Ivana Bodrožić je hrvatska književnica, njen Instagram
https://www.instagram.com/bodrozicivana/.
nepokretna, uz stanje zaključanosti svog tela.
Dorian (Lucijin dečko)
je sin koji nekada bio druga osoba duhom i telom i teško se nosi
sa sadašnjicom,
a Lucijina majka znala samo za nasilni patrijarhat i odrasla uz
zabrane i opomene...
Korice knjige su intrigantne i posebnog spoja boja, a naslov me
podseća kao da je uvodnik za govor, prilagođen svima da ugodi.
Lucije mi bilo ozbiljno žao, a pre svega toga trebala biti bolji
čovek prema Dorianu i svojoj majci u nekoliko navrata (izgleda da
joj bilo ukorenjeno da se ne zna empatičnije odnositi sa ljudima).
I ona trebala prekinuti negativan niz svoje porodice.
Na strani sam ljudi koji su u Dorianovoj koži, sa druge strane,
poglavlja sa njim su mi bili najmanje omiljeni. Nisam se duboko
saživela sa njegovim likom, imao previše gnevnih ispada,
po pitanju osećanja, u 90% slučaja bio ravna linija i uopšte
nisam osetila punu ljubav između njega i Lucije.
Lucijina majka je previše gutala, trpala najgore u sebi zbog
svega ružnog što su joj rod rođeni, suprug i suprugovi užasni
roditelji priređivali.
U nekom trenutku, bila sam besna na njena tri poteza iz prošlosti i
pogotovo jednog u sadašnjosti što Luciju nakon nesreće stavila na
žestoko stakleno zvono.
Sporedni likovi su na žalost meh (osim jedne
medicinske sestre koja htela pomoći Dorianu, kad je
tražio Luciju u bolnici i dve žene sa kojima on ima dobar
odnos), Lucijin stariji brat Tomislav je
socijalno umno ogavna osoba i dobro što ga nije bilo puno ovde.
Kraj mogao biti zaokružen u vidu sadašnjice i zanimali bi me
odgovori na sledeća pitanja.
1. Da li se Lucijina majka i Dorian ipak pomirili?
2. Koliko je Lucija još poživela?
3. Kako bi proteklo upoznavanje Doriana i Tomislava?
Iskreno, ako bi se dogodila realizacija ekranizacije ovog romana,
sigurno bi podigla prašinu. Lično, ekranizaciju bih pogledala.
Ocena 7.5
Нема коментара:
Постави коментар