Pridošlica koja ovom paru...

 

 Simon de Bovoar (1908-1986) je bila francuska književnica, 

 politička aktivistkinja, feministkinja, teoretičarka.

                                              

 Fransoaza i Pjer su uspešno društveni par i jednog dana, uzimaju

 pod svoje okrilje Gzjaveru, pridošlicu koja ovom paru...

 Ovo delo je fiktivna verzija nje i njene veze sa Žanom Polom

 Sartrom i odnosu sa Olgom i Vandom Kosakievic (obe su bile

 glumice).

  Ta trougao otvorena veza između njih troje mi bila čudna, odbojna

 i iritantna (napominjem da Fransoaza i Gzjavera nisu imale

 ljubavni odnos).

  Od njih troje, Gzjavera mi bila previše razdražljiva, melodramična,

 iritantna i uopšte nisam volela njen lik.

 Pjer u ključnim trenucima bio između bespotrebno ravnodušnog i

 jezivo pohotnog. On mi nešto nije bio pamtljiv kao lik (više mi bila

 pamtljiva i upečatljiva Fransoaza).

 Fransoaza se previše dala u odnosu sa Gzjaverom (u vidu da

 budu bliske prijateljice) i njen prag tolerancije na određene 

 postupke ljudi koje voli nije trebao biti prevelik.

 Ocena 6 

  

Četiri pogleda na...

 

 Ernan Dijaz je američki pisac koji je rođen u Argentini, neko vreme

 živeo u Švedskoj i kasnije se trajno nastanio u Americi.

 Za roman sa ovog posta je dobio Pulicerovu nagradu za najbolje

 fiktivno delo u 2023. i postojala priča za ekranizaciju ovog dela.

                                            

 Sva četiri odeljka su potpuna fikcija (roman ,Veze', nepotpuna

 autobiografija ,Moj život', kompletni memoar ,Sećanje na jedne

 memoare' i dnevnike ,Fjučersi') i od ovih četiri, najmanje mi legao 

 prvi odeljak.

 Više bi mi legao taj odeljak da je bio opisan u prvom licu, bračni

 odnos između američkog finansijera Bendžamina Raska i mlade

 Helen nije bio sa istinskom ljubavlju, već isključivo sa međusobnim

 poštovanjem.

 Drugi odeljak je o Endruu Bevelu koji dosta veličao sebe u prvom

 delu svoje nepotpune autobiografije, a njegov odnos sa Mildred

 imao ozbiljne oscilacije pred sam kraj njenog života.

  U trećem odeljku, Ida Partenza na veoma neobične načine postala

 pisac iz senke za Endrua i ona sa razlogom se ozbiljno pitala da li

 joj taj posao zaista trebao (on zatražio da se dobar deo te lične

 priče zafabrikuje i u jednom periodu Ida bila u stalnom strahu).

 Kraj tog odeljka mi ispao zanimljiv i Ida uspela na taj način otkriti

 ko je u stvari bila Mildred kao ličnost.

  Četvrti i poslednji odeljak je prava slika o Mildred i ona je mnogo

 složenija i obimnija, nego što je Endru govorio Idi o svojoj 

 pokojnoj supruzi. Za Mildred, njen odnos sa suprugom bio sa

 dosta poštovanja, ali počeo ozbiljno da puca nakon kraha berze

 u 1929.

 Ovde se spominju finansijske stvari, pogotovo krah berze 1929.

 (radnja ove knjige se odvija u prošlom veku), a Dijaz uradio odličan

 posao što tu temu nije napisao na suvoparni i dosadni način.

 Verujem da bi televizijska verzija bila odlična i za to sam da se

 ekranizuje (između 4 i 6 epizoda serije).

 Ocena 10                            

U Minhenu i Gestahtu, on hoće da ukloni žig...

 

  Dragan Gaga Popović je beogradski novinar i pisac, a do sada 

 objavio dva romana.

 Roman sa ovog posta je trebao biti ekranizovan 2019, ali nije

 došlo do toga.

                                          

 Luka Konstantinović osetio veliku potrebu i da konačno sazna istinu

 o svom ocu, koji zbog svojih političkih delovanja, ostavio porodicu

 i otišao za Nemačku, gde i preminuo. Jedva dobio pasoš, Luki ovo 

 neće biti obično traganje za istinom...

  Popović je veoma veštim filmsko književnim jezikom uklopio

 Lukino sadašnje traganje za istinom, sa prošlošću njegovog oca,

 koje imaju ozbiljne, prave istorijske događaje.

  Otac mu svesno ušao u dubinske, političke zle vode i ispao

 apsolutni bednik i kukavica, ostavivši svoju porodicu i

 roditelje (u kasnijim poglavljima, ipak ispao dobar potez). Akcije i 

 dinamičnosti u tom traganju bilo bukvalno na svakoj stranici, čak i 

 iznenađenjima, u slučaju likova i događaja.

  Luka koji se dugo zarekao da nikada neće biti u stabilnoj,

 zdravoj vezi sa nekom je ipak oborio svoju tvrdnju i to je bilo jedna

 od svetlijih tačaka u ovoj priči (on i ta dama koja je ćerka jednog

 od potencijalnih pomoći za njega u Nemačkoj).

  Poslednja tri poglavlja su bila najupečatljivija i sa iznenađenjima,

 istinska šteta što ,Žig' nije ekranizovan (Igoru Benčinu bi legla 

 

 ova uloga, kao i u ovom filmu ,Volja sinovljeva' https://kulturiska.blogspot.com/2024/12/volja-sinovljeva-utisci.html).

  Ocena 10

One i važno poučne pripovetke

 

  Žarka Svirčev je viša naučna saradnica u Institutu za književnost i

 umetnost u Beogradu. Dve godine (2022-2024), bila je jedna od

 članova žirija za Ninovu nagradu.

 Ona je priredila delo ,Nemiri između četiri zida', gde se nalaze

 srpske književnice koje su stvarale u prvoj polovini dvadesetog

 veka. Naslov dela je jedan od naslova pripovetke.

                                              

 Svirčeva napisala na 11 strana uvod i razloge zašto se

 Svirčeva odlučila za ovaj poduhvat. I svaka čast što je htela to

 učiniti, ovde sam znala samo za četiri autorke: Isidoru Sekulić,

 Milicu Janković (poznatiju kao Mir Jam), Desanku Maksimović i

 Jelenu Dimitrijević.

                                                 

 

  Dve pripovetke Isidore Sekulić (1877-1958) ,Krug' i ,Čežnja' su

 pesničko ozbiljan prikaz unutrašnjih borbi žena, šta u stvari žele i

 prirodu samog našeg pola.

                                               

 Tri pripovetke Milice Janković (1881-1939) navedene u ovom

 delu ,Bolničarka', ,Rat' i ,Čarape' su pokazale da ona ipak umela

 pisati smisleno, realno i valjano o ozbiljnim temama. Kod 

 bolničarke Leposave (to je bio jedan od Miličinih književnih

 pseudonima), nisam volela tu tugaljivost i pomirljivost da se

 ništa ne može promeniti po pitanju svoje ličnosti. Majka u delu

 ,Čarape' imala očekivanu potresnu reakciju.

                                         

 

  Zanimljivo što Jelena J. Dimitrijević (preporučujem da pročitate

 oba njena dela https://kulturiska.blogspot.com/2022/10/amerika-sa-ugla-nase-svetske-putnice.html)

 (1862-1945) odlučila da za pripovetku ,Amerikanka' kao glavnog

 pripovedača koristi mladog muškarca koji je bio jako zaljubljen

 u Amerikanku, u njenoj državi. Priča ima setnost, blagu komiku,

 lepršavost i šarm.

  Na žalost, nisam uspela pronaći neku fotografiju Milice Vulović

 (1903-1975), a ona je bila majka književnice Svetlane Velmar

 Janković (1933-2014).

  Nemir između četiri zida je jasan naslov i sa pričom da će uvek biti

 nemira, dobar spoj poezije i pripovetke.

                                             

 Desanka Maksimović (1898-1993) sa svojom pripovetkom

 ,Ludilo srca', govori o junakinji koja bila srčana da pomogne 

 jednom dečaku i uteši. Dok sam čitala tu pripovetku, osećala sam

 njen glas u ulozi glavne junakinje.

                                                   

  Pripovetka Anđelije Lazarević (1885-1924) ,Aneta' je o istoimenoj

 glavnoj junakinji koja nije zaslužila osude okoline, niti teška

 sažaljenja nakon jednog određenog događaja (na žalost, dešava

 se i u našem, današnjem svetu takve situacije).

                                                

  Doziv nečastivog, pripovetka od Danice Marković (1879-1932)

 je originalno, važno i upečatljivo delo o radoznalosti, sujeverju,

 duhovnosti i kako jedna žena koja sticajem okolnosti dospela u

 manje mesto, snašla u takvom prostoru.

                                              

  Jela Spiridinović Savić (1890-1974) i njena ,Gospođica Georgina',

 poučna priča o istoimenoj dami koja se duboko nada povratku jedne

 voljene osobe. Pripovedačica te priče je starija devojčica (moja

 procena je negde između 12-15 godina) koja želela na neki način

 pomoći Georgini. 

                                              

  Ja kao kći od Selene Dukić (1910-1935) je iskreno kritičko 

 razmišljanje pripovedačice o narušenom odnosu sa majkom.

 Milica Đaković (oko 1895. - oko 1945.) u delu ,Ujka Aksentije',

 radi se o medicinskoj sestri koja htela pomoći devojčici (devojčici

 i njenoj porodici trebao doći istoimeni ujak). Tragičan kraj bio za

 jednu od njih.

                                          

 Četiri pripovetke Milke Žicine (1902-1984), govore o devojčicama

 i ženama koje su u teškim i nepovoljnim položajima. Jedna od tih

 devojčica bila služavka u porodici koja je uzela pod

 svoje (sama Milka je bila služavka).

                                              

 Frida Filipović (1913-2002) u četiri pripovetke (sve četiri su 

 ozbiljno upečatljive na svoj način) pokazala borbe, tuge, 

 kratkotrajne radosti jedne tada savremene žene. Lako bi se iste 

 mogle smestiti u naše vreme, Konfeti bi bila dobra monodrama i/

 ili duodrama.

                                            

  Nadežda Tutunović Ilić (1910-1975) u svoje četiri pripovetke,

 pisala o međuratnom vremenu, sazrevanju žene i položaju 

 prigradskih porodica. Pripovetka koja me najviše potresla jeste

 ,Jelenino Badnje veče'. Žena iz te priče radila kao služavka u

 jednoj groznoj porodici, a i sama njena porodica ništa nije bolja

 (suprug, odvratna osoba).

 Ocena 10

  

Pre odlaska...

 

  Andre Asiman je italoamerički pisac, rođen u Egiptu. Po ovom 

 delu je bila uspešna ekranizacija https://kulturiska.blogspot.com/2019/02/u-letu-1983u-italiji.html.

 Ali na ovom postu, biće priča o memoaru.

 Sajt https://andreaciman.com/.

                                                

 Prvo poglavlje je o njegovom ujki Viliju, Vilijevim raznim 

 dogodovštinama, spletkama i sam Vili kao ličnost imao šarma,

 oštrinu i voleo dosta prigovarati. To mi je lično bilo najmanje

 zanimljivo poglavlje u memoaru, dok opet samom Asimanu bio

 jedan od najdražih/najstrožijih osoba iz uže porodice.

  Drugo poglavlje, bake Princeza i Svetica. Različite, dok sa druge

 strane se poštovale čisto radi reda. U glavi sam zamišljala 

  zanimljivu duodramu sa njih dve kao glavne, s' tim što bih je

 smestila u ovo trenutno doba.

  Treće poglavlje, stoti rođendan Asimanove prabake. Pre tog slavlja,

 bilo napetosti, stresa, mnogo briga i proslava na kraju dobro prošla.

  Četvrto poglavlje, jedan rat koji ostavio duboke i bolne posledice

 za obe strane njegove porodice.

  Peto poglavlje, Asimanove teškoće prilikom školovanja i 

 jedna profesorka pošto je bio dete stranaca baš ga

 mrzela i kažnjavala na grozne načine. Poseban utisak kod

 ovog poglavlja mi bio kad se njegova majka koja je rođena gluva  

 obračunala sa direktorkom te iste škole.

  Šesto, finalno poglavlje je o poslednjim danima u Egiptu. Mislila

 sam da će biti opisani kroz bes, ljutnju ili gorčinu, osetila sam 

 da tada Asaman kao tinejdžer polako sazrevao u tim teškim,

 tužnim trenucima (otišao iz Egipta sa samo 14 godina).

  Kulture, jezici, stavovi i postupci obe strane njegove porodice

 (primarni jezik im bio francuski, ali su govorili još četiri jezika) 

 su imali razlike i sličnosti. Mislim da su svi oni dali od sebe da

 autor zavoli i prihvati različitost u svojoj porodici.

 Čitanje ovih memoara mi bio osvrt u prošlost mnogobrojnih 

 

 članova porodica u prošlom veku.

  Ocena 9.5 

                                         

Jedna od tih crvenih duša...

 

  Pol Grevejak je francuski književnik i autor kratkih priča.

                                          

 

                                          

 Moskva, Sovjetski Savez.

 Vladimir Katuškov je cenzor u Odeljenju za književnost i 

 izdavaštvo, dok Pavle Golšenjko je kino operater. Postali su 

 prijatelji, a njihove institucije svakodnevno zabranjuju, cenzurišu ili 

 drastično skraćuju umetnička dela autora koji pokušavaju da se

 probiju nakon Staljinove smrti. Jedan od njih

 odlučio...

  Vladimir se više pojavljuje i sigurno

 postoje još neka dela gde su osoba ruske i 

 ukrajinske nacionalnosti bili ili su prijatelji.

 Grevejak ozbiljno prostudirao sovjetsku kulturu,

 politiku i tu groznu stvar zvanu cenzura+gušenje

 originalnog, iskrenog stvaralaštva (možete ih

 videti u odeljku ,Bibliografske reference').

  Ženskih likova nema puno, a najupečatljivije su

 mi bile Argafena (veoma napredna žena u

 svoje vreme), Vladimirova majka i Natalija

 (Natalija će biti ključna osoba u 3. delu ,Tri ja').

  Razumela sam Vladimirove motive da razotkrije

 licemerje države, svog posla i politike i očekivano,

 to je ostavilo gorke i teške posledice.

 Pavlova dalja sudbina, pretužna i jako bolna,

 prošao jednu dugu i veliku muku (na sličan način

 su prošli većina iz njegove generacije na polju 

 književnosti i filma).

 Jedina i najveća zamerka jeste što ovo delo bilo

 pisano u trećem licu. U nekim rečenicama, nisam

 osećala emocije i snagu ove obimne i važne priče

 i da je bila pisana u prvom licu (Vladimir da 

 bude pripovedač), onda bi ovo delo dobilo

 maksimalnu ocenu.

  Ocena 9