Njegove uspomene iz 1971.

 

 

  Milan P.Rakočević je arhitekta i redovni profesor Univerziteta u 

 penziji. Kao planinar, pohodio četiri vrhova na svetu i ovde

 su opisana i prikazivana putopis sećanja od pre 53 godine.

                                        

  Korice sa ženom i muškarcom je jedna od pronađenih praistorijskih

 slika i priča iza nje je jako zanimljiva (pročitaćete u samoj knjizi).

 

                                                 

               Ruta tog posebnog, obimnog i rizičnog puta 

  Milan P. Rakočević je preko jedne pustolovne knjige želeo otići

 da oseti tu oblast (ona se nalazi u Alžiru, kao i na tromeđu te države,

 Libije i Nigera). Počeci njegove karijere u Parizu kao arhitekte su

 bili veoma dragoceni i značajni za odlazak u Alžir.

 Alžir sedamdesetih godina prošlog veka je i u ono vreme bio

 posebna egzotika, Milan se dobro snašao tamo i sa nekolicine 

 saboraca rešio otići u Tasiliju.

                                            

  Flora i fauna same alžirske oblasti je dosta specifična, naš glavni

 lik je bio uporan da ne odustane od toga da konačno vidi Tasiliju.

                                              

 Ovo je samo neka od posebnih praistorijskih slika pronađene u

 Tasiliji (uživo čitajući ovo delo mi bilo upečatljivije i lepše).

                                               

                          Kako su viđali životinjski svet tadašnji praistorijski

                                                   ljudi

 Njegov jezik mi bio stručan, a opet živopisan, veoma jasan i britak.

 Veliko mu hvala što je odlučio iskazati svoju priču našoj javnosti,

 ujedno pokazati da afričke države imaju skrivene, posebne 

 istorijsko arhitektualne lepote.

 Ocena 10

U njegovoj zelenoj kutiji...

 

  Bogdan Bogdanović (1922-2010) je bio naš arhitekta (neka

 od najpoznatijih dela su mu Kameni cvet u hrvatskom Jasenovcu, Spomenik 

 rudarima junacima u Kosovskoj Mitrovici, Slobodište u Kruševcu),

 graditelj, filozof, pisac, profesor Beogradskog univerziteta i 

 gradonačelnik Beograda u periodu 1982-1986.

 Sa ženom Ksenijom, živeo u egzilu u Austriji od 1993. i potpuna je

 tragedija što njegova Seoska škola za filozofiju arhitekture u

 selu Mali Popović (nalazi se na Kosmaju) u potpunosti zapuštena i

 prazna (ona je radila u periodu 1976-1990).

                                             

  U njegovoj zelenoj kutiji, nalazile se beleške o snovima vezane

 za zlu realnost, proganjanja od strane države i vlasti koje

 doživljavao za vreme devedesetih i na koji način

 je preživeo...

  Bogdanovićevi snovi su mešavina magičnog

 realizma, stvarnosti, dosta se spominju životinje

 (najčešće psi i mačke).

 Kutija i sadržaj u njoj bili ozbiljan umni i 

 emotivni Bogdanovićev spas od horor spoljnih

 uticaja i potpunih zlikovaca koji su harali 

 devedesetih (na žalost, novokomponovane kopije

 u ovom, trenutnom dobu vladaju).

  Ako volite knjige sa snovima, filozofijom i 

 odličnom socijalno društvenom

 kritikom, ova knjiga je za

 vas.

 Ocena 10 

 

Ukrštene reči/bela ukrštenica izmišljeno delo o...

 

  Dve kotorske priče https://kulturiska.blogspot.com/2020/07/njena-istinita-njegova-izmisljena-prica.html.

                                                

 Atanasije Svilar je arhitekta koji promenio ličnost, a kroz slikanje

 čajem govorio o svom prethodnom i sadašnjem životu...

 Originalno i zanimljivo kod ovog dela jeste što na početku

 knjige sadržaj slika kolona iz bele ukrštenice (kad se zacrne

 određena polja, budu ukrštene reči). Ako se čita tipično knjiga,

 onda se dobija zaplet i rasplet.

 Ako se čita ,uspravno' (1 vodoravno-2 uspravno i tako dalje), onda

 dobijamo portrete junaka.

 Što se tiče junaka, veoma su živopisni, neobičnih životnih puteva i

 kraj je posebno čudan i originalan.

 Ipak, knjiga koju je radio sa svojom ženom Jasminom, kao i

 samostalno delo za decu ,Nevidljivo ogledalo/Šaren hleb' su 

 bolje od ovog dela.

 Ocena 8

  

Renesansni, poseban čovek (maj 2019)

                                                     

 Čovek koji je bio više od umetnika, slikara, anatoma, naučnika,

 arhitekte. I posle 500 godina nakon njegove smrti, ipak se ne

 zna štošta stvari o Leonardu da Vinčiju...

 Pogodili su sa temom ovog broja i svaki odeljak obimne

 reportaže o Leonardu da Vinčiju me oduševio (najviše na polju

 slikarstva i anatomije).

 Ocena 10