Etno ljudi kroz fotografije na Kališu

 U okviru ,Etnology fest' (,Festival etnologije'), otvorena je

 izložba na Kalemegdanu, na platou ispred Umetničkog paviljona

 Cvijeta Zurović. Izložba traje do 30. juna, a autori su četvoro

 fotografa.


 1. Gabriel Motica je rumunski fotograf koji zabeležio autentične

 ljude svog naroda i to kroz narodne nošnje.

Fejsbuk stranica na njegovom maternjem (ima prekrasnih

 fotografija) https://www.facebook.com/Fotomotica/.

                                            

 2. Pavel Surovi je fotograf i direktor Kulturnog centra Kisač u

 Novom Sadu (on je Slovak). Prikazao je kroz foto objektiv

 slovačke narodne nošnje koje su neke od njih stare više od sto

 godina.

                                                   

 3. Jelena Janković je umetnički fotograf i dobitnica mnogobrojnih

 međunarodnih nagrada. Fotografije su sa njene monografije

 našeg kulturnog umetničkog društva ,Kolo'.

 Sajt+društvene mreže https://www.jelenajankovic.photography/.

                                                    

 4. Nebojša Babić je još jedan odličan naš fotograf koji fotografisao

 žene iz Turkmenistana sa njihovim narodnim nošnjama i nakitom.

 Sajt http://www.babic.cc/.

 Firma ,Photo orange' http://www.photoorange.rs/.

 Galerija OZONE http://www.o3one.rs/.

                                                    

 Ocena 10

Futurističko svemirska ,Sunčana strana'

 Izložba ,Sunny side' (,Sunčana strana') od strane Lane Stojićević

 ima zanimljivu priču. Inovativni izgrađen bazen hotela ,Zora'

 u Primoštenu (mesto u severnoj Dalmaciji) je jedan deo

 inspiracije (hotel je izgrađen pre 50 godina, a odavno

 privatizovan i preuređen). Drugi deo inspiracije

 jeste da na turističkoj reklami iz 1971. u hotelu ,Zora' bio

 režiser i glumac Orson Vels.

 Sajt sa radovima https://lanastojicevic.wixsite.com/works.

 Instagram https://www.instagram.com/lana_stojicevic/.

                                                 

  Zanimljiv futurističko svemirski bazen i Lanin kostim za potrebe

 fotografskog projekta (sve slike možete videti na njenom sajtu,

 pod rad ,Sunny side').

 Kako bi li prihvatili takvo delo u bivšoj našoj državi? Mislim da bi im bila čudna,a kod avangardista i originalnih likova sjajna.

 Sasvim fina izložba.

 Ocena 8

                                                   

Foto porodice i ličnosti

 Izložba fotografija ,Život je tamo gde smo mi? traje do 1.

 septembra i autorke su Senja Vild i Tanja Milovanović.


 Tanja Milovanović završila Fakultet primenjenih umetnosti i

 dizajna, odsek Unutrašnja arhitektura i dizajn nameštaja.

 U poslednje vreme, radi kao konsultant u oblasti istraživanja

 i promišljanja odnosa prostora i korisnika kroz arhitekturu,

 kulturu i umetnost.

 Njen izložbeni segmenat ,It takes a village' (,Potrebno je selo')

 su fotografije, rađene 2012. Nalaze se njeni bliski ljudi, porodica,

 poznate ličnosti i to kroz polaroid fotografije.



 Senja Vild je Splićanka koja diplomirala na beogradskom 

 Fakultetu primenjenih umetnosti na odseku fotografije. Masters 

 studije završila na departmanu Digitalnih umetnosti Fakulteta za 

 medije i komunikacije u Beogradu. Živi na relaciji Beograd- 

 Zagreb.

 Sajt+društvene mreže https://www.senjavild.com/.

 Na njenom izložbenom segmentu ,Siblings' se nalaze fotografije

 braće i sestara njene generacije i nešto stariji.



 Očekivala sam da je Navigator galerija veća, a ispalo da je

 galerija samo u holu (ona je u okviru Navigator biznis centra).

 Obe izložbe govore fantastične foto priče i u ovom slučaju,

 zaista važi (samo što ću promeniti jedan pojam u njoj) da

 svaka fotografija kod Tanje i Senje vredi više od hiljadu reči.


 Ocena 10

Šta će Vili kupiti u apoteci?

 Simo Tapio Puponen (1915-1967) zvani Apeli je bio finski 

 pisac i novinar, a u tamošnjim dnevnim novinama imao svoju

 kolumnu dugi niz godina.

 Njegovi najpoznatiji romani za decu su ,Nevidljivi Vili', ,Vili i

 Vilentije' i ,Dvorište malog Petra'.

                                                   

 Kratki opis

 Dečak Vili živi u Vijugavom gradu i sprijateljio se sa apotekarom

 od kog uzeo prašak za nevidljivost...

 Vili je zanimljiv dečak koji će kasnije imati neobičnu, ali važnu

 moć. Apelijev lirizam izuzetno kvalitetan i spada među kultne

 pisce za decu u domovini.

 Ocena 10

                                                  

Njegova perspektiva o stradanju...

 Čigozi Obioma je nigerijski pisac i asistent književnosti

 i kreativnog pisanja na Univerzitetu Nebraska-Linkoln.

 Kao mali, bio fasciniran grčkom mitologijom, britanskim

 klasičnim piscima, kasnije i afričkim piscima.

 Ribari bio njegov debi uspešan roman i ove godine objavio

 roman ,Orkestar minoriteta'.

 Sajt+društvene mreže https://www.chigozieobioma.com/?fbclid=IwAR1TNjiUOdvCOlSdQWHJ6yzUCNcaRJlVl9Om64oikZJjxC4P9T4TSw1HhbY.

                                                 

 Kratki opis

 Bendžamin je uživao u bezbrižnom detinjstvu u Akureu (gradić

 u Nigeriji) sredinom devedesetih. Sa tri starija brata otišao do

 zlokobne i zabranjene obližnje reke gde su sreli gradskog ludaka

 koji uverava najstarijeg brata da će nastradati od strane...


 Glavni narator Bendžamin-Ben je bio svedok tragedija

 njegove porodice, sama priča je slika dela Afrike sa prošlog

 veka. Najmlađi članovi porodice se minimalno pojavljuju (oni 

 pred kraj postaju vesnici boljeg sutra, nakon

 tragedija), ljubav prema roditelju izražajno lirično opisana.

 Na žalost, namestilo se to da Ben sa braćom sretne pogrešnu

 osobu koja prouzrokovala nesreće.

 
 Osveta prosta i veoma brutalna, svako poglavlje se zove po

 određenoj životinji sa dubokim simbolikama. Odličan je sklop

 jorubanskog, igboanskog (oba se govore u Čigozijevoj domovini)

 i engleskog, Čigozijevi likovi ,Ribara' su realistični i samo

 osoba koja ima širu sliku o čoveku, postupcima i

 porodici može razumeti ovo delo. 

 
 Ocena 10  


 Ocena ?

                                         

Veliko ne... (jun 2019.)

                      

 Po društvenim mrežama, često će te videti turističke fotografije 

 s' divljim životinjama. A kako u stvari one žive kada nema 

 turista i ne slikaju se?



 Dok ih dreseri teraju da na određene položaju sagnu, legnu, stoje

 radi slikanja sa turistima, divlje životinje ozbiljno pate i ovo je

 zlostavljanje velike razmere.

 To ,fotografisanje' bih strogo zabranila, kao i cirkuse

 (postoje hologramski cirkusi i to odobravam)! Divlje

 životinje treba da žive u prirodnim staništima, a mi ljudska bića

 po pitanju tretiranja istih smo postali sve gori i zloupotrebljavamo

 ih!


 Naslovna strana je pretužna i lik majmunčeta govori zašto me

 ponižavate kao živo biće. Veliko ne za zlostavljanje svih životinja

 ovoga sveta!


 Ocena 10

Direktni dijalozi

 42. epizoda https://kulturiska.blogspot.com/2019/06/jedan-ugovor-ce-mozda.html.


 43. epizoda https://serijehd.blogspot.com/2019/06/zigosani-u-reketu-43-epizoda.html.


 Kratka radnja

 Direktne priče dva na dva je bilo kod većine naših junaka.

 Neke strane su teško progutale direktne reči, neke pomirene sa

 tim...



 Najviše bilo rodbinskih direktnih priča i svaka bila emotivna na

 svoj način. Jedan od srčanih govora iznela Hana (Iskra Jirsak) na

 sudnici i iznela konačno istinu o slučaju Krešo (valjda će

 Lovro konačno ostaviti Krešu na miru).

 Vučić Perović i Amar Ćorović su odglumeli najbolju zajedničku

 scenu, a jedna od dirljivijih bila kad Marko (Aleksandar

 Radojičić) razgovara sa svoja tri cimera.


 U ovoj epizodi su inserti jednog kultnog filma iz devedesetih,

 (post https://kulturiska.blogspot.com/2017/08/koji-je-mogao-biti-savrsen-kandidat-za.html) a moćno ubedljiv dijalog su vodili Voja i 

 Milovan.  

 Ocena 10