

 Ključni autor realizma u tadašnjoj književnosti, dosta njegovih dela

 bilo pretočeno kroz radio drame, predstave, filmove i serije.

  Rođaka Beta spada u njegov serijal sabranih dela ,Ljudska komedija',

 a to isto delo bilo ekranizovano i kroz radio dramu.

                                              

  Porodica Ilot imaju rođaku Lizbet pod nadimkom Beta (rođaka

 je gospođe Adeline Ilot). Ona je zapravo uništavala Ilotove

 na sledeće načine...

 

 Veoma slična delu ,Ana Karenjina' https://kulturiska.blogspot.com/2020/07/lavov-jedan-od-klasika-zvan-ana.html,

s' tim što ova naslovna junakinja je manipulatkinja, željna osvete i

 u tome imala saučesnicu u vidu komšinice Valerije (velike tračarke). 

 Ilotovi su sporo, duhovno i moralno propadali na različite načine,

 Balzak odlično iskritikovao supružnike koji su međusobno

 neiskreni, na šta

 su spremni da dobiju to što žele i pitanje

 da li su ti poduhvati bili istinski moralni. Moj odgovor na njihove

 poduhvate glasi veoma odričan.

 Ocena 10