Šavovi za koje trebalo...

 

 Grafički roman ,Kući po mraku'

 https://kulturiska.blogspot.com/2022/05/tinejdzer-iz-pedesetih-godina-prolazi.html.

 Ovde će biti reč o njegovom grafičkom memoaru, koji je dobio

 Aleks nagradu za 2010. (nazvanu po Margaret A. Edvards, 

 edukatorki i bibliotekarki).

                                            

                                                               

  Crtanje nije za njega bila igra, već velika i važna uteha.

                                             

 Njegova baba (mamina mama) na žalost imala teške psihičke

 probleme i ovo je jedna od tih epizoda.

                                             

 Dejvidova mama bila u bridž klubu i bila potpuno druga ličnost

 (Dejvid imao zaduženje da otvara vrata i nosio damama kapute na

 sprat).

                                             

 Bolnički dani su ozbiljno prijali Dejvidu, a i razumem ga

 (tad su mu roditelji bili ozbiljno disfunkcionalni).

                                               

 Kad je uspeo pustiti svoj glas nakon druge operacije.

 Majčino pitanje na koje Dejvid nije mogao reći odmah odgovor.

                                            

                                            

 Neka je pustio sva svoja osećanja, nakon važne seanse kod doktora.

 Mislim da česti odlasci tamo su bili jedan od razloga da se pokrene

 i spase sebe.

                                               

 
 

                                             

                                             

 Mislim da se njegova majka ozbiljno pokajala što bila pregruba i

 preoštra prema njemu, ujedno nisu imali pravi odnos majka-sin.

                                                

                                            

                                                

 Njegovi šavovi su bili ozbiljni, duboki i preveliki i razumem zašto

 hteo da se osamostali što pre i postane umetnik.

 Rad na ovom delu jeste bio bolan, tužan i težak, a istovremeno

 ispao isceljujući i poučan.

 Ocena 10