U svakom satu, život...

 

 Filip Metizak je britanski književnik i primarno se bavi istinitim

 istorijskim delima koji se odnose na stari Rim. Već duže vreme

 živi u Kanadi.

                                               

 Kako su živeli stari Rimljani u vidu običnog građanstva, robova,

 političara i radnika živeli? Sve je to predstavljano u jednom satu

 određene osobe sa tog perioda...

 Pripovedanje kao i spoj istinitih delića života starih Rimljana sa

 izmišljenim je upečatljivo jak i podsetio me na sjajne emisije na

 History kanalu za ovu oblast.

  Svakako bih volela pročitati sva dela od Metizaka prevedena

 kod nas (zasada su ovo i još tri dela prevedena). 

 Ocena 10

Usamljena dansko američka zvezda

 

 Matilde Valter Klark je danska književnica, detaljnije

 http://mathildewalterclark.com/.

                                               

 Autorka govori kroz memoarsko biografsko pisačko

 pripovedanje o odnosu sa svojim ocem, svetskim

 poznatim fizičarom Džonom Valterom Klarkom...

 Naslov knjige je naziv teksaške zastave (njen otac je rođen tamo),

 oni su imali u suštini dobar odnos i nekako mi tužno što ga 

 zvala otac, a ne tata.

 Maćeha američka užasna žena, Matilde u kasnijim godinama 

 otkrila zašto je između nje i oca bio dobar, ali ne potpuno jak i

 prisan u geografskom, jezičkom (pogotovo to, pošto su

 pričali na engleskom) i kulturološkom smislu.

 Poetsko prozni stil njenog pisanja je upečatljiv, njih dvoje se 

 povremeno vide preko video poziva i drago mi što su sve svoje

 zidove srušili i uspostavili odnos roditelja/deteta u starijim 

 godinama.

 Ocena 10

 

Muško viđenje jednog braka

 

 Milan Jovanić je diplomirani pravnik, studirao istoriju umetnosti,

 u mladosti pisao poeziju i bio stalni saradnik za našu verziju

 Kosmopolitena i Plejboja. Do sada objavio dve knjige poezije i 

 dva romana, ovde će biti reč o njegovom drugom romanu.

                                               

  Matija Javorić govori iz svog ugla o petnaestogodišnjem braku sa

 Nadom koji je upao u tešku kolotečinu...

 Matija je nesigurni muškarac u četrdesetim godinama koji se

 krišom oslobađa preljubništvom, dok sa druge strane ima veliki

 strah od gubitka porodice, odnosno slike prosečne porodice za

 koju mislio da on i Nada imaju sa dvoje dece.

 Nada ima depresivne i teške epizode (jedan od razloga je gubitak

 člana porodice pre udaje za Matiju) i već pri ranijim stranicama sam

 shvatila da su trebali biti razvedeni, pre nego što su dobili decu.

 Nije mi se svidelo što svoju decu nije nazivao imenom, sva njegova

 varanja i laganja i malteške avanture.

 Očekivala sam da će njegov boravak na Malti imati produhovljeno

 realistični smisao, gde on pravi prave i smislene životne rezove, 

 ali se ponašao kao da je pušten sa lanca.

 Autor dela dobro kritikovao dvosmislene postupke određenih 

 supružnika, članova njihovih porodica i kraj ispao donekle

 otrežnjujući za glavnog lika.

 Ocena 6 
 

Moderna popadija i njeni izazovi

 

 Popadija je tv komedija koja počela 18.novembra, išla samo petkom

 u deset uveče i imala 15 epizoda.

 Sve epizode https://domaceserije.net/epizoda/popadija.

                                                

 Desa je moderna žena koja se udala za Mikija, lokalnog sveštenika

 koji kasnije postao pop.

 Većina iz sela nije oduševljena ovom bračnom zajednicom i tu

 prednjači Živana, žena prethodnog popa koji zbog teške bolesti

 morao da bude razrešen dužnosti. Da li će moderna popadija 

 uspeti da predbrodi sve izazove?

 Nina Seničar (Desanka/Desa) i Dejan Bućin (Miki) su fino

 odglumili svoje likove koji uprkos različitostima na polju

 života, stavova i izjava ipak voli.

 Zinaida Dedakin kao Milijana me potpunosti oduševila i nasmejala,

 Gorica Popović (Živana) stopila sa ulogom prethodne popadije

 koja prvobitno nije volela novog popa i popadiju.

 Dvojac iz Kruševac geta u vidu Nikole Milenkovića (Dragan/Butka)

 i Nikole Trišića (Ljubomir/Ljuba) bili prijatno osveženje, Suzana

 Lukić (Ljubina žena Ceca) imala glumu od koje ti bude veoma

 dosadno i nezanimljivo (kao rođena Kruševljanka, očekivala sam

 zanimljiviju i zabavniju glumu).

 Od sporednih likova, najjači su bili Rade Nikolić (Caja) i 

 Aleksandar Dimitrijević (Čeda).

 Neke situacije različitosti i prihvatanja istog su napravljene na

 žalost scenaristički prenaivno i preglupo, ozbiljno sam mislila da

 će se Desa i Miki ipak raziđi zbog jednog događaja (detaljnije u

 14. i 15. epizodi).

 Bili su određeni i ozbiljni vernici koju su tu seriju baš jako

 kritikovali (u nekim stvarima, imaju razloga za to), a meni lično

 jedan deo serije kritikovao određene verske propise koji su u ovom

veku besmisleni i bespotrebni.

 Ocena 6

 Da li ću nastaviti sa gledanjem ukoliko bude 2. sezone?

 Pola da/pola ne mi je odgovor.

Travisova najteža odluka

 

 Dragi Džone (književna verzija) https://kulturiska.blogspot.com/2023/02/vojnik-i-pisma.html.

 

  Veterinar Travis Parker je potpuno zadovoljan sa svojim životom

 i vremenom, upustio u vezu sa komšinicom Gabi Holand koja

 na početku bila veoma rezervisana prema njemu.

 Imali su srećan, porodičan život, Gabi doživela saobraćajnu

 nesreću gde je dospela u komu i Travis ispred sebe ima najtežu

 odluku. Isključiti je sa aparata ili čekati njeno buđenje?

 Travisova najteža odluka jeste bila to i treba imati hrabrosti da

 svog voljenog koji je u situaciji između života i smrti doneseš

 odluku da čekaš njeno/njegovo buđenje.

 Meni je nekako suviše nestvarno da glavni likovi stupe

 prebrzo u vezu i zar ne bi trebalo detaljnije da se

 upoznaju, pre stupanja u vezu? :-/

 Gabi je jadnica što varala svog starijeg momka sa Travisom, 

 Travis presavršen i predosadan koji nema mane (organski

 ne podnosim u umetnosti i životu osobu koja nema

 mane) i u stvarnom životu, takve osobe ne bi nipošto trebale biti 

 zajedno!  

 

 Ocena 3                                                        

Rešena pronaći svoje biološke roditelje...

 

 Povratak u Seul se davao na ovogodišnjem Festu, kao jedan

 od takmičarskih filmova.

 Imao premijeru na prošlogodišnjem Kanskom filmskom

 festivalu, bio na širem spisku kandidata za ovogodišnjeg Oskara

 kao predstavnik Kambodže (jedan deo filma snimao tamo,

 a sam reditelj Dejvi Čou je kambodžansko francuskog porekla).

                                                   

                                             

 Frederik Fredi Benoa prvi put otišla u Južnu Koreju, odakle u

 stvari potiče (nju su usvojili Francuzi kao veoma

 malu i odrasla u Francuskoj) i odlučna pronaći svoje biološke 

 roditelje...

 Dži Min Park je fenomenalno odglumila junakinju koja tokom

 potrage za biološkim roditeljima prošla kulturološko, društveno

 i emocionalno veliki put pun dobrih i loših iznenađenja. Njena

 prva uloga veoma uspešna koja zaslužuje biti nagrađena

 (treba da nastavi sa glumom).

 O Kvang-rok (Fredin biološki otac) izražajno umetnička gluma

 osobe, veoma emotivne i sa velikim osećajem krivice.

 Guka Han (Tena, hotelska radnica sa kojom se Fredi sprijateljila)

 uradila veoma dobro ulogu tamošnje meštanke, strogo poštujući

 kulturu svoje domovine i dosta pomogla Fredi.

 Film ima četiri vremenska perioda i zasnovan po istinitoj priči

 prijateljice reditelja (ona sama bila rođena u Južnoj Koreji, živela

 godinu dana pre usvajanja tu i odrasla u Francuskoj).

 Povratak u Seul nudi lepezu raznih osećanja tokom gledanja,

 ima razloga zašto je dosta slojevit i samo su mi dve stavke blago

 razočarale u tom filmu.

 1. Modernistička muzika u jednoj od scena mi baš bila jeziva i

 teška za slušanje (ujedno sam jedva ispratila radnju).

 2. Nije mi raščišćen do kraja odnos sa njenom biološkom majkom.

 Ocena 9.5

 

 

Leskovački gotik/Rajski vrt (izložba fotografija)

 

 U galeriji ,Artget' KCB-a, održava se izložba fotografija Jovane

 Dimitrijević ,Leskovački gotik-Rajski vrt' i trajaće do 5. marta.

 Jovana Dimtrijević je umetnica, slikarka i rediteljka, tema ove

 izložbe je njen rodni grad Leskovac, odnosno deo ljudi koji

 tu žive.

                                                

 Veoma originalno viđenje njenih sugrađana i čim dođete u Arget

 galeriju, uočićete uvećanu sliku dve devojčice sestre (nisam uspela

 da je uslikam) koja spada među najupečatljivije moderne foto

 portrete.

 Fotografije sa ljudima su u 99% slučajevima bile super, dok

 fotografije sa stvarima kao glavnim likovima mi nisu držale

 pažnju, niti mi bile zanimljive i posebne.

 Ocena 9