Porodica koja se mora odreći...

 

  Anton Pavlovič Čehov je autor čije dela naši pozorišni

 reditelji najviše vole da realizuju na daskama koje život znače.

 Dva dela koja su realizovana u uspešne i odlične predstave.

  1. Ivanov (Narodno pozorište 2019.) https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/njegovo-dusevno-stanje-niko-nije-razumeo.html.

 2. Tri sestre (televizijska verzija iz Jugoslovenskog dramskog

 pozorišta 1982.) https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/skoro-dva-i-po-sata-pozorisne-price-o.html.

  Ovde, biće utisci o pozorišnoj drami u četiri čina

 ,Višnjik' koju je režirao Dejan Mijač (1934-2022), premijeru imala 

 2011. godine na sceni ,Ljuba Tadić'. 

 Poslednje delo od strane Čehova, kao i

 poslednja predstava koju Mijač režirao, pred potpuno povlačenje

 sa scene.

 I danas se izvodi po pozorištima širom sveta, televizijsku adaptaciju

 uradila Andrea Ada Lazić, godina 2015.

                                                 

  Ljubov Andrejevna Ranjevska se vratila kući sa svojom ćerkom

 Anjom i sačekali je na stanici njen brat Leonid Gajev i Ljubovina

 usvojena kći Varja.

  Imanje i višnjik će morati da budu prodati, pošto je ova porodica u

 dugovima, a njihov poznanik trgovac Lopahin nudi svoje rešenje...

  Jasna Đuričić (Ranjevska) nosila ulogu osobe koja teškog srca

 se morala odreći mesto u kom odrasla sa bratom, doživela jednu

 veliku tragediju veoma snažno i ubedljivo u sva četiri čina.

 Njen muž Boris Isaković (trgovac Lopahin) takođe odličan (lično,

 neobično mi i to kratko bilo da ne glume bračni par) a

 razlog zašto uporno Lopahin hteo to imanje i višnjik ima duboki

 i teški razlog.

  Nataša Tapušković (Varja) iznela maksimalno svoju ulogu, 

 jedina u ovom domaćinstvu koja probala urazumiti porodicu i

 bez stega reći otežavajuće istine.

  Jelena Petrović (Anja) briljirala u ovoj ulozi (u ,Revizoru' mi nije

 bila nešto https://kulturiska.blogspot.com/2023/03/kad-im-on-dosao.html) i

 iz sve snage želi pomoći svojoj majci da se otrgne duhovima 

 prošlosti i krene dalje.

  Svetozar Cvetković (Gajev) gluma sa stilom, Hana Selimović

 iznela ubedljivo ulogu sobarice Dunjaše koja bi da živi boljim 

 životom i neko voli.

  Iako bila sporedna i pomalo čudna uloga, Nada Šargin kao

 guvernanta Šarlota imala prodoran, jasan glas (i ta mi bila bolja

 uloga, nego uloga Raške u seriji ,Nemanjići'

 https://kulturiska.blogspot.com/2019/07/ova-dinastija-nije-zasluzila-takvu.html).

  Oduševio me Bojan Dimitrijević kao večiti student filozof i

 sasvim svoj Trofimov, Jovan Belobrkić dobro izneo ulogu 

 pisara Epihodova (bio upečatljiv u seriji ,Grupa' kao Strahinjin

 stariji brat), uloga Vlaste Velisavljevića (Firs) me dirnula, pogotovo

 poslednja scena sa njim.

  Mijač uradio odličnu stvar što nije ubacio šefa stanice, poštanskog

 činovnika, gostiju i posluge, kostimi koje uradio Leo Kulač su u

 skladu sa vremenom radnje.

  Moraju se pustiti određene stvari, okončaju unutrašnji i spoljašnji

 dugovi i ovu predstavu vredi pogledati.  

 Ocena 10