Ernan Dijaz je američki pisac koji je rođen u Argentini, neko vreme
živeo u Švedskoj i kasnije se trajno nastanio u Americi.
Za roman sa ovog posta je dobio Pulicerovu nagradu za najbolje
fiktivno delo u 2023. i postojala priča za ekranizaciju ovog dela.
Više bi mi legao taj odeljak da je bio opisan u prvom licu, bračni
odnos između američkog finansijera Bendžamina Raska i mlade
Helen nije bio sa istinskom ljubavlju, već isključivo sa međusobnim
poštovanjem.
Drugi odeljak je o Endruu Bevelu koji dosta veličao sebe u prvom
delu svoje nepotpune autobiografije, a njegov odnos sa Mildred
imao ozbiljne oscilacije pred sam kraj njenog života.
U trećem odeljku, Ida Partenza na veoma neobične načine postala
pisac iz senke za Endrua i ona sa razlogom se ozbiljno pitala da li
joj taj posao zaista trebao (on zatražio da se dobar deo te lične
priče zafabrikuje i u jednom periodu Ida bila u stalnom strahu).
Kraj tog odeljka mi ispao zanimljiv i Ida uspela na taj način otkriti
ko je u stvari bila Mildred kao ličnost.
Četvrti i poslednji odeljak je prava slika o Mildred i ona je mnogo
složenija i obimnija, nego što je Endru govorio Idi o svojoj
pokojnoj supruzi. Za Mildred, njen odnos sa suprugom bio sa
dosta poštovanja, ali počeo ozbiljno da puca nakon kraha berze
u 1929.
Ovde se spominju finansijske stvari, pogotovo krah berze 1929.
(radnja ove knjige se odvija u prošlom veku), a Dijaz uradio odličan
posao što tu temu nije napisao na suvoparni i dosadni način.
Verujem da bi televizijska verzija bila odlična i za to sam da se
ekranizuje (između 4 i 6 epizoda serije).
Ocena 10
