Četiri pogleda na...

 

 Ernan Dijaz je američki pisac koji je rođen u Argentini, neko vreme

 živeo u Švedskoj i kasnije se trajno nastanio u Americi.

 Za roman sa ovog posta je dobio Pulicerovu nagradu za najbolje

 fiktivno delo u 2023. i postojala priča za ekranizaciju ovog dela.

                                            

 Sva četiri odeljka su potpuna fikcija (roman ,Veze', nepotpuna

 autobiografija ,Moj život', kompletni memoar ,Sećanje na jedne

 memoare' i dnevnike ,Fjučersi') i od ovih četiri, najmanje mi legao 

 prvi odeljak.

 Više bi mi legao taj odeljak da je bio opisan u prvom licu, bračni

 odnos između američkog finansijera Bendžamina Raska i mlade

 Helen nije bio sa istinskom ljubavlju, već isključivo sa međusobnim

 poštovanjem.

 Drugi odeljak je o Endruu Bevelu koji dosta veličao sebe u prvom

 delu svoje nepotpune autobiografije, a njegov odnos sa Mildred

 imao ozbiljne oscilacije pred sam kraj njenog života.

  U trećem odeljku, Ida Partenza na veoma neobične načine postala

 pisac iz senke za Endrua i ona sa razlogom se ozbiljno pitala da li

 joj taj posao zaista trebao (on zatražio da se dobar deo te lične

 priče zafabrikuje i u jednom periodu Ida bila u stalnom strahu).

 Kraj tog odeljka mi ispao zanimljiv i Ida uspela na taj način otkriti

 ko je u stvari bila Mildred kao ličnost.

  Četvrti i poslednji odeljak je prava slika o Mildred i ona je mnogo

 složenija i obimnija, nego što je Endru govorio Idi o svojoj 

 pokojnoj supruzi. Za Mildred, njen odnos sa suprugom bio sa

 dosta poštovanja, ali počeo ozbiljno da puca nakon kraha berze

 u 1929.

 Ovde se spominju finansijske stvari, pogotovo krah berze 1929.

 (radnja ove knjige se odvija u prošlom veku), a Dijaz uradio odličan

 posao što tu temu nije napisao na suvoparni i dosadni način.

 Verujem da bi televizijska verzija bila odlična i za to sam da se

 ekranizuje (između 4 i 6 epizoda serije).

 Ocena 10