Da li su svi njeni bližnji samo duhovi?

 

 Doli Olderton je britanska autorka, scenaristkinja, kod nas su 

 prevedene roman sa ovog posta, autobiografiju i jedno publicističko

 delo (ovde će biti reč o romanu sa ovog posta koji je trebao biti

 preveden kao ,Duhovi').

 Sajt+društvene mreže https://dollyalderton.com/.

                                           

 Nina je uspešna autorka kuvara i knjiga o hrani, ali privatni život

 postao veoma klimav i buran.

 Tata koga mnogo voli gubi bitku protiv demencije, mama upala u

 krizu trećeg doba, muškarac kog upoznala preko aplikacije

 za upoznavanje i zavolela naglo nestao. A izgleda da će izgubiti

 svoje dve najbolje prijateljice koje žive potpuno različitim 

 

 životima...

  Prolog mi bio predugačak, preopširan i to sa 10 stranica (mogla

 ga Olderton skratiti za pola stranica). Prvi deo gde Nina dospela

 u životne izazove/probleme posle svog 32. rođendana, realistično

 sumoran i ozbiljan, a Maks ispao potpuna kretenčina (isto ispao

 kretenčina i u drugom delu priče) i od samog starta mi se nije dopao.

 Kratko na početku, bilo mi nerazumljivo zašto je pristala biti na

 venčanju svoje prve ljubavi i bivšeg momka Džoa (kasnije, taj njen

 

 potez bio potpuno ok i bili su mi smešni trenuci sa njegove svadbe,

 pogotovo devojačke večeri, gde išla sa Lolom).

  Ninin tata mi bio najsimpatičniji od svih likova, jedna prijateljica

 Lola kraljica smeha, Ninina mama me iritirala u prvom delu, posle

 u drugom delu spustila konačno loptu i dirljivo pomirila sa ćerkom.

 Druga prijateljica Ketrin prolazila kroz teškoće nakon proširenja

 svoje porodice (jedno vreme, nisu imale zajedničke teme za

 razgovor)

 i uopšte mi nije bilo u redu što u jednom trenutku kritikovala Ninin 

 privatni život.

 Nina imala tu burnu godinu, sa duhovima koji su joj dali važne 

 

 izazove, probleme i mnogobrojna pitanja vezana za život

 (starenje, biološki sat, sećanja, porodični, ljubavni i 

 prijateljski odnosi su samo neka od njih). Drugi deo

 knjige mi bio emotivno jači i bolji, pretposlednje i poslednje 

 poglavlje veoma dinamično i sa jednim neočekivanim iznenađenjem

 (tiče se Nininog komšiluka).

 Završetak je sa četiri strane, veoma divan i svi njeni bližnji su ipak

 bili tu i ne kao duhovi.

 Ocena 8.5

 

  

Tragedije posleratnog čoveka (serija)

 Roman ,Vere i zavere'

 https://kulturiska.blogspot.rs/2018/03/tragedije-posleratnog-coveka.html



 Istoimena tv serija ima 12 epizoda i u većem delu je imala

 pozitivne kritike.

 Sve epizode http://media.rtv.rs/sr_lat/vere-i-zavere/18596.

                                                 

 Što se tiče glumačke postave, nisam očekivala da će Sergija Rudića

 glumiti Goran Bogdan (mislila sam da će neki glumac iz Vojvodine

 da ga glumi) i odradio sasvim dobar posao (veoma dobri su

 bili Mira Furlan i Saša Torlaković, kao Sergijevi roditelji

 Lizaveta i Dušan). 

                                                   

Nina Janković Dičić (Inge Lebenshajm) odlična, kao i Dragana 

 Dabović (Magda), Ivan Đorđević (Milan Stepanov) i Nikola 

 Rakočević (Baltazar Balti Šultajs).

                                             

                                      

                             

 Blago mi žao što se lik Marka Janjića (Baltijev stariji brat Franc) malo

 pojavljuje, a u knjizi ima isti status.

                                                   

 

 Bojan Žirović (Eugen Patak) izveo maestralno ulogu čoveka

 koji bio gladan znanja, samouko obrazovanog, sa druge strane

 blago naivnog i skromnog čoveka.

                                             

  Danijel Sič (Mita Gardinovački) upečatljivo odglumio političkog

 Sergijevog saveznika, a kasnije neprijatelja.

                                                

  Sama serija ima izvrsnu instrumentalnu muziku (Boris Kovač je 

 autor), veoma dobru fotografiju i kameru koja prikazuje vreme

 serije u kom se odvija.

  Prva mana iste je što u periodu, kada su Sergije i ostali bili u 

 mlađim danima, trebali su angažovati mlađe glumce, koji fizički liče

 na njih (ne znam zašto to nisu uradili).

 Druga i poslednja mana je broj epizoda (umesto dvanaest, stavila 

 bih osam ili deset epizoda).

 Ocena 9.5

                                                 
                       


 


 

Natalija mora pronaći ne samo dedu...

 

  Lazar Jovanović do sada objavio duologiju (druga i

 poslednja knjiga je izdata ovog aprila) i jednu knjigu. 

 Zanimljivo da sam autor je kriminalistički inspektor (završio 

 Ekonomsku školu i Kriminalističko-policijsku akademiju).

                                          

 Natalija Mikić je unuka inspektora Vasilija koji je nestao i iza sebe

 ostavio zagonetne poruke. Jedna od njih je da pronađe tajnu od

 strane čuvenog kriminologa i forenzičara Arčibalda Rajsa...

  Oduševilo me što je glavni lik žensko, nije mi smetalo što uvod

 bio sporiji, po pitanju radnje i dinamike ovog dela. I njen deda

 Vasilije mi bio jedan od upečatljivih likova inspektora u penziji.

  Natalija sa razlogom bila veoma nepoverljiva prema dve ličnosti,

 imala odlične saveznike u vidu svog prijatelja Luke i profesorke

 Vite.

  Inspektori Nenad i Mladen nisu bili opisivani sa dosadnim

 šablonom svoje struke kao u tv serijama sa ovom/sličnom 

 tematikom.

  Prvi deo ove duologije mi bio kao kompleksna istorijsko društvena

 slagalica sa više od hiljadu delova, Jovanovićevo viđenje Rajsove

 zaostavštine me oduševilo, kao i opisi istorije Beograda, kako

 funkcioniše Kriminalističko-policijska akademija i inspektori u

 svojim privatnim životima.

  Na kraju ovog izuzetnog dela na polju triler/misterija, Natalija je

 postupila odlično i nadam se da će u mojoj biblioteci uskoro biti

 i drugi deo!

  Ocena 10 

Za Maria, ta gospođa...

 

  Soledad Puertolas je španska književnica koja studirala političke

 nauke, ekonomiju (oba nije završila), ali je završila španski i

 portugalski jezik i književnost. 

 Pre petnaest godina, ona je postala članica Španske kraljevske 

 akademije i postala sedma žena u istoj.

                                                

 Mario je živeo u komšiluku sa gospođom Berg i družio sa njenim

 sinovima. Za njega, ona bila prikaz srodne duše i kakvu bi ženu

 voleo imati.

 On odrastao, zasnovao porodicu i ako ste mislili da će on zaboraviti

 tu ženu, grdno ste se prevarili.

  Brak između njega i Klaudije sporo umirao, on gajio nakon razvoda

 njihove dve ćerke i razumem njegovo ne za izlaske i ulaske u

 veze.

  Svidelo mi se što Puertolas pisala u prvom licu, tako mi delovala

 autentičnija priča o muškarcu ovog doba kako doživljava ženski

 rod i šta je za njega kao osoba prava žena.

 Priča o platonskoj ljubavi sa velikom razlogom nije sa bljutavim

 telenovela trenucima (poseban plus), odlično što ovo delo nije 

 imalo poglavlja (poglavlja bi samo pogoršale atmosferski čitanje).

  Delo je i o izdaji, tajnama, smrt bližnjih i razočarenje u ideale,

 velike pohvale zaslužuje Danijela Pejčić za prevod.

 Ocena 10

Godišnje doba važno na različite načine za...

 

  Leto (poslednja knjiga sezonskog kvarteta)

 https://kulturiska.blogspot.com/2024/05/upecatljiva-zavrsnica-sezonskog-kvarteta.html.

 Jesen (prva knjiga sezonskog kvarteta)

 https://kulturiska.blogspot.com/2024/10/doba-gde-opada-lisce-ali-se-rodilo.html.

 

 Treća knjiga sezonskog kvarteta ,Proleće'

                                               

 Ričard je režiser koji žali svoju dugogodišnju prijateljicu 

 scenaristkinju Pedi i proleće u njemu prvobitno bilo tužno i bolno

 godišnje doba.

  Britani/Brit radi kao osoblje u ustanovi za smeštaj migranata zvano

 kao ovo godišnje doba, pokušava da održi svoj mikro svet i dosta je 

 zamišljena.

 Dvanaestogodišnja devojčica Florens je veoma britka, usamljena i 

 tajnovita ličnost. Uporna i veoma hrabra bila za stvari koje će slediti.

 

  Na veoma čudan način će njih troje dospeti  zajedno u jednom 

 spoljnom prostoru i susret neće biti običan. Od njih troje mi Florens 

 bila omiljena (zbog 

 svoje hrabrosti i upornosti). Britina zamišljenost i ponekad 

 malodušnost prema određenim stvarima baš bila odbojna, Ričardova

 oda dugogodišnjoj prijateljici Pedi je imala odlične opise (žao mi što

 nije se ujedinio sa osobom iz svoje male uže porodice).

  Nisu se spominjali puno birokratski problemi kao u Jeseni, kritike

 ksenofobije bilo više ovde, nego u Letu i svidelo mi se zajednički

 put Brit i Florens.

 Ocena 9 

Iskusila dubinu važnije lepote

 

  Ona mi bila super kao lik u animiranom filmu iz devedesetih (iako

 je bio sporedan)

 https://kulturiska.blogspot.com/2017/12/vredan-kao.html.

 Instagram https://www.instagram.com/p/DKgPHVcoQfl/.

                                             

 Pre dvadeset četiri godine, Šeron doživela težak moždani udar gde

 bilo pitanje da li će uopšte preživeti. Oporavak je trajao i počela 

 više ceniti život nakon ovoga.

                                                

 Njena porodica je bila skromno američko irska radnička porodica 

 koja nekako uspevala da živi, a naježilo me

 što su ona i njena sestra bile seksualno zlostavljane od strane 

 majčinog oca u

 ranom detinjstvu. Njegova smrt bila ozbiljno olakšanje i apsolutno

 se slažem sa njom da zlostavljači bi trebalo biti jače kažnjeni.

  Potpuno slučajno je upala u glumački svet (tad bila manekenka) i

 ubrzo zaboravila na manekenstvo.

                                          

 Za ulogu Ketrin Tramel u filmu ,Niske strasti' koja je proslavila,

 uopšte nije bila prvi izbor (pre nje, tu ulogu je odbilo 12 glumica

 koje su bile mnogo poznatije od nje), a Majkl Daglas prvobitno

 nije bio oduševljen što će glumiti sa njom (kasnije je pohvalio).

                                             

 O privatnom životu je iskazala sasvim dovoljno i svedeno, 

 ispričala jednu kontroverzu vezanu za Kinu gde su tabloidi potpuno

 izvrnuli te izjave i shvatam zašto prvobitno nije htela uputiti

 izvinjenje (kasnije, ipak to učinila).

  Ovi memoari imaju blag i važan optimizam i veru za bolje dane,

 uspela nakon moždanog udara da poboljša odnose sa porodicom

 (pogotovo sa majkom), prevaziđe zdrastvene probleme i živi u

 duhovnom smislu bolje. I dalje je aktivna u glumi i aktivizmu.

 Ocena 10

                                              

                    

 

 
               

Elenorine unutrašnje borbe i dugi oporavak

 

 Gejl Haniman je škotska književnica kojoj prvi roman sa ovog posta

 (jedini preveden kod nas) bio dobitnik britanske

 Costa Book nagrade za debitanski roman u 2017. godini.

 Drugu knjigu (trenutnu bez naziva i detaljnije radnje) bi trebala 

 da objavi ove godine.

                                                

 Elenor živi u kolotečini kuća posao, veoma nepoverljiva prema 

 ljudima (iako ona samu sebe jako uverava da je u redu)

 i u samotnim trenucima, utapa se u alkohol. Sticajem

 okolnosti, polako se upoznaje sa novim

 kolegom Rejmondom i rešila izaći iz zone komfora, uz njegovu

 pomoć...

 Korice jesu ljupke i šarmatne kao i naslov, ali sam sadržaj govori

 potpuno drugu priču. Elenor u detinjstvu i 

 ranoj mladosti doživela teskobe i užase u

 sopstvenoj porodici i vezi koja bila veoma otrovna i gadna. 

 Alkohol, udaljenost od društvene interakcije, pravolinijski život su 

 bili štitovi.

 Rejmond se našao u pravo vreme da joj pomogne u njenim 

 unutrašnjim borbama, pokazao da ipak postoje dobri, nežni, 

 neosuđujući i osećajni ljudi i svideo mi se tok razvijanja njihovog

 prijateljstva. Njeno postepeno prihvatanje drugih ljudi u njen život

 bilo zanimljivo i komično za čitanje.

 Rasplakala sam se u poglavlju kada se jedne večeri ona potpuno

 raspadala u svom stanu i počela predavati od života (dobro je što se 

 desio pravi spas), pošto nisam želela da umre.

 Dugo se oporavljala od svega što joj se dešavalo nakon velikog,

 važnog izlaska iz sigurne zone koja je predugo trajala. Kraj me 

 apsolutno ostavio neko vreme bez teksta i tiče se njenih dijaloga 

 sa određenom osobom.

 Važno je da u stvarnom životu, osobe nalik Elenor pronađu pomoć

 kao Rejmond i njena terapeutkinja. Trebalo je u periodu 2017-2018

 da počne realizacija istoimenog filma i iskreno, šteta što nije do

 iste došlo.

 Ocena 10      

Kortazarovi dvomesečni časovi

 

 Hulio Kortazar (1914-1984) je bio argentinski pisac i

 prevodilac koji kasnije bio naturalizovani francuski građanin. Jedan 

 od začetnika književnog pokreta ,Latinoamerički bum' (bio je u

 periodu 1960-1970).

                                               

 Njegovi dvomesečni časovi su podeljeni kroz osam poglavlja/

 časova i on ih održao 1980. na američkom univerzitetu Berkli

 (inače, nije prihvatao pozive tog tipa, ali ovde napravio izuzetak).

 Studenti su postavili dobra pitanja, omiljena poglavlja/časovi su

 bili o jezičkim zamkama njegovog maternjeg jezika, muzici, 

 humoru.

 Očekivala sam da će knjiga biti obimnija po broju stranica i opisa,

 poglavlja po pitanju razvijanja likova za njegova dela su bila 

 prekratka po mom mišljenju.

 Postoji mogućnost da ako pronađem u biblioteci neka od njegovih

 dela, da ću sigurno pročitati i još bolje budem upoznata sa opusom.

 Ocena 8.5