недеља, 28. јун 2020.

Komični razvojni put i pad jednog....




 Travijata https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/bolje-da-se-zvala-opera-violeta.html.


 Razvojni put Bore Šnajdera je komedija dramskog

 pisca Aleksandra Ace Popovića (1929-1996). Krajem četrdesetih

 prošlog veka, bio na Golom otoku pet godina, a jedna od njegovih

 drama bila zabranjena u SFRJ.

 Praizvedba je bila u Ateljeu 212 1967, dok verzija na ovom

 postu je iz NP-a 1995. godine, reditelj Kokan Mladenović.

 Komedija bila odigrana 136 puta u NP-u, poslednji put bila na 

 repertoaru u sezoni 2001/2002 godine.


 Kakav li bio razvojni put Bore Šnajdera?



                                                    Uvod




                                    Delići govora i igre radnika




                                        Smešno kolce!




                                             Sastanak



                                             Harmonikašica hit                                     

         
 Branimir Brstina kao naslovna uloga, odlično udubio i saživeo sa

 likom koji imao komično neobičan razvojni put do visokog 

 položaja, al' kasnije ubrzo propao i biva odbačen od nekadašnjih

 svojih radnika i kolega.


 Posebno smešan bio Tihomir Arsić (Vitomir Kambasaković), kao

 i Zoran Ćosić (Miloje). 

 Zanimljivo su glumeli Ljubivoje Tadić (Selimir), Branko Jerinić 

 (Piklja Širgić), Branislav Jerinić (Špira Klonfer) i Danijela

 Ugrenović (Lina Perekitka).

 Milica Milša kao Goca posebno dosadna i nije me oduševila

 njena gluma, dok Radmila Živković kao Rozika jako smešna.


 Drugarica harmonikašica u vidu Ljiljane Danilović Cincar imala

 kratko pojavljivanje, opet efektno i odlično.


 Osim što je komedija, ovo Popovićevo delo prikazuje na lakši

 način kako ne treba da izgleda razvitak jedne karijere, koja bi

 u stvarnosti trebala pasti (na žalost, uglavnom bude da takvi

 kao Bora Šnajder pričvrste svoj presto). 


 Ocena 10 

  






петак, 26. јун 2020.

Bolje da se zvala opera ,Violeta'




 Andre Šenije 

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/prvi-put-da-sam-ravnodusna-na-operu.html.


 Travijata (na italijanskom La traviata-Posrnula žena) je opera

 zasnovana po delu Aleksandra Dime sina ,Dama sa kamelijama'


 (sjajna pozorišna verzija https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/odlicna-pozorisna-verzija-najveceg-dela.html,

  između slabe i srednje kategorije je baletska verzija

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/pozorisna-verzija-trilion-puta-bolja.html).


 Prvobitno, opera se zvala ,Violeta' (ime glavne junakinje) i spada

 među operske standarde.


 Naša verzija iz NP-a imala premijeru 1991, dok premijersku

 obnovu imala 2014. godine, dirigent Đorđe Pavlović.


                                          Uvod


                                           Najpoznatija arija


                                 ,Hajmo da pijemo sa radosnim čašama'




                           Violetina pesma ,Možda je on pravi'


                             i deo kraja I čina



                                       Početak II čina i Alfredova sreća



                                    Alfredov otac Žorž poručuje Violeti

                            da ne bude više sa njegovim sinom



                                             Zabava kod Flore            



 Sanja Kerkez (Violeta Valeri) veoma jako pevala svoju ariju,

 pohvalila bih i njene glumačke trenutke. Dušan Plazinić

 (Alfred Žermon), prijatno tenorsko umeren glas.


 Vuk Zekić (Alfredov otac Žorž) debitovao sa ovom operom i

 debi mu bio posebno uspešan i odličan, Ljubica Vraneš (Flora

 Brevoa) odlična.


 Koreografija sa plesačima u II činu na Florinoj zabavi bila sa 

 previše oštrih pokreta i veoma dosadna.


 Treći čin gde Violeta umire su bile potresne, otpevane i

 odglumljeno odlične sa Sanjine strane.



 Bolje da se zvala opera ,Violeta+ nikako mi se nije dopalo što

 Verdi ,preslikao' delo Dime sina i prepravio imena. 


 Ocena 7 






                                                                                                               

Odnos mladog muškarca i bakice ispao...




 Idealan muž https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/niko-nije-idealan.html.


 Kolin Higins (1941-1988) je bio australijsko američki scenarista,

 režiser i producent. Napisao scenario i producirao film ,Harold i

 Mod' 1971, premijera predstave u našoj verziji bila u BDP-u

 1980. godine, režija Paol Mađeli (tad je Harolda glumeo Milan 

 Erak).

 Predstava se izvodila do 2003. kada je preminula Tatjana 

 Lukjanova i imala reobnovu 2010.

 Verzija sa ovog posta je iz 2001. godine, bila napravljena kao

 dvodelna serija za tv adaptaciju, reditelj Slobodan Radović.


                                                        
 Harold Džejsen je mlad muškarac opsednut smrću, njegova

 majka ne mari za sinovljeva trenutna osećanja i gura u prisilnu

 socijalnost i moguću romansu sa nekom devojkom.


 Mardžori Mod Čardin je bakica od 79 godina, slobodnog duha,

 živi u stilu da treba uvek probati nešto novo i svakodnevno živi 

 punim plućima. Kakav li će njihov odnos biti? 


 Slobodan Beštić i Tatjana Lukjanova u svojim ulogama su bili

 sjajni, zabavni, ušli veoma jako u svoje likove u pojedinačnim

 i zajedničkim scenama. Tatjana veoma dramatično a opet sasvim

 jednostavno odglumela odlično pozorišnu smrt i Slobodan u

 svom liku odglumeo jako tugu.


 Žiža Stojanović (Haroldova majka Helen) veoma jaka, zanimljivo

 odglumeo Dušan Poček Haroldovog psihijatra (svideo mi se

 u drami ,U agoniji' gde bio kratko, al' veoma upečatljiv

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/krajnja-borba-troje-ljudi.html).


 Sluškinju Meri glumela Jelena Čvorović (jedna od poznatih uloga

 široj publici je kao Đošina žena Zorka Pandurović) i samo mi neka

 koreografija koju izvela bila smešna (trebao njen lik imati

 proširene rečenice).


 Što se tiče tri nesuđene dame za Haroldovu ženu (Milica Milša-

 Kendi Gaf, Vesna Čipčić-Edit Fern i Jadranka Selec-Elen Gir),

 za nijansu jača bila Jadranka (kod Milice samo izmenjen

 glas, kod Vesne samo gluma, ali ne njene replike).


 Ima crnohumorne komedije povodom Haroldovih

 raznih pokušaja samoubistava, ali je to napravljeno sa merom i

 inteligentno.


 Drama je za sve koji se nalaze pod sumnjama, ne znaju 

 perspektivu svog života ili misle da više ne treba da žive (za osobe

 nalik Haroldu), da će uvek postojati osoba za pomoć, pozitivnu

 motivaciju i umeren optimizam nalik Mod.


 Volela bih da neko postavi na netu verziju iz 2010. (tad je Harold

 bio Petar Benčina, Mod Milena Dravić). 



 Ocena 10  

четвртак, 25. јун 2020.

Niko nije idealan




 Ne igraj na Engleze https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/trio-jako-prati.html.


 Satirična drama (pomalo i komedija)

 Oskara Vajlda ,Idealni muž' je imala premijeru u BDP-u prošle 

 godine. U doba stvaranja i izvođenja (1895.) bila veoma 

 popularna.


                                                    
 Ser Robert Čiltern je bio ucenjen od strane gospođe Lore

 Čivli...


 Prvi čin je bio u ruhu maskiranih junaka (mislila sam da će

 glumci biti obučeni u stilu 19. veka) i mogu reći da je to ispao

 moderno zabavni koncept predstave o ucenama, političkoj

 korupciji, javne i privatne časti.


 Branko Janković (Ser Robert Čiltern) odlično nosio glavnu rolu

 (posebno smešan kad je njegov lik bio posebno ugrožen,

 bojeći se za svoju čast), Tatjana Kecman kao supruga Gertruda

 takođe odlična.


 Milica Milša (gospođa Lora Goring) odglumela sasvim svedeno i

 veoma dobro, to važi i za Aleksandra Jovanovića (Lord Artur

 Goring) i Stanislavu Nikolić (Mejbel, Robertova mlađa sestra).


 Oskar Vajld je bio poseban majstor za pozorište (jedna

 od tih predstava u verziji NP-a bila ,Važno je zvati se Ernest'


 https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/vazno-je-zvati-se.html).



 Ocena 10




                                                    

уторак, 23. јун 2020.

Trio jako prati...




 Igra parova https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/dva-para-i-dosta-emotivnih-igara.html?m=1.


 Jedna od kultnih predstava BDP-a ,Ne igraj na Engleze' je bila

 adaptirana u svim pozorištima širom ex Yu i tv dramu.

 Premijera bila 2007. godine, reditelj Vladimir Đurđević.


                                                 
 Tri tridesetogodišnjaka i najbolja prijatelja Paun, Piksi i Bule

 imaju svoj različit životni problem. Jednu stvar oni jako prate, a

 ona je...



 Trio u vidu Daniela Siča (Paun ima žešći kompleks

 niže vrednosti prema zaposlenoj ženi), Ivana Tomića (Bule zvani

 teški sarkastičar) i

 Marka Živića (Piksi se pogrešno dokazuje) fantastično odglumeo i 

 dočarao prosečnog tridesetogodišnjaka sa vrlinama, manama i 

 realističnim problemima.


 Improvizacije kod sve trojice su po mom mišljenju delovale jako

 spontano i odlično, njihov subjekt i tema predstave je na žalost

 među najjačim granama, nekima vrsta posebne utehe.


 Ocena 10  


Dva para i dosta emotivnih igara




 Ćeif https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/ceif-drama.html


 Igra parova je savremena komedija slovenačkog

 reditelja i dramaturga Matjaža Zupančiča (po istoimenom

 delu je snimljen slovenački film), u BDP-u

 imala premijeru 2005. godine, rediteljka Milica Kralj.

 Bračni par Sonja i Bernard nisu očekivali da će njihova

 prijateljica Vera doći sa mlađim momkom Ivanom u goste i 

 vremenom će se dešavati emotivne igre...



 Aleksandar Alač (Bernard) i Elizabeta Đorevska (Sonja) kao 

 pozorišni supružnici koji su samo na početku imali pridiv

 jake i duge veze bili izvrsni i uverljivi.


 Neda Arnerić (Vera) će nedostajati na polju kulture (prošlo je

 pet meseci od njene smrti), dopadljivo odglumela ženu u 

 godinama sa mlađim momkom i njen lik osetio potrebu

 da dobije novu životnu svežinu i energiju.


 Dragiša Milojković (Ivan) najmlađi od njih četvoro, odglumeo

 na visokom nivou Verinog mlađeg momka i njegov lik nije 

 nimalo naivan (obratite pažnju na scene kada njih dvoje treba da

 idu kući i on ostaje sa Sonjom). U ovoj predosadnoj komediji

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/kvartet-manirsko-predosadna-komedija.html jedini valjao.



 Prave slike njih četvoro se postepeno pokazuju, filozofsko jaka

 pozorišna priča o svim emotivnim igrama koje ljudi čine.


 Ocena 10                                                                                                                                                                        

понедељак, 22. јун 2020.

Jedna će možda biti bitna pomoć za...




 35. epizoda https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/njegov-dolazak-sam-jedva-cekala.html.


 36. epizoda 



                                                    
 Saša i Vitina sestričina Tijana se sprijateljili, Ružica otkrila istinu

 o Damiru preko poruke, Marina će možda biti bitna pomoć jednoj

 osobi, Nevena rekla Sinišinoj verenici Biljani istinu, Ljudmila

 rešila...



 Nevena taj postupak trebala odavno učiniti i monolog

 koji izgovorila Siniši bio jasan i udario u srž. Ružica ne treba da

 da drugu šansu Damiru, rastuži me scena između Ljudmile i

 Jablana, ali to bilo najbolje rešenje za njihovu vezu (nisu

 raskinuli). Kako i da li će Marina uspeti biti bitna pomoć?


 Ocena 8



недеља, 21. јун 2020.

Ko stoji iza velikih sukoba...




 38. epizoda https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/profesore-jak-si-car.html.

 39. epizoda


                                                     
 Ko stoji iza velikih sukoba u Americi po mišljenju njih trojice?



 Pavlovo poručenje za drugu stavku bilo realistično (ne

 tiče se teme epizode), ovoj epizodi

 falio jači kritički stav na sve ovo što se dešavalo, prvenstveno

 na temu.


 Ocena 6

Prvi put da sam ravnodušna na operu




 Kod kuće/Kabul https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/zivot-pod-terorom.html.


 Umberto Đordano (1867-1948) je bio italijanski kompozitor,

 prvenstveno na polju opera.

 Najpoznatije delo mu bilo ,Andre Šenije' (drugi lik u operi Karlo

 Žerar je delom zasnovan po

 francuskom političaru za vreme revolucije Žanu Lamberu 

 Talienu), a stvarni Andre Šenije (1762-1794)

 na žalost bio pogubljen u tom dobu.

 Verzija NP-a je iz 2018, dirigent Đorđe Pavlović.


                                                Deo I čina




                                            Deo II čina




                                             Deo III čina




                                        Deo IV čina                            


 Andre Šenije u stvarnom životu (kao i ovde) bio posebna pesnička

 duša koja nesrećno nastradala u najburnijem delu francuske 

 istorije, izvrstan zadatak obavio Dušan Plazinić.


 Pohvale su i za Anu Rupčić (Madalena) i Miodraga D.

 Jovanovića (Žerar).


 Opersko viđenje ove pesničke ličnosti sam u potpunosti razumela,

 scenografija, muzika i kostimi odlično dočarali radnju.


 Na žalost, prvi put da sam ravnodušna bila na gledanje i slušanje

 opere, zato što u scenama i arijama kada je Andre nastradao

 (IV čin), sve to bila potpuno ravna linija.


 Prvi čin sadržajno zabavan, drugi bio predugačko dosadan, treći 

 veoma jak od strane horovođa.


 Od arija, jedino što je bilo upečatljivo jesu horovođe u III činu

 (pohvalila bih i Horislavce na njihovom kraćem, jakom

 pojavljivanju).


 Ocena 6                                                  

субота, 20. јун 2020.

Život pod terorom...




 Figarova ženidba 

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/sama-opera-bolja-od-3-u-1-varijante.html.


 Dramu Tonija Kušnera ,Kod kuće/Kabul' je

 NP adaptiralo 2009. godine, reditelj Željko Đukić.


 Verzija sa posta je iz 2010. godine, poslednji put se izvodila u

 sezoni 2011/2012.


 Život pod terorom talibana i uloga Zapada u stvaranju tog zla...


                                           Uvod priče ,Kabul'



                                         Kućevna čita stari istorijski vodič



                                              Uvod priče ,Kod kuće'



                              Otac Milton i kći Prisila Siling                                    


                                Prisila traži svoju majku




                                             Mahala reče tužnu i surovu

                                   istinu



 Dva u jednom drama, s' tim što je ,Kabul' monodrama.

 Dušanka Stojanović Glid (Kućevna) zasluženo dobijala nagrade

 za ulogu Kućevne (oduševila me njena gluma u predstavi ,Ćeif'

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/ceif-drama.html), ona 

 ima glas i stas za monodrame. Priča

 Kućevne odiše nostalgijom sa srećnijim vremenima gde nije

 bilo ograničenja i razlozi zašto je čitala naglas stari istorijski

 vodič je dubokouman.


 Kod kuće je jako realistična drama o ocu i ćerci sa Zapada koji

 su tražili blizak rod, ujedno i sebe u zemlji Bliskog istoka, Hana

 Selimović (kći Prisila Siling) i Slobodan Beštić (otac Milton 

 Siling) odlični u svojim ulogama.


 Apsolutno i uverljivo neprepoznatljiv likom (gluma bila odlična)

 bio Darko Tomović (Mula Aftar Ali Durani), jaki su bili i Nela

 Mihailović (Mahala), Mihailo Lađevac (Kuađa Aziz Mondadaboš),

 Nebojša Kundačina (Doktor Kari Šah/Zari Garši).



 Prvo sam mislila da lik Nenada Stojmenovića Kvango Tvilston 

 nije bio potreban drami i nema svrhu, a zapravo bio jedan od

 bitnih faktora.


 Dopalo mi se što pravo stanje u oba dela prikazano kroz ugao

 običnih ljudi koji su proživeli/proživljavaju teskobe na

 Bliskom istoku, a ne kroz medijsku sliku (uglavnom vesti).


 Predstava trajala dva i po sata, vredna mnogobrojnih pouka.

 Ocena 10 


          

петак, 19. јун 2020.

Šteta što ispade nezanimljiva duokomedija




 Najgora pozorišna komedija kod nas

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/dogodovstine-jednog-lale-bezvezna-i.html.


 Duokomediju ,Dunđeri' je obradio studio ,Čaplin' na ovom videu.



                                                    
 Đoša i Baksuz su dva prijatelja dunđera...



 Dragoslav Branković (Baksuz) jasno izložio svoje replike, al'

 nisu bile zanimljive, smešne i pozitivno intrigatne. Bogoljub

 Mitić (Đoša) na svom nivou, ipak mi bio draži i zabavniji

 u Porodičnom

 blagu https://kulturiska.blogspot.com/2017/11/hoce-li-pronaci-to-blago.html 

 kao istoimeni lik.


 Glumeli su sliku i priliku južnjaka+veći deo naše države, šteta

 što ispade nezanimljiva duokomedija. Za razliku od dela ,Voz',

 njih dvojica su imali dve simpatične scene (od toga jedna bila

 sa pevanjem) i razumela dobro njihov govor. Osetila sam jedan

 deo publike da se usiljeno smejao duokomediji i među publikom

 bio tada jedan osnovac (ta duokomedija je sa 16+), kom nije bilo

 mesta da gleda tako nešto.


 Ocena 2 





среда, 17. јун 2020.

Drugačiji raspust za Igoa




 Oluja u kući https://kulturiska.blogspot.com/2018/04/deca-prezivljavaju.html.


 Još jedna knjiga od Žo Estland ,Kuća mog dede', ovde ilustrator

 Anri Felner.

                                                  


 Igo je teško podneo smrt bake i naredne godine za letnji raspust,

 otišao kod deke koji živi sam...



 Knjiga za decu koja pokazuje kako treba podneti tugu i bol

 nakon smrti bliske osobe, bez teskobnih ili banalnih reči i 

 postupaka. Dekine lekcije upućene Igou su razumljive, vredne

 i prave.


 Ocena 10 
                                                     

уторак, 16. јун 2020.

Ćeif (drama)




 Zlatno runo https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/jedan-trazi-potpuno-nemoguc-potez-od.html?m=1.


 Ćeif (arapska reč za dobro raspoloženje, radost, veselje, uživanje)

 je drama Mirze Fehimovića, izvedena u BDP-u 2007. godine,

 reditelj Egon Savin. Rediteljka tv adaptacije sa posta je Andrea

 Ada Lazić.


                                                     
 Kroz isprepletane sudbine jedne porodice i njihovih bližnjih,

 govori se o bosanskoj traumi...



 Ljubomir Bandović (Salko Halilović) voli da se šali, ima blaži

 optimizam (iako se njegov lik nalazi u kolicima) i veruje da će

 biti bolje.


 Dušanka Stojanović (Salkova žena Esma) velika vernica, 

 prvobitno bila duboko ogorčena na odlazak mlađe sestre Munevere

 (Radmila Tomović) i njenog muža Stevana (Nebojša Ljubičić) za

 vreme teskobnog stanja, kasnije imala razloga zašto se 

 predomislila.


 Sandra Bugarski (Klara Horvat) i Slobodan Ćustić (Hamo

 Mutevelić) su bili retki i najveći prijatelji porodice Halilović.



 Prvobitno mi se nije svidela ideja da lutke dece budu glumci umesto

 prave dece (lutke nemaju lica) i tek sam shvatila zašto je to bilo učinjeno.

 Lako Nikolić (Munevrin i Stevanov sin Mirko),

 Maja Kolundžija Zoroe (Salkova i Esmina kći) i Jovana Cvetković

 (usvojena Munevrina i Stevanova kći Elizabet) dobro odigrali

 svoje uloge.



 Ljudi koji su ostali u teskobi i oni koji su otišli imaju ubedljive,

 opravdane razloge svojih postupaka i dopalo mi se što politike

 bilo na veoma malom nivou.


 U samom epilogu, otkrićete da li će svi doživeti ćeif, jedino što

 ću reći u izvrsnoj drami jeste da je završna scena posebno dirljiva.


 Ocena 10



понедељак, 15. јун 2020.

Jedan traži potpuno nemoguć potez od drugog




 Privatni životi https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/kvartet-manirsko-predosadna-komedija.html?m=1.


 Zlatno runo je pozorišna adaptacija istoimenog romana i drame

 ,Remek dela' od Borislava Pekića.

 Premijeru imala u kruševačkom pozorištu 2000, a premijera u

 Beogradu bila 2001. u BDP-u, reditelj Nebojša Bradić.

 Televizijska adaptacija na ovom postu je iz 2005, reditelj

 Miško Milojević. Video odavno nedostupan.



                                                     
 Simeon Njago cincarski majstor umetničke šminke dobio zadatak

 od strane grčkog patriote, doktora Kajsunizadea da našminka

 mrtvog turskog sultana Sulejmana...




 Kompleksno dugi dijalozi i gestovi bili između naša dva lika, dok

 treći u vidu Agatodemona/naratora (Ivan Tomić) pojavljivao kao

 lik upozorenja i nesreće. Treći lik može u nekim delima pokvariti

 priču dva glavna junaka i tok, njegov lik bio intrigatno filozofsko

 zanimljiv.



 Nebojša Dugalić (Simeon) ne želi tako lako dati na sebe, svoju

 umetnost i način života.


 Vojin Ćetković (Kajsunizade) traži od Simeona potpuno nemoguć

 potez, racionalan, spreman da do realizacije poteza dođe makar

 na loš način (njegova gluma u scenama besa me blago naježila).
                                                    
Slika sa izložbe o stogodišnjici UDUS-a 




 Njih dvojica već glumeše zajedno u I sezoni Žigosanih u reketu

 (Nebojša jednog od glavnih likova Vojislava Todorovića, Vojin

 profesora negativca Nojmana), u ovoj predstavi bili očekivano

 odlični.


 Ocena 10


Završnica trilogije o Kaspak ostrvu




 Edgar Rajs Barouz (1875-1950) je bio američki pisac, posebno

 poznat po stvaranju Tarzana, gospodara džungle.


 Napisao naučno fantastičnu trilogiju Kaspak, prva je ,Zemlja

 koju je vreme zaboravilo', druga ,Ljudi koje vreme zaboravilo' i

 treća ,Odlazak sa izgubljenog ostrva' (originalno bi trebalo biti

 ,Van vremenskog ponora').


 Na ovom postu, biće priča o trećoj knjizi.

                                                      


Bredli pokušava da ode sa izgubljenog ostrva i biva uhvaćen od


 strane takozvanog duha i ispostavilo se da je on čovek sa krilima...



 Svet dinosaurusa, raznih izmišljenih priča i početak prošlog

 veka da budu zajedno? Prvo sam mislila apsolutno ne, jer bih

 vreme radnje smestila u neki srednji vek ili u 18.


 E.R.B sva tri uspeo spojiti u jedan svet gde ne bi trebalo

 ljubitelje naučne fantazije da razočara. Originalna egzotična imena

 za stanovnike ostrva, prijatelji i saveznici zanimljivi, kao i

 samo ostrvo.


 Ocena 10

недеља, 14. јун 2020.

Njegov dolazak sam jedva čekala




 34. epizoda https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/tri-u-pogresnim-vezama-cetvrta-ima.html.

 35. epizoda https://serijehd.blogspot.com/2020/06/preziveti-beograd-35-epizoda.html.



 Nevena je donela očekivanu odluku, Marinin Srdan želi stalno

 provesti vreme sa njom, a jedna osoba se vratila kući...



 Mislila sam da njegovog lika više neće biti u seriji (u stilu da želi 

 trajno živeti u inostranstvu i drugim životom) i njegov dolazak

 ispao u pravi čas (ovih dana sam opravdano davala slabije ocene

 serije). Da li će saznati za Ružičinog momka sam ili preko 

 zajedničke osobe? Mislim da će sto posto biti druga opcija.

 
 Neveninu odluku poštujem i trebalo bi da Siniši trajno kaže

 zbogom, kao Marina Srdanu i Ružica Damiru.


 Koki nedostajao u ovoj epizodi (Lazar Nikolić kao svoj

 lik dao posebni pečat tokom cele serije i on bi trebao da

 glumi u savremenoj komediji), posebno smešan deo je ručak

 kod Živane i Goruna.


 Ocena 8 


Sama opera bolja od 3 u 1 varijante




 Ožalošćena porodica https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/ozaloscena-porodica-verzija-naseg-veka.html.


 Figarova ženidba i razvod https://kulturiska.blogspot.com/2020/04/ocekivala-sam-vise-od-ove-umetnicke-3-u.html.


 Opera ,Figarova ženidba' je imala premijeru 2010. godine u

 Narodnom pozorištu, dirigent Premil Petrović i opera je na

 redovnom repertoaru.
                                          Veoma dobro poznat muzički

                                   uvod


                                          Figaro i Suzana             



                                         Veselje trebalo početi, ali su

                              nastale komplikacije 


                                            Grof dođe kući...



                                          Grof i Suzana                         

                 


 Opera trajala dva sata i petnaest minuta i to u četiri čina.

 Kostimi svih likova su dali poseban pečat, jedino nije bilo

 letenje određenih likova u III činu, statisti sa džinovskim i

 dugačkim lepezama u I činu (totalno sitne zamerke).


 Glavni likovi izražajno odlični i zabavni, a oni su:

 Nebojša Babić (Figaro), Snežana Savičić Sekulić (Suzana),

 Katarina Jovanović (grofica Almaviva) i Vladimir Andrić

 (grof Almaviva).


 Sama opera mi bila bolja od dela ,Figarova ženidba i razvod' i 

 treba da ostane na repertoaru, ne samo zato što je autor Mocart, 

 nego je to delo jedno od najvećih njegovih operskih radova.


 Ocena 10
                                             

субота, 13. јун 2020.

Kvartet manirsko predosadna komedija





 Zver na mesecu https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/supruznici-kojima-trebalo-vreme.html.


 Noel Kauard (1899-1973) je bio engleski dramski pisac, 

 kompozitor, reditelj, glumac i pevač.


 Manirsku komediju (satirično komični prikaz postupaka, manira

 i očekivanja u društvu i postavlja pitanja oko socijalnog standarda)

 ,Privatni životi' je napravio 1930. godine, imala mešane kritike i

 nekoliko adaptacija.


 Naša varijanta je izvedena u BDP-u 2002, dok se ovde nalazi

 tv verzija iz 2003. godine, reditelj Slobodan Radović.


                                                    
  Dva bračna para na svojim medenim mesecima sreću...



 Ljubinka Klarić (Amanda, bivša Eliotova žena, sadašnja

 Viktorova žena) kao cinična osoba sa prošlog veka 

 ispala neverovatno dosadna, rečenice potpuna ravnoća (ona je 

 sjajna glumica, samo u ovom slučaju mi se ne sviđa).


 Milan Čučilović (Eliot, bivši Amandin muž, sadašnji Sibilin muž)

 dobar, samo u Mister Dolaru bio bolji, zabavniji i većeg

 šarma.


 Milica Zarić (Sibil) na početku klimava uloga blago naivne

 žene, posle bila sasvim dobra.


 Dragiša Milojković (Viktor) najbolji od svo četvoro, jake

 replike, glume i jedini koji po mom mišljenju sto procentno

 odradio posao.


 Tatjana Lukjanova kao sobarica Luiza u epizodnoj ulozi zaslužuje

 pohvale.



 Ovo je trebala biti neka vrsta inteligentne, cinične i kritične 

 komedije o ljubavnim odnosima (bivši i sadašnji), postupcima i 

 osećanjima ovog kvarteta.


 Kvartet manirsko predosadna komedija, replike potpuno 

 nepamtljive i nimalo me ne čude mešane kritike. Presrećna sam

 što se ista više ne izvodi.


 Ocena 4 





Ožalošćena porodica, verzija našeg veka




 Toska https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/drugi-cin-prespor-i-predosadni-tok.html.



 Filmska verzija dela sa ovog posta (na linku su još dve pozorišne

 varijante) https://kulturiska.blogspot.com/2019/09/ozaloscena-porodica-tv-film.html.


 Verzija komedije Branislava Nušića ,Ožalošćena porodica' od

 Narodnog pozorišta je iz ovog januara (premijera bila

 pre dve godine), reditelj Jagoš Marković.
                                                Uvod                                                 




                                 Danica posluži porodicu




                                           Prvi razgovor Danice i

                              advokata Petrovića




                                       Svi se polako uselili u kuću

                                pokojnika



                                           Drugi razgovor 



                                    Agaton i Petrović


                                                                                                     
                                          Samo je Sarka u elementu


                                        Agaton otkriva tajnu                     
                                                                                                          

                                                                Deo epiloga 



 Huk vetra, samo stolice, veštački sneg i portret pokojnika

 je bila scenografija tokom 

 cele predstave, dala potpuno novo 

 viđenje ove specifično dramske porodice. Da je scenografija bila

 nalik ranijim viđenjima Ožalošćene porodice, ne bi mi se svidelo.


 Ova glumačka postavka iznela jako, ubedljivo, interesantno i 

 originalno svoje likove i bilo bi bespotrebno istaći samo jednog

 ili par likova.


 Saša Torlaković (Agaton Arsić), Simka (Radmila Živković),

 Sarka (Danica Maksimović), Proka Purić (Nebojša Dugalić),

 Gina (Vanju Ejdus sam jedva prepoznala, odličan posao), Tanasije 

 Dimitrijević (Aleksandar Srećković Kubura u nekim delovima

 zazvučao kao Miladin u ,Preživeti Beograd'), Vida (Nela 

 Mihailović), advokat Petrović (Slobodanu Beštiću ne stoji ta 

 brada, ali super odglumeo), Danica (Suzana Lukić) i Mića

 (Dušan Matejić).



 Koreografije, pokreti, grimase savremeno čudne i specifične,

 pravo viđenje jednog od vanvremenskog Nušićevog dela za

 naš vek.


 Epilog sličan nalik tv verziji, uz duži koreografsko muzički

 element (nisu pevali).


 Ocena 10