Selinino specifično obrazovno i duhovno sazrevanje

 

 Elif Batuman je američka akademistkinja, novinarka i književnica 

 turskog porekla.

 Objavila jedan memoar i dva romana, a za prvi roman o kom će

 biti reči na ovom postu je bila finalista za Pulicerovu nagradu u

 kategoriji najbolja fikcija u 2018.

 Radi kao pisac u magazinu ,Njujorker'.

                                          

 Selin je brucoškinja lingvistike na Harvardu i na početnom

 kursu ruskog jezika, upoznala

 starijeg kolegu Mađara Ivana i postala prijatelj sa Srpkinjom

 Svetlanom.

 Selin i Ivan nikako da pokažu jedno drugom ljubav

 

 i odlučila prihvatiti posao u jednom mađarskom selu, da bi bila

 bliže njemu...

   Naslov romana mi delovao grubo, a zapravo ga Elif svesno

 nazvala po istoimenom delu Dostojevskog (preporuka da 

 pogledate našu pozorišnu verziju sa ovog linka

 https://kulturiska.blogspot.com/2024/04/pojedinac-kog-na-zalost-dozivljavaju.html).

Sama Elif je studirala rusku književnost na Harvardu.

  Selin je naivna, izražava se sa izrazito književno filozofskim

 pojmovima i par puta bespotrebno zakomplikovala sebi život.

 Lepo sa njene strane bilo da pokuša pomoći marginalizovanim

 licima (to je u prvom delu knjige), potrudila se najbolje što može

 da predbrodi svoje strahove od odbačenosti.

  Najbolja prijateljica u vidu Srpkinje Svetlane mi bila zabavna,

 otvoreno iskrena i otresita. Njihovi pariski događaji su mi

 bili za uživanje u vidu čitanja.

 Mađar Ivan mi bio na početku ok prilikom upoznavanja sa Selin i

 kasnije bila odbojna njegova udaljenost, njihove mejl prepiske i

 previše čitaj između redova razgovori uživo. I bio je u pravu njen

 psihoterapeut (da više nema ništa sa Ivanom).  

 Drugi deo ovog specifično obrazovnog i duhovnog sazrevanja

 ove glavne junakinje jeste odlazak u mađarsko selo, radi 

 podučavanja engleskog za decu i tinejdžere.

  Tamo doživela lepezu pozitivnih i negativnih stvari i kulturno

 društvene šokove. Nije mi se svidela njena tugaljivost na kraju ove

 priče (da sam na njenom mestu, bila bih srećna što sam boravila i

 radila u drugoj državi preko leta) i Ivan uopšte nije bio za nju.

  Pošto je ovo polubiografsko delo, očekivala sam više.

 Bilo bi super da pronađem nastavak Selinine priče u vidu knjige

 ,Ili/ili' (zasada, nije prevedena na srpski, koliko znam), a trebala

 biti filmska adaptacija u 2019. (nije se realizovala).

  Ocena 7.5 

Neki delovi ove polubiografije...

 

 Džejms Frej napisao ovaj memoar gde se mnogo godina kasnije,

 ispostavilo da je polubiografija.

 Ima istoimeni film iz 2018. godine koji je dobio loše kritike od strane

 kritičara.

 Instagram https://www.instagram.com/p/DPypOWAkafw/.

                                             

 Autor boravio na rehabilitacionom centru

 veoma dugo, a put do potpunog izlečenja i

 otrežnjenja (bio je narkoman i alkoholičar u ranom tinejdžerskom

 dobu) očekivano bio ekstremno vijugav.

 Čudo što uspeo da stekne par prijatelja tamo (neki od njih su 

 Leonard, Majls) i nisam očekivala da će zavoleti jednu 

 pacijentkinju u vidu Lili (u tom centru, muškarci i žene su strogo

 odvojeni, da se ne bi događalo sve i svašta). Njih troje su po 

 mom mišljenju bili najzanimljiviji likovi.

 Delovi gde se Džejms borio sa zlom podsvešću zvanom Furija su

 bili poetsko pripovedačke žestine i malko sirovosti.

 Dobrim delom, razočaralo me što su neki delovi ovog dela potpuno

 izmišljeni i fabrikovani da deluju istiniti+ privuklo dosta ljudi

 da pročitaju isto.

  Kraj mi bio između zadovoljavajućeg i pretužnog i veliki sam

 protivnik fabrikovanog senzacionalističko šokantno

 biografsko/autobiografskog jezika.

 Ocena 7

  

                

Fanina priča o Lindinoj...

 

  Nensi Mitford (1904-1973) je bila engleska književnica,

 biografičarka i novinarka. Poticala iz aristokratske porodice koja 

 postala poznata u tridesetim godinama prošlog veka (ona je imala

 pet sestara i jednog brata).

 Sama ona bila najpoznatija po trilogiji ,Potraga za ljubavlju', ovde

 će biti priča o prvoj knjizi. Po toj knjizi, ima istoimena mini serija

 od 3 epizode iz 2021.

                                                 

 Fani pripoveda najviše o Lindi, najboljoj prijateljici i sestri od tetke...

 

 Očekivala sam da će biti priča o tome kako su njih dve tražile

 ljubav i bila u kratkim trenucima razočarana što se radi samo o

 jednoj od njih.

  Lindina potraga imala tipičan engleski britko oštri humor iz

 ranijih perioda, sama porodica ima baš sive nijanse ličnosti

 (većina su pozitivno smešni),

 ali me Lindin otac Metju (Fanin teča) bio najiritantniji i 

 najodbojniji lik.

 Njena dva bivša supruga su poticala sa potpuno dva različita

 društvena sveta (drugog supruga sam samo u nekim trenucima

 cenila, ali obojica uopšte nisu bili za nju), odnos sa ćerkom iz

 prvog braka mi bio jako hladan, površan i tužan.

 I tu ljubav pronađe u vremenu koje će biti kasnije burno i tragično.

 Opisi odnosa sa konačnom ljubavlju su mi u par navrata bili 

 uštogljeni i nerviralo me što su persirali (ako su bili u vezi, čemu

 onda persiranje).

  Kraj, bilo mi jako žao, sa druge strane Fani i njen muž Alfred

 su uradili veliku, humanu stvar.

  Ocena 6.5

Da li je baš strankinja?

 

  Klaudija Durastanti je italijanska književnica rođena u Americi u

 porodici italijanskih iseljenika i oboje su potpuno gluvi.

 Školovala se u Italiji i Velikoj Britaniji, trenutno živi u Rimu.

 Do sada, objavila je tri romana i jednu polubiografiju, ovde će

 biti reč o polubiografiji. 

 Instagram https://www.instagram.com/claudia.durastanti/.

  Klaudijini roditelji su imali svoje viđenje kako su se upoznali i 

 samo u par detalja se usaglasili.

 Sami oni bili svojstvene ličnosti, tvrdoglavi i ekstremnih ponašanja

 (pogotovo majka kada je Klaudija bila mlađa), a deo gde je otac

 

 kidnapovao Klaudiju, stvarnu Klaudiju jeste kidnapovao otac

 (niko nije nastradao, da napomenem). Durastanti je odlično opisala

 poglavlja dok su živeli u Americi i Italiji, u dokumentarističko 

 umetničkom smislu.

  Njoj trebalo mnogo vremena da prihvati porodičnu pozadinu, da

 je kći potpuno gluvih roditelja koji su netipični gluvi

 roditelji, život u malom italijanskom mestu i mnogo puta se osećala 

 kao strankinja. U tim traženjima sebe, ona je padala i svaki put bi

 dobro ustajala. 

  Ovo delo bi moglo pomoći deci i/ili rodbini koja je čujuća i shvate

 da nisu sami u Klaudijinim stavovima i razmišljanjima kao rod

 potpuno gluvim ličnostima. Odgovor na pitanje sa naslova posta 

 jeste da vremenom više nije postala strankinja.

  Ocena 10

                                          

                                                    

Student i upoznavanje vukova

 

 Lu Đijamin je kineski pisac koji ovo delo (njegovo najpoznatije

 delo širom sveta) napisao pod pseudonimom Đijang Žung.

                                           

  Čen Džen je pekinški student koji otišao u mongolske stepe i živi

 neko vreme sa nomadima. Već dve godine, živi sa Bildžijem i

 njegovom porodicom, ujedno počeo da se upoznaje sa vukovima 

 koji žive tu...

  Dženov boravak u mongolskim stepama je bilo jedno veliko i

 bogato životno iskustvo. Sve do sada, mislila sam da je ovo

 delo čista fikcija i zadivljena sam što ima polubiografskih 

 elemenata (Džen jeste kao mlad student, otišao u mongolske stepe).

 Vukovi su ovde simbol jačine, individualnosti koju ne može

 svako srušiti, poštovaoci prirode i njenih tokova. Filmska 

 ekranizacija bi ovde bila ozbiljno dobro došla.

 Ocena 10 

 

Film koji zaslužuje 6 Oskara

 

 Polubiografsko filmsko delo ,Fabelmanovi' je bio snimljen prošle

 godine, veći deo kritika je pozitivan i dobitnik dva Zlatna globusa

 (Najbolja slika-drama i Najbolji reditelj). Kod nas počeo da se

 daje u bioskopima od prošle nedelje i još uvek možete ga

 gledati u bioskopima.

                                                   

 Semi Fabelman žarko želi da stvara filmove i prvo počeo da stvara

 iz hobija. Njegova porodica počela jako sporo da se raspada

 (veza između njegove umetničko kreativne mame Mici i tate 

 kompjuterskog inženjera Berta biva sve slabija) i da li će uprkos

 raspadu porodice i maltretiranja u srednjoj školi, Semi stvarati 

 filmove?

 Početak je bio blago spor za moj ukus i kasnije su razlozi tog

 filmskog toka bili opravdani. Neočekivana manja greška

 bila u vidu očiju (mlađi Semi ima plave oči, stariji ima smeđe oči),

 a obe verzije glavnog lika su bile fizički slične).

 Gejbrijel La Bel (Semi) odličan u naslovnoj ulozi i cela

 Fabelmanovska priča je zasnovana po životu reditelja ovog filma,

 njegove porodice, rane mladosti i prvih godina kao reditelja.

 Mišel Vilijams (Mici) ostvarila jednu od najboljih i najubedljivih

 uloga, Pol Dano (Bert) smisleno kvalitetna gluma, kao i

 Džulija Baters (prva mlađa Semijeva sestra Redži), Kili Karsten

 (druga mlađa Semijeva sestra Natali) i Sofija Kopera (treća 

 najmlađa Semijeva sestra Lisa).

 Set Rogen (porodični prijatelj Beni Lovi) koji uglavnom bio

 poznat po komičnim ulogama je ovde odličan, a pre sam imala

 predrasude o njegovoj glumi.

 

 Tokom gledanja ovog filma, osetićete radost, tugu, komediju,

 ozbiljnu dramu, dirljivost i kvalitet priče koja traje dva i po sata.

 Film koji zaslužuje 6 Oskara (dodela Oskara će biti za dva meseca)

 i ako ne dobije makar dva (tipujem u kategorijama

 za Najboljeg reditelja i neku u kategorijama

 Najbolji glavni/sporedni glumac), biću veoma razočarana.

 Ocena 10

                     Top 16 činjenica

 1. Tokom 2020, Spilberg i scenarista Toni Kušner su radili na

 scenariju kod svojih kuća i napisali scenario za dva meseca.

 2. Rogen rekao novinarima da je reditelj Spilberg bio često

 emotivan tokom stvaranja filma.

 3. Dejvid Linč (glumio starijeg rediteljskog kolegu Džona

 Forda) je zahtevao da daju kostim svoje uloge u nedelji pre

 snimanja i tako uneo u ulogu.

 4. Poslednja saradnja između Spilberga i kompozitora Džona

 Vilijamsa (muzika u ovom filmu je ozbiljno fantastična). Vilijams

 će ovog februara napuniti 91. godinu i neće više stvarati filmsku

 muziku (hoće pisati koncertnu muziku).

 5. La Bel nije bio prvi Spilbergov izbor, sve dok nije dobio poziv

 tri meseca posle audicije.

 6. Spilbergov prvi scenario posle filma ,Veštačka inteligencija'

 (taj film bio 2001.).

 7. Dano je pravio kristalni radio set, da bi imao osećaj kako je

 Spilbergov tata Arnold radio svoj posao i zarad uloge Berta.

 8. U filmu su izmišljene verzije i imena Spilbergove porodice, a

 stvarno imao ujka Borisa (filmsku verziju odglumio Džad Hirš).

 9. La Bel je gledao Spilbergove filmove i imao česte razgovore

 sa njim, radi realizacije uloge Semija.

 10. Nakit koji nosila Vilijams za ulogu Mici je pripao Spilbergovoj

 mami Li.

 11. Poslednja snimljena scena Danoa u filmu je bila na godišnjicu

 smrti Spilbergovog tate.

 12. Da bi glumio tinejdžersku Spilbergovu verziju, La Bel zalizao

 kosu, oponašao hod, stav i osmeh.

 13. Spilbergov deda se zvao Šmuel (hebrejska forma

 imena Semjuel), a glavni lik se zove Semjuel Semi Fabelman.

 14. Jedan od omiljenih filmova iz 2022. od nekadašnjeg

 predsednika Amerike Baraka Obame.

 15. La Bel nije znao da će raditi scene sa Dejvidom Linčom, sve

 do samog snimanja iste.

 16. Spilberg je krivio svog tatu za razvod i nisu govorili 15 godina.

      

 

Bravo za K

 Nekadašnja muzičarka u duu i solo, tekstopisac, oprobala se

 u spisateljskim vodama pre dve godine sa knjigom ,Drvo života'.

                                              

 Kratka radnja

 Katarina je živi u nesrećnom braku i sa Borisom ima

 zajedničku malu ćerku. Upoznaje se sa

 Damjanom na žurci, koji je inače teško bolestan i ubrzo postali 

 prijatelji...


 Naslov posta se radi o imenu pisca knjige, a to je Kristina Kovač.

 Knjiga ima spoj autobiografije i fikcije, a ona ga odlično odradila.

 Ljubav i sam odnos između Katarine i Damjana je napisan

 posebnom lirikom, za kraj knjige nisam očekivala da će biti

 takav (nije la la la ili suviše sumoran). Kristina bi trebala da 

 nastavi sa pisanjem i samo napred!

 Ocena 10 

Kako je biti zavisnik...

 Vilijam S. Barouz (1914-1997) je bio američki pisac, satiričar,

 esejista, slikar i govornik. Njegov rad je pretežno polubiografski,

 primarna figura čuvene ,Bit' generacije, a njegova dela su bila

 kontroverzna u doba zvana pedesete. Na ovom postu, nalazi se

 jedno takvo delo.

                                                

 Kratki opis

 Glavni junak je neko vreme bio zavisnik od droge i bio diler iste.

 U knjizi, opisan je život zavisnika od heroina i drugih droga tokom 

 ranih pedesetih...

 Jezivi opisi zavisnika, a strahovito jeste to da su oni spremni na 

 sve i tako budu više u svom poročnom, užasnom svetu.

 S' obzirom da je bio žestoki zavisnik, pisac ovog dela živeo 

 83 godine. Na žalost, njegov istoimeni sin preminuo 1981. u

 33. godini, od sličnih poroka. 

 Brutalno i iskreno štivo o tome kako je biti zavisnik.

 Naravno, niko ne treba da bude zavisnik.

 Ocena 10

Težak životni put jedne princeze

                        


                                             

 Kratak opis

 Ona, njena porodica, prvi dom i drugi su stvarno postojali

 (ima malo izmišljenih delova u knjizi). Njeno ime je bilo Salme

 od Zanzibara i Omana i udajom za hamburškog trgovca Hajnriha 

 Ritea, prekrstila se u Emili...

 Žao mi je što Emili/ Salme nije imala dobre odnose sa

 svojom braćom. U stvarnosti, ne zna se datum smrti njene dve 

 ćerke i da li su tri unuke još uvek žive (unuk je preminuo 

 1962, a sin 1946.). Njena autobiografija je bila prva autobiografija

 arapske žene.

 Upoznaćete još jače životne kontraste. Istok-zapad, nemačku

 disciplinu i istočnu egzotiku.

 Ocena 10/10