Sju Kaufman (1926-1977) je bila američka književnica po kojoj
se zove književna nagrada za najbolju debitantsku knjigu ili
kolekciju kratkih priča, izdatu prethodne godine (od 1980. godine
se ta nagrada dodeljuje).
Po delu sa ovog posta, bio snimljen istoimeni film koji dobio Zlatnog
globusa (najbolja glumica) i bio nominovan za Oskara u istoj
kategoriji.
Ovo je jedna od knjiga edicije Amerikana (čitala sam odličnu
knjigu sa ove edicije ,Simpatizer' https://kulturiska.blogspot.com/2022/01/simpatizer-i-spijun-koji-u-stvari-ne.html).
klase čiji muž Džonatan (liberalni demokrata koji pokušava biti
na boljem društvenom položaju) joj predložio da ide kod
psihijatra.
Pošto joj se čini da polako ludi, ona počela pisati tajni dnevnik,
gde bila veoma otvorena, iskrena i besna...
Tinino iskreno, otvoreno i besno iskazivanje kroz tajni dnevnik je bilo
stanje jedne domaćice iz jače društveno ekonomske klase (kod
nas, tih osoba je zaista veoma malo danas) nekada i ono nimalo
nije bilo med i mleko (te dve namirnice se spominju pred sam kraj
dela, u poslednjem dijalogu).
Džonatan je preambiciozni, sebični, veoma loš suprug i otac.
Tina imala melodramične sapunsko operske trenutke, pravila
životne greške (jedna od njih je vanbračna afera sa
dramaturgom psihološkim mučiteljem) i po mom mišljenju, u
tom odnosu sa Džonatanom se jako gušila, kao i sa tim
psihološkim mučiteljem. Ipak, u 90% slučajeva sam bila na njenoj
strani.
Njihova deca Silvija i Elizabet zvana Liz su bile sporedne uloge i
mogle su dobiti složenije rečenice i događaje u ovoj priči.
Služavka Loti mi bila ok, a da li je kraj ovog dela bio namerno
nedorečen, to polovično mislim.
Moje mišljenje je da ovo delo trebalo biti završeno sa razvodom,
gde bi ćerke pripale njoj i sve tri odselile što dalje od Njujorka.
Ocena 9.5
