Luiđi Pirandelo (1867-1936) je bio italijanski romanopisac,
pesnik, dramaturg i dobitnik Nobelove nagrade za književnost u
1934.
On je bio poslednji Italijan koji dobio tu nagradu, pre nego što 1997.
dobio Dario Fo.
Ovo delo sa posta je bila pozorišna drama, izvedena 1921. u Rimu,
doživela je mnogobrojne pozorišne i televizijske adaptacije, što
direktno ili indirektno. Sa naših prostora, zagrebačko pozorište
Kerempuh izvodilo ovu predstavu u 2018.
na pozornicu. Direktor se baš zainteresovao za tu priču o
građanskoj porodici koja zapravo ima probleme...
Zanimljivo mi što se radnja dešava u pozorištu, baš kada glumci
treba da izvedu komediju od autora ovog dela, ali je predgovor
po mom mišljenju predugačak (10 stranica), a sama knjiga ima
125 stranica.
Šest lica su različitog uzrasta i imaju simbolična imena (nisu lična
u pitanju, već imaju/imali određen položaj u porodici). Meni su
svih šestoro bili tragični na različite načine, a najgori lik od svih je
definitivno glava iste.
Tokom samog otvaranja porodice na pozorišnoj sceni, otkrile se
tajne koje su veoma šokantne i tužne, radnja se odvija na jednom,
jedinom danu (veliki +). Od sporednih likova, Madam Pače
nepotrebna.
Najupečatljiviji i najtužniji deo ove drame jeste kraj. Mislim da
bih se više zbližila sa ovom pričom, kad bi neko na internetu
postavio barem insert te drame u formi pozorišne predstave ili tv
serije.
Ocena 8.5
