Šta je Arnolf planirao?
https://kulturiska.blogspot.com/2024/03/arnolfov-kompleksan-lukav-plan-je-bio.html.
Molijerova komedija ,Tartif' imala premijeru u Versaju 1664. godine,
ali bila zabranjivana sve do 1669. godine zbog teme.
U našoj verziji, premijeru imala 2002. godine i dobitnik mnogobrojnih
nagrada. Reditelj Miodrag Milanović. Predstava se izvodi i dan
danas u našim pozorištima, Užičani su davnih dana izvodili tu
predstavu (1948.), a evo i dokaza https://uzickopozoriste.rs/index.php/o-pozoristu/istorija-pozorista/sve-igrane-predstave/item/91-tartif.
Istorijat još naših pozorišnih verzija (pre užičke)
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%84.
Bio je korišćen prevod pesnika, esejiste i prevodioca Sime
Pandurovića (1883-1960). Ova verzija je iz 2003, televizijsku
verziju režirao Miško Milojević.
U kući plemića Orgona, dospeo je Tartif, čovek kog skoro svi
ukućani ne vole (osim Orgona i njegove majke gospođe Pernel koji
gledaju u Tartifa kao iskrenog, pobožnog i čestitog čoveka), pošto
su osetili njegovu pravu i lošu prirodu...
Nisam očekivala da će biti moderno obučeni likovi, sa druge
strane mi to nije predstavljalo problem. Vahidin Prelić (Tartif)
iskazao u pravoj meri grimase svog naslovnog lika koji je prikaz
dvostrukih ličnosti i to podmuklih.
Igor Borojević (Orgon), Divna Marić (Orgonova žena
Elmira) i Ivana Kovačević (Marijana, Orgonova i Elmirina
kći dosta dobri, Tanja Jovanović (Marijanina
prijateljica Dorina) čista dikcija i najubedljvije glumila u ovoj
predstavi. Drugu najubedljiviju ulogu ostvario Slobodan
Ljubičić kao gospođa Pernel.
Vladimir Kurćubić (Damis, Orgonov i Elmirin sin i Marijanin
rođeni brat) i Nemanja Ranković (Valer, Marijanin verenik) mogu
proći.
Više bih volela da muzike nije bilo u ovoj predstavi, scenografija
minimalistička i sasvim dovoljna istovremeno (portreti su mi se
svideli) i užičko moderno viđenje o licemernim i lažnim osobama,
naivnosti i da takvima može se stati na put je u 99% slučajeva bila
uspešna.
Ocena 9.5
