Razgovori iz '95 sa...

 

  U švedsko finskoj produkciji, napravljeni su dokumentarni razgovori

 širom Evrope, odnosno u glavnim gradovima evropskih država.

 Razgovori su obavljeni preko stotinu osoba, uzrasta od 15 do

 30 godina.

 Sagovornici sa kojima je bio vođen razgovor su Indira

 Durmić (tad je imala 26) i Feđa Štukan (tad je imao 20) i to je bila

 1. epizoda tih dokumentarnih razgovora.

                                                 

 

 Tražila sam ima li još epizoda te dokumentarne emisije svuda

 po Guglu i Jutjubu i na žalost nema.

  U ovoj epizodi, više pažnje su posvetili Feđi (mogli su na

 neki način prikazati oboje podjednako), on i Indira su imali

 smislene stavove i odgovore.

  Jesam ovo kratko opisala, ali mislim da će većini vas svideti,

 proširiti neke od vaših stavova i naterati ova epizoda na

 razmišljanje.

  Ocena 10   

Razgovori sa nezavisnim rediteljem Dž.Dž-om...

 

                                                       

 Ludvig Hercberg je prikupio nekoliko razgovora novinara sa

 nezavisnim rediteljem Džimom Džarmušom u periodu početak

 

 osamdesetih prošlog veka i početak dvehiljdatidih ovog veka...

 Njegovi odgovori, filozofsko dobri (očekivala sam da će biti

 u kraćem formatu i kruti, pošto je sam on zatvorena

 ličnost), jedan od reditelja koji nisu gledali svoje filmove posle

 premijera i ne voli osvrte na njih.

 Poštujem njegov sistem rada u stvaranju, šarenolikost

 glumačke postave u njegovim filmovima

 (mešavina evropskih i američkih glumaca), pitanja novinara u 

 80% slučajeva u ovoj knjizi su na žalost bila jedno te ista, 

 neoriginalna i veoma dosadna (najbolji razgovori su poslednja tri, 

 pošto su novinari pitali prošireno zanimljiva i originalnija

 pitanja).

 Ocena 8 

Traži se slikarsko lice...

 Džon Apdajk (1932-2009) je bio američki pisac, pesnik, kritičar, 

 jedan od samo četiri pisaca koji su dobili Pulicerovu nagradu više od

  jednog puta. Na Goodreads-u, ima ocenu 3.37.

                                                                  

 Houp je pozna slikarka koja govori svoju priču mladoj novinarki

 Ketrin u svom domu...

 Izmišljeni književni razgovori pozne slikarke i mlade novinarke

 protiče kroz tri najvažnije stavke: posleratno slikarstvo, kako 

 Houpino stvaralaštvo uticalo na privatan život i njene partnere 

 umetnike i dugo samovanje.

 Sama priča bila nalik razgovorima na kulturnim emisijama po

 internetu i tv-u koji 

 samo uvod bude zanimljiv, dok sam srž ispao na žalost suvoparan

 i ravna linija.

 Ima elemente psihološkog trilera, Apdajk odlično ubacio ovde 

 osobine i slikarske tehnike pravih umetnika u izmišljene likove.

 Ocena 6 

 

Isečci vremena V.D-a

 Tamo daleko https://kulturiska.blogspot.com/2016/08/covek-snovi-i-java.html.

                                                                           

 Delovi njegovih govora, razgovora za novine i analize...

 Vuk Drašković za većinu stvari izrečene u ovoj autobiografiji rekao

 

 istinu i na žalost, ljudi koji su bili na jačem položaju od njega su

 svesno ignorisali istu.

 Bila je šteta oko jednog političkog rastanka (samo da ga i ta druga

 

 strana slušala i nije smisleno sarađivala sa neprijateljima, bio bi

 živ) i dan danas mi totalno nejasno kako takav jak intelekt koji 

 govorio šta i kako bi trebalo naša država da funkcioniše bude

 teško ignorisan, kritikovan i ispljuvan od strane određenih

 ,pametnih' ljudi kod nas?

 U inostranstvu, potpuno suprotnu sliku imao (veoma cenjen, 

 dobitnik ljudskih nagrada i više su ga razumeli), dobro je što se

 nije dotakao trenutne horor vlasti (ne treba više da ih pominjem).

 Ocena 10

 

Pitanja-odgovori od strane...

 Margerit Jursenar (1903-1987) je bila francuska romansijerka i

 

 esejistkinja.

 Njeno najpoznatije delo je ,Hadrijanovi memoari' (on je bio

 rimski car), a na ovom postu će biti priča o razgovorima koje vodio

 sunarodnik pozorišni i spisateljski kritičar Matje Golej pod nazivom

 ,Širom otvorenih očiju'.

                                                

 Margerit ispričala Matjeu o svom tati, koji su pisci uticali na nju,

 kako je naučila da čita i da li se dobro slagala sa porodicom...

 Njeni odgovori nisu tipično autobiografski, više je u stilu pitanja-

 odgovori). Odgovori na opšte stvari

 (neke od njih su politika, novac, religija, snovi) bili opširni i 

 detaljni.

 Lepo u ovom delu što spominje svog oca u pozitivnom svetlu i 

 podsticao za učenje i napredovanje kroz život.

 

 Ovako, ovo delo mi delimično ostalo u sećanju, korice našeg izdanja

 su užas i nikako nemaju veze sa istim. 

 Ocena 8

                                                

Četvorogodišnja emisija koja trebala biti produžena

 

 Teatrologike https://kulturiska.blogspot.com/2020/08/teatrologike-emisija.html.

 Autoportret (2016-2019) je bila emisija RTS-a gde su se odvijali

 razgovori autoportretske prirode.

 Svih 79 epizoda https://www.youtube.com/playlist?list=PLxbMnBfiy6iGbjLkn7KcyqZOx20XEL7KB.

 Počeci prve sezone su bili na žalost kruti od strane publike koja

 postavljala pitanja sa Prustovog upitnika, gosti koji su sami

 autoportretisti zvali bili veoma zanimljivi i na pravi način

 dali sliku o samom domaćinu. Oni se odvijali u prostorijama

 Fakulteta dramskih umetnosti i velika šteta što preostale tri 

 sezone nisu snimljene tu.

 U drugoj sezoni, autoportretista mogao zvati najviše šestoro gostiju 

 u studiju, narator bi postavljao najvažnija pitanja Prustovog upitnika

 i nimalo mi se nije svidela scenografija. 

 Treća sezona me posebno oduševila, pošto su Autoportretisti bili

 mladi u usponu na polju kulture, s' tim što su bile voditeljke

 Snežana Stamenković Jojić koja veoma dobro radila svoj posao,

 dok Tamara Baračkov postavljala pitanja suviše kruto+ imala sliku,

 a ne konkretan ton.

 Četvrta i poslednja sezona su bile različite generacije i na žalost,

 prosečna epizoda trajala između dvadeset pet minuta i pola sata

 (prethodne tri sezone bi imale u proseku dvadeset i pet minuta

 duže varijante), tako ukinuvši smislenu i kulturnu emisiju o

 ličnoj priči (većina kulturno samosvesnih osoba) koja nema

 tabloidizaciju i preteranom zadiranju u intimu.

 Sa 99% gostiju sam bila veoma zadovoljna, a da je bila 5. sezona,

 zvala bih više osoba iz milenijumske generacije (osobe rođene

 između 1981-1996), generacije Z (osobe rođene između 1997-

 2012), pošto me jako zanimaju stavovi druge generacije koju sam

 navela.

 

 Radio televizija Srbije bi trebalo da se kaje na ukidanju takve

 emisije!

 Ocena 10

Petogodišnji dnevnik novinara o...

 Darko Hudelist je hrvatski novinar, publicista i istraživač

 savremene istorije. Radio u Poletu kao rok kritičar, Startu, radi u

 političkom nedeljniku ,Globus'. piše za ,Jutarnji list' i naš

 ,Nedeljnik'.

 Pet godina je boravio u Beogradu, radi obimnih razgovora i 

 susreta.

                                             

  Kratki opis


 Darko uspeo preko svojih beogradskih prijatelja da se susretne

 sa Dobricom Ćosićem...



  Darko u nekim slučajevima bio neverovatno uporan da od

 Dobrice sazna više o njegovom političkom angažmanu

 (bio je predsednik Savezne Repulike Jugoslavije i nije se

 trebao prihvatiti toga), odnosu sa hrvatskim narodom i da li

 je bio večito pesimističan ili mu takva bila priroda.



 On je uspeo da na nenametljiv i grub način stekne veliko poverenje

 od strane Dobrice i mislim da je sve u ovoj obimnoj knjizi

 celokupna istina o pitanju ko je u stvari Dobrica Ćosić.


 Bilo bi zanimljivije uz više arhivskih fotografija i ista mogla biti

 podeljena na dva dela.



 Ocena 8
 

Razgovori sa E.S

 Emil Sioran (1911-1995) je bio rumunski filozof i esejista koji

 veći deo svog života proveo u Francuskoj. Bliski prijatelj

 Semjuel Beketa (irski pisac i dramaturg) i Ežena Joneska 

 (sunarodnik dramaturg), a ova trojka bila temelj ljudske misli

 prošloga veka.
                         

 Kratki opis

 U knjižici, nalaze se njegovi razgovori sa novinarima širom

 sveta o njegovom životu i kako on vidi filozofiju...


  

 Užas je bilo što njegovo bezbrižno detinjstvo na selu bilo

 naglo prekinuto i to za Emila bio bolno. To što odobrava

 samoubistvo mi se ne sviđa i on je bio veoma pesimističan

 filozof.


 Jedna od retkih knjiga na temu filozofije koju sam ipak pročitala i

 za neke stvari u tim razgovorima ipak bio u pravu.


 Ocena 8

Prikaz svih nas sa perspektive stranca (iz ranije prošlosti)

  Kad sam videla naslov knjige, još i ime stranog pisca, baš me

 zainteresovalo kako novinar iz Norveške osećao, mislio

 i shvatao ljude iz Srbije sa svih društvenih slojeva.

                                                 

 Kratak opis

 Osne je razgovarala sa rediteljem, voditeljkom, tadašnjim 

 političarom, scenaristom, mladim političarom, mladom

 političkom aktivisti i običnim građanima. U doba kad su trebale 

 biti velike promene kod nas, ali na žalost nisu...

 Čitajući knjigu, osetila sam kao da prisustvujem živom povratku

 u doba između 1999. i 2004. Razgovori su opisani detaljno,

 uz dosta ogorčenja, tuge i slabašnog optimizma. Tugu, ljutnju i bes 

 osećam što nema poboljšanja od tad kod nas. Osne bi mogla 

 napisati knjigu pod nazivom ,Portreti Srbije- 12. godina posle

 (2004. godine poslednji put posetila Srbiju) i  razgovarati ponovo 

 sa istim ljudima. 

 Ocena 10/10