Doli Olderton je britanska autorka, scenaristkinja, kod nas su
prevedene roman sa ovog posta, autobiografiju i jedno publicističko
delo (ovde će biti reč o romanu sa ovog posta koji je trebao biti
preveden kao ,Duhovi').
Sajt+društvene mreže https://dollyalderton.com/.
postao veoma klimav i buran.
Tata koga mnogo voli gubi bitku protiv demencije, mama upala u
krizu trećeg doba, muškarac kog upoznala preko aplikacije
za upoznavanje i zavolela naglo nestao. A izgleda da će izgubiti
svoje dve najbolje prijateljice koje žive potpuno različitim
životima...
Prolog mi bio predugačak, preopširan i to sa 10 stranica (mogla
ga Olderton skratiti za pola stranica). Prvi deo gde Nina dospela
u životne izazove/probleme posle svog 32. rođendana, realistično
sumoran i ozbiljan, a Maks ispao potpuna kretenčina (isto ispao
kretenčina i u drugom delu priče) i od samog starta mi se nije dopao.
Kratko na početku, bilo mi nerazumljivo zašto je pristala biti na
venčanju svoje prve ljubavi i bivšeg momka Džoa (kasnije, taj njen
potez bio potpuno ok i bili su mi smešni trenuci sa njegove svadbe,
pogotovo devojačke večeri, gde išla sa Lolom).
Ninin tata mi bio najsimpatičniji od svih likova, jedna prijateljica
Lola kraljica smeha, Ninina mama me iritirala u prvom delu, posle
u drugom delu spustila konačno loptu i dirljivo pomirila sa ćerkom.
Druga prijateljica Ketrin prolazila kroz teškoće nakon proširenja
svoje porodice (jedno vreme, nisu imale zajedničke teme za
razgovor)
i uopšte mi nije bilo u redu što u jednom trenutku kritikovala Ninin
privatni život.
Nina imala tu burnu godinu, sa duhovima koji su joj dali važne
izazove, probleme i mnogobrojna pitanja vezana za život
(starenje, biološki sat, sećanja, porodični, ljubavni i
prijateljski odnosi su samo neka od njih). Drugi deo
knjige mi bio emotivno jači i bolji, pretposlednje i poslednje
poglavlje veoma dinamično i sa jednim neočekivanim iznenađenjem
(tiče se Nininog komšiluka).
Završetak je sa četiri strane, veoma divan i svi njeni bližnji su ipak
bili tu i ne kao duhovi.
Ocena 8.5
