Entoni Dor je za ovaj roman (drugi po redu) ,Sva svetlost koju
ne vidimo' je dobio Pulicerovu nagradu za najbolju fiktivnu
knjigu za 2015. i Endru Karnegi medalju za izvrnost na polju
fiktivnog dela iste godine. Više o njemu na
sajtu http://www.anthonydoerr.com/.
Kratka radnja
Mari Lora je slepa devojka koja obožava biti u Nacionalnom
muzeju u Parizu, gde radi njen tata. U Nemačkoj, živi
mladić Verner sa svojom sestrom Jutom u sirotištu i otkriva stari
radio. Mari Lora i Verner će se sresti u užasu zvanom II svetski
rat, na neobičan način...
Uvodom nisam bila oduševljena, više bih volela da je odmah
bio osvrt u prošlost. U slično doba, odvijaju se paralelno priče
Mari Lore i Vernera i bolji bio opis Vernerove prošlosti. Očekivala
sam da će se njih dvoje sastati nešto ranije, a jedno od njih dvoje
na žalost neće preživeti rat.
Dor savršeno opisao svet devojke koja ne vidi, a opet želi proširiti
svoj svet, proučavajući kroz dodir školjke, kamenje i razne
mekušce. Isto važi za momka koji uprkos odrastanju u sirotištu,
uspeva biti majstor svog zanata i nije očekivao da će njegova
domovina ratovati.
Da li je u tim vremenima postojala makar zrno ljudkosti? Ovaj
obimno i vredno poučni roman mi je odgovorio potvrdno.
Ocena 10
Нема коментара:
Постави коментар