Kad sam videla naslov knjige, još i ime stranog pisca, baš me
zainteresovalo kako novinar iz Norveške osećao, mislio
i shvatao ljude iz Srbije sa svih društvenih slojeva.
Kratak opis
Osne je razgovarala sa rediteljem, voditeljkom, tadašnjim
političarom, scenaristom, mladim političarom, mladom
političkom aktivisti i običnim građanima. U doba kad su trebale
biti velike promene kod nas, ali na žalost nisu...
Čitajući knjigu, osetila sam kao da prisustvujem živom povratku
u doba između 1999. i 2004. Razgovori su opisani detaljno,
uz dosta ogorčenja, tuge i slabašnog optimizma. Tugu, ljutnju i bes
osećam što nema poboljšanja od tad kod nas. Osne bi mogla
napisati knjigu pod nazivom ,Portreti Srbije- 12. godina posle
(2004. godine poslednji put posetila Srbiju) i razgovarati ponovo
sa istim ljudima.
Ocena 10/10
