Veći broj ovih govora jeste promenio svet...

                                                  

 Dovršiću naslov ovog posta samo sa jednom rečju i to ali.

 

 Zašto ta reč? Imam zamerke na ovo obimno delo koje ukupno ima

 386 stranica.

 1. Najviše govornika je bilo političara. Govori političara se više

 pamte, nego od neke istaknute ličnosti koja ima malih dodira ili 

 nema sa politikom. Trebali su staviti šarenolike grane poznatih 

 (naučnici, sportisti, umetnici i tako dalje).

 2. Nema nijednog govornika sa naših područja i Južne Amerike.

 To me najviše razočaralo, ispade da nije bilo odličnih govora/

 govornika sa ovih područja i to uopšte nije tačno! Samo što

 osoba koja priredila ovo delo (originalni jezik je engleski) se nije

 potrudila oko istraživanja najboljih govora u ovom slučaju.

 3. Previše je američkih govornika bilo u ovoj knjizi.

 

 Ocena 8

 P.S

 Najbolji govori po mom mišljenju u ovom delu.

 1. Suzan B. Entoni (američka društvena reformerka i aktivistkinja

 za ženska prava), govor- Jesu li žene ljudska bića?

                                            

 2. Martin Luter King mlađi (američki aktivista), govor- Sanjao sam

 (isti bio citiran dosta puta tokom svih ovih godina).

                                                 

 

 3. Nelson Mandela (južnoafrički predsednik, revolucionar i 

 humanista), govor- Konačno slobodan.

                                                     

 4. Indira Gandi (indijska političarka i premijerka), govor-

 Posebna odgovornost žena Indije.

                                                

 5. Haim Hercog (izraelski političar, general, predsednik, advokat

 i autor), govor- Mržnja, neznanje i zlo.

                                                    

 

 6. Vaclav Havel (češki državnik, dramaturg, poslednji predsednik

 Čehoslovačke i prvi predsednik Češke), govor- Živimo u 

 zagađenom moralnom okruženju.

                                                   

 7. Aung San Su Ći (burmanska političarka, diplomata, autorka i

 dobitnica Nobelove nagrade za mir), govor- Nije vlast ta koja kvari,

 nego strah.

                                                  

 8. Erl Spenser (britanski autor, novinar i mlađi brat princeze 

 Dajane), govor- Najprogonjenija osoba savremenog doba.

                                                       

 9. Eli Vizel (rumunsko američki pisac, profesor, politički 

 aktivista, dobitnik Nobelove nagrade i preživela žrtva Holokausta),

 govor- Opasnosti ravnodušja.

                                                  

 10. Malala Jusufzai (pakistansko britanska aktivistkinja i dobitnica

 Nobelove nagrade), govor- Jedna olovka i jedna knjiga mogu

 promeniti svet.

 Njena odlična autobiografija https://kulturiska.blogspot.com/2017/05/mlada-aktivistkinja-i-heroj.html.

                                                 

 

 

Pet priča u pet različitih vremena

 Pozorišne varijante njegovih dela

 1. Korešpondencija https://kulturiska.blogspot.com/2021/11/porodicna-drama-njegovana-kroz-prepiske.html.

  2. Zlatno runo (samo opis) https://kulturiska.blogspot.com/2020/06/jedan-trazi-potpuno-nemoguc-potez-od.html.

                                           

 Pet priča u pet različitih vremena...

 Pekić u svakom junaku odredio jedan od osnovnih elemenata i nije

 nimalo obična zbirka priči. Pete i poslednja priča je u posebnoj,

 dalekoj budućnosti i imala sam blagu jezu na nju. Da li će se 

 obistiniti, odgovor će dati odrasle osobe za devetsto i nešto godina.

 Četvrta priča je ujedno i lično svedočenje samog pisca, sigurna sam

 u to da je periode kod četiri priče smisleno stavio.

 1. Prva priča- period kad se desila druga pandemija kuge.

 2. Druga priča- period lova na veštice.

 3. Treća priča- period Francuske revolucije.

 4. Četvrta priča- period piščevog života u Londonu.

 Slojevito, obimno i intelektualno smisleno delo koje zaslužuje

 detaljniju tribinu i diskusiju.

 Ocena 10

 

   

Kulturno zaveštanje od četiri slova zvano...

 Filmovi koje sam gledala na kulturnoj manifestaciji o kojoj je

 monografija sa ovog posta.

 1. S' one strane (Hrvatska) https://kulturiska.blogspot.com/2016/03/s-one-strane.html.

 2. Zonda, argentinski folkor (Argentina) https://kulturiska.blogspot.com/2016/02/sjajan-i-odlican-prikaz-tradicionalno.html.

 3. Vitni:Biti svoja (Amerika) 

 https://muaria.blogspot.com/2018/03/vitnin-vrh-i-pad-kroz-dokumentarni-film.html.

 4. Sonja: Beli labud (Norveška, Amerika) https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/norveski-beli-labud-otisla-za-ameriku.html.

                                                   

 Una Čolić Banzić je priredila vrhunsku monografiju i 

 antologijsko delo o našem filmskom festivalu koji bio sjajni i

 veliki kulturni most zvani fest. poseban umetnički prozor 

 za druge tadašnje socijalističke države, gde smo 

 svetski bili veliko neko i nešto i

 biti na Festu (kao gledalac, umetnik, iza scene i 

 organizator) bila sjajna, posebna stvar.

 Jedan od osnivača Festa i prvi selektor filmova 

 Milutin Čolović bio potpuno spreman da stvori 

 važni kulturni događaj i uspeo uz

 pomoć nekoliko saradnika. Fest prošao burne i teške godine (1993.

 i 1994. nije bio održan, 1997. bio opravdano prekinut), prošle 

 godine nisam bila na Festu zbog posebnih razloga.

 Dosta ključnih reditelja, umetnika, novinarskih i tv kritičara su

 uključeni u izvrsnu monografiju, fotografska arhiva fenomenalno

 raspoređena uz sve priče, podeljene u 16 poglavlja.

 Priče koje su posebno ostavile za mene utisak jesu o najboljem 

 simulativnom prevodiocu na engleskom i francuskom (to je kada

 prevodilac tiho prevodi slušaocu šta druga osoba na svom

 jeziku govori) Bošku Čolaku Antiću,

 Mirjani Van Blarikom (našoj novinarki i filmskoj kritičarki 

 zaslužnoj na dovođenju umetničkog krema u prvim, zlatnim 

 godinama Festa, ona dugo živi u Americi) i priča o Festoviziji

 (osnivač te kulturne i izvrsne priče bio jak televizijski

 novinar Nebojša Đukelić kog nema već 26 godina).

 Monografija je odštampana u 500 primeraka (očekivala sam 1000-

 1500), onaj ko je ima u privatnoj kolekciji, treba da je stavi na

 istaknuto mesto i često čita.

 Ocena 10

  

Njihovo drastično rešenje za gašenje, one im stižu kao pomoć

 Odlazak u Jolki Palki (predosadan roman o anti detektivki Harijeti)

  https://kulturiska.blogspot.com/2018/02/jako-dosadan-roman-o-anti-detektivki.html.

                                                                                 

 U leto 1940, odlučeno je u Kraljevini Jugoslaviji da se zabrani

 masonerija. Oni su odlučili za drastično rešenje za gašenje, a pomoć

 će im biti organizacija gde je glavna Velika Tetka...

 Naslovna strana odlično efektna, kao i period gde se radnja odvija.

 Glavni masoni u ovom delu su između živih i mrtvih, ogranizacija

 na čelu sa Velikom Tetkom trebala biti humoristična u stilu ala

 Nušić (u kom smislu se on pojavljuje u ovom delu, saznaćete kada

 budete pročitali), ali mi nije pasovala.

 Veći deo masona u ovom delu su ravnodušni, malo dosadni likovi i

 imali slabo zanimljive događaje. Dok su masonke direktne, glasne,

 spremne za pravu akciju i delanje i imale zanimljivije

 događaje. Tek na samom kraju knjige, otkrila detaljnije o glavnim 

 pojmovima masonerije (morate da idete skroz pozadi za čitanje).

 Ocena 6

 

Svrha glavnih likova uopšte nije jasna

 

 Katri Lipson je finski pisac i doktor. Za ovaj roman sa posta

 ,Sladoledžija' dobila EU nagradu i preveden je na više od deset 

 jezika (među kojima je i naš).

                                                    

Troje ljudi (temperamenti reditelj i dvoje glumaca) rade na

 filmu ,Sladoledžija' neposredno nakon završetka Drugog svetskog

 rata. Reditelj čuva zaplet kao tajnu, glumci se polako stopili sa

 trenutnim ulogama...

 Roman je nalik ovom pozorišnom delu https://kulturiska.blogspot.com/2020/05/gde-je-granica-u-vanredno-vreme-izmeu.html,

 tok ,Sladoledžije' veoma čudan već od drugog poglavlja, nije bila

 teška za čitanje (mislim na broj stranica), na žalost svrha glavnih

 likova uopšte nije jasna, o epilozima svakog poglavlja da i ne 

 govorim. Jedino što je jasno u ovom totalnom zbrka romanu jeste

 da je podeljen na tri istorijska događaja u Češkoj (II svetski rat,

 1968.godina i pad komunizma) i to sam jedva provalila.

 

 Zaključak ovog romana trebao biti da se istorija ponavlja kroz 

 vreme i mene totalno čudi zašto je dobila nagradu za Najbolju 

 

 evropsku knjigu 2013. i sigurno je bilo boljih od ove iz te godine.

 Ocena 3 

Isečci vremena V.D-a

 Tamo daleko https://kulturiska.blogspot.com/2016/08/covek-snovi-i-java.html.

                                                                           

 Delovi njegovih govora, razgovora za novine i analize...

 Vuk Drašković za većinu stvari izrečene u ovoj autobiografiji rekao

 

 istinu i na žalost, ljudi koji su bili na jačem položaju od njega su

 svesno ignorisali istu.

 Bila je šteta oko jednog političkog rastanka (samo da ga i ta druga

 

 strana slušala i nije smisleno sarađivala sa neprijateljima, bio bi

 živ) i dan danas mi totalno nejasno kako takav jak intelekt koji 

 govorio šta i kako bi trebalo naša država da funkcioniše bude

 teško ignorisan, kritikovan i ispljuvan od strane određenih

 ,pametnih' ljudi kod nas?

 U inostranstvu, potpuno suprotnu sliku imao (veoma cenjen, 

 dobitnik ljudskih nagrada i više su ga razumeli), dobro je što se

 nije dotakao trenutne horor vlasti (ne treba više da ih pominjem).

 Ocena 10

 

Prošla godina kroz fotografije (januar 2022.)

                                               

  Prošla godina je trebala doneti neku vrstu mira i na žalost nije

 bila u velikom broju slučajeva (bilo je dosta prirodnih i društvenih

 nepogoda, mnogo sukoba i sporova i tako dalje).

 

 Na naslovnoj strani je žena koja sticajem loših okolnosti morala 

 otići sa rodnog sela zbog groznih talibana. Na žalost, njena dva

 sina bila na suprostavljenim vojničkim stranama. Pogled

 oslikava veliku, duboku tugu i neizvesnost hoće li doživeti bolje

 sutra i cela njena porodica biti na okupu i dugoročnom miru.

 Ovaj tematski broj je podeljen u četiri kategorije, lično su mi 

 najinteresantnije bile na temu ljudstva i ekologije. Konačno je veći

 deo dobre strane osvestio na polju ekologije, bar nešto dobro da

 bude u prošloj godini.

 Samo da 2022. godina bude stabilnija, mirnija, jedna određena 

 stvar konačno nestane za sva vremena i to je sve.

 Ocena 10  

 

Jedna od analitika o filmu i politici

 

 Sanja Lazarević Radak je autorka brojnih naučnih i stručnih radova.

 Objavila tri obimne monografije, delo sa ovog posta je analiza dva

 pojma gde su ključni delovi našeg društva.

                                                        

 Uvodni deo mi bio baš dosadan i ranije sam opisala da ne volim

 predugačke uvode gde ima pojmova koji koriste samo određene 

 osobe.

 

 Kad sam počela čitati poglavlja o žanrovima iz jugoslovenskog

 perioda i tome zašto političko umetnička poruka bila veoma

 važna, već mi postala interesantnija knjiga.

 Analitika kroz ovo delo u 90% slučaja je smisleno i dobro sam 

 razumela suštinu, korisno delo za filmske kritičare, autore, 

 dramaturge i osobe koje vole dela na teme politika i umetnost.

 Ocena 9 

Simpatizer i špijun koji u stvari ne zna ko je

 

 Vijet Tan Nujen je vijetnamsko američki pisac koji za ovaj roman

 prvenac ,Simpatizer' dobio mnogobrojne nagrade, a nastavak 

 ,Posvećen' izašao ove godine i trenutno, još uvek nije preveden kod

 nas.

 Više o njemu https://vietnguyen.info/.

                                                       

Kapetan je vijetnamsko francuskog porekla koji studirao u

 Americi i vratio u domovinu zarad proširenja jedne politike...

 Nujen se ozbiljno pozabavio ličnošću glavnog lika sa dvostrukim

 političkim i društvenim životom koji u stvari ne zna ko je.

 Glavni lik sticajem okolnosti bio zadužen za jedan filmski

 projekat (nije u pitanju domovina), gde su njegovi sunarodnici i

 deo azijske kulture prikazivani totalno negativno (na žalost, tako

 ih je zapadna ,umetnost' prikazivala u prošlom veku, najviše 

 Amerika koja je ,pomagala' veći deo azijskih država, a zapravo ih

 uništavala kroz ratove i druga razaranja).

 

 Tačan je prikaz u opisu dela da je potpuno različit od svih romana i

 filmova na temu Vijetnamski rat, zasluženo dobio šest velikih 

 nagrada (jedna od njih je Pulicerova nagrada za najbolji fiktivni 

 roman) i planira se od prošle godine snimanje tv serije (glavnu

 ulogu bi trebao da glumi čist Vijetnamac ili osoba vijetnamsko

 američkog porekla).

 Ocena 10

Skrivena kraljica je u vidu...

 Horhe Molist je španski pisac istorijske fikcije, pre ovog posla bio 

 industrijski inžinjer.

                                                         

Trinaesti vek i uskoro će početi Krstaški rat. Tajni spisi koji prete

 rimokatoličkoj crkvi i papskoj stolici su ukradeni i biće pokrenuto

 trajno brisanje Oksitanije. Student teologije Gijom treba da 

 pronađe spise i ubije devojku Brunu, ona, španski trubadur

 Ugo kog jako voli i Gijom su upleteni u tri zagonetke gde jedna

 od njih identitet Skrivene kraljice...

 Da su ti tajni spisi postojali u stvarnom životu, razni ljudi bi 

 pokušali da ih pronađu (naučnici, vernici, osobe koje bi

 to otkriće izneli na negativan, senzacionalistički način) i po mom 

 mišljenju, dobro je što ne postoje.

 Negativac je glavni verski vođa, ubeđen da jedan od glavnih 

 junaka Skrivena kraljica i iskoristio tu osobu za svoje

 loše svrhe. Krstaško/srednjovekovna verzija Da Vinčijevog 

 koda, dovoljno akcije, drame i romanse.

 Ocena 9    

Savremenik američkog filma i autor originalne serije

 

 O muzici za njegovu tv seriju ,Tvin Piks' https://muaria.blogspot.com/2018/07/sjajna-muzika-za-kultnu-tv-seriju-iz.html.

 Autor serije ,Tvin Piks' Dejvid Linč sa svojom saradnicom i 

 prijateljicom Kristin Makenom objavio biografiju.

                                                      

                                       Na naslovnici je sam Linč kao dečak 

U ovom delu, postoje dva viđenja (njegova strana i strana svih

 bližnjih, saradnika i poslovnih partnera) što po mom mišljenju bilo

 interesantno za čitanje i praćenje same radnje (neke od tih događaja

 se sam Linč uopšte ne seća).

 Nije želeo da se utopi u moru autora koji su morali da slušaju

 direktive holivudskih moćnika (veliki deo njih je poseban ološ),

 niti da mu upropaste sama dela.

 Imao je veliku podršku svoje porodice, raznovrsni multimedijalni

 umetnik i odlične arhivske crno bele fotografije. U detalje, otkriveno

 je kako mu pala napamet ideja za originalnu seriju u vidu Tvin

 Piks, realizacija i posebno kod njega (što nekolicina reditelja to 

 

čini) jeste što uglavnom birao manje poznate ili potpuno nepoznate 

 glumce (skoro svi su ponovo radili sa njim na drugim projektima).

 Ocena 10

Najbolja strana literatura u 2021.

 

 Najbolja strana+deo regionalne literature u 2020.

 https://kulturiska.blogspot.com/2021/01/najbolja-strana-literatura-i-deo.html.

 1. Čudesan život Izidora Zvižduka- Enriko Janielo

 https://kulturiska.blogspot.com/2021/08/posebno-prirodni-izidorov-dar.html.

 2. Jutarnja groznica- Peter Gardoš https://kulturiska.blogspot.com/2021/08/groznica-koja-jako-uticala-na-njih-dvoje.html.

 3. Imate li petlju?- Andžela Darkvort https://kulturiska.blogspot.com/2021/11/imate-li-petlju.html.

 4. Dominik Ptifo i Hugo Prat- Želja da se bude beskoristan

 https://kulturiska.blogspot.com/2021/11/cudan-naslov-odlicni-razgovori.html.

 5. Zavesti Ingrid Bergman- Kris Grinalg https://kulturiska.blogspot.com/2021/11/tajna-veza-holivudske-glumice-i-ratnog.html.

 6. Boja purpura- Alis Voker https://kulturiska.blogspot.com/2021/12/junakinja-koja-zasluzila-srecan-kraj.html.

 

Najbolja domaća literatura u 2021.

 

 Najbolja domaća literatura u 2020.https://kulturiska.blogspot.com/2020/12/najbolja-domaca-literatura-u-2020.html.

 1. Wanted! broj jun/avgust

 https://kulturiska.blogspot.com/2021/07/odlican-letnji-wanted-broj-d.html.

 2. Nacionalna geografija (aprilski broj) https://kulturiska.blogspot.com/2021/04/u-ovoj-borbi-ceo-svet-bi-trebalo-da-je.html.

 3. Nacionalna geografija (februarski broj) https://kulturiska.blogspot.com/2021/02/ovu-cinjenicu-sve-do-sada-nisam-znala.html.

 4. Pod Nato bombama (grupa autora) https://kulturiska.blogspot.com/2021/11/price-nasih-pisaca-o-poslednjem-ratu.html.

 5. Monografija o Mileni Dravić https://kulturiska.blogspot.com/2021/11/milena-dravic-ili-kljuc-snova.html.

 6. Kibicfenster- Dušan Petričić https://kulturiska.blogspot.com/2021/11/satiricno-jak-prozor-za-osmatranje.html.

 7. Autorizovana biografija o Miri Banjac https://kulturiska.blogspot.com/2021/12/nije-se-dala-mira-banjac.html.

 8. Nacionalna geografija (decembarski broj)

 https://kulturiska.blogspot.com/2021/12/dom-velike-africke-zivotinjske.html. 

Neki su pali, neki ne iz ove porodice

 

 Od 1. do 3. epizode je proširena varijanta filmske verzije i kraj

 poglavlja sa smrću Hadži Trifuna

 https://kulturiska.blogspot.com/2021/12/uvod-u-propast-vranjanske-porodice.html (sve tri epizode režirao Milutin Petrović).

 Od 4. do poslednje 10. epizode je drugo poglavlje sa Hadži 

 Trifunovom unukom i efendi Mitinom kći Sofke. Četvrtu i petu 

 epizodu režirao Milutin Petrović, preostalih pet režirao Goran 

 Stanković.

                                                       

 Od 4. do 10, poslednje epizode https://domaceserije.net/epizoda/necista-krv.

 

 Dragan Mićanović (efendi Mita) i Leon Lučev (Jovča) kao

 starije verzije svojih likova ih odlično nosili. Leona bih pohvalila

 na pravilnom naglasku ovde i bolje uradio posao sa tim, nego neki

 naši glumci kad glume južnjake (ne samo za ovu seriju, već

 uopšteno).

 Sandra Sandeva (Sofka, efendi Mitina kći) jeste potrudila naučiti

 naš jezik i naglasak svoje junakinje, ali od ovih pet epizoda gde se 

 pojavljuje, samo u pretposlednjoj i poslednjoj epizodi pokazala

 dobar nivo glume (pogotovo u jakim, tužnim scenama). Nevena

 Nerandžić (Vaska, Jovčina kći) mi odglumela mnogo bolje u svih

 pet epizoda od Sandre.

 Lik gazda Marka u verziji Ljubomira Bandovića drastično bolje

 scenaristički napisan od onog iz filmske očaj verzije sa Radetom

 Šerbedžijom i izveden.

 Koštana Marine Stanković (njen rođeni mlađi brat Ljuba bio

 pobednik Pinkovih zvezdica, a i sama bila učesnica) imala 

 smislenije replike, dobre pesme i glumu (Cecina Koštana bila

 posebno na izvol'te, scenaristički i donekle glumački katastrofa).

  

 Novi likovi kod ovih pet epizoda mi se u većem delu slučaja 

 dopadaju, bilo je nasilnih smrti, bespotrebna bila priča o Mitketovim

 noćima kod Redžepovice (to bih izbacila), mnogo tuge i mraka je

 bilo u ovoj porodici.

 Režija u slučaju Milutina Petrovića bila bolja od režije Gorana

 Stankovića, kad su bili stariji mlađi glumci, trebalo ih uverljivo

 našminkati da tako izgledaju i dodaju po nekoliko sedih vlasi.

 Neki iz ove južnjačke porodice su zasluženo pali, neki ipak uspeli

 izgladiti međusobne odnose.

 Ocena za svih pet epizoda 8.5

  

 

Odnos Popovića ide sporom, velikom nizbrdicom

 

 Ono sve što znaš o meni https://kulturiska.blogspot.com/2019/12/on-im-bio-zajednicki-na-razlicite-nacine.html.

 Po dva dela Mirjane Bobić Mojsilović ,Azbuka mog života' i 

 ,Muška azbuka' je snimljena prošle godine serija ,Azbuka našeg 

 života'. Planira se i snimanje 2. sezone, 1. sezona ima 10 epizoda.

 Na IDMB-u ima ocenu 6.9.

                                                    

 

 Jadran Malkovič (Uroš) i Aleksandra Janković (Vesna) su odlično

 odglumeli dugogodišnji bračni par Popović koji su veoma mladi

 ušli u brak i zasnovali porodicu, ali vremenom njihov odnos ide

 sporom, velikom nizbrdicom zbog laganja sebe i one druge strane.

 Uroš traži uzbuđenje, strast, energičnost, Vesna traži mir, stabilnost

 i nekoga ko će bezuslovno voleti njenu intelektualnu i emotivnu

 stranu.

 Nebojša Milovanović (Relja, Vesnin ljubavnik i komšija Popovića) 

 i Isidora Simijonović (Ana, Uroševa ljubavnica i uspešna,

 poslovna žena) takođe odlični.

 Manje se pojavljuju u ovih prvih pet epizoda Miona Marković i 

 Đorđe Mišina (Marta i Luka, deca Popovića), oboje su dali veoma

 dobar pečat u seriji. Ne bi mi se dopalo da Vesna nije vremenom 

 prihvatila sinovljevu intimnu tajnu (3.epizoda) i biće čupava 

 situacija kada Uroš bude saznao.

 Fantastična najavna i odjavna špica, uz pesmu ,Priča jedne ljubavi'

 od strane Lole Novaković koja je u stvari obrada (original je 

 izvodila meksička glumica i pevačica Libertad Lamarke

 za film ,Priča jedne ljubavi').

 Otegla mi se u nekom trenutku radnja, velika je greška što nisu

 angažovali glumce za mlađeg Uroša i Vesnu, a ne da Jadrana

 i Aleksandru našminkaju i izmene odeću. Jedna scena mi posebno

 smetala jeste duža Uroševa noćna mora (5. epizoda).

 Ocena za svih 5 epizoda 8

 Da li ću nastaviti sa gledanjem?

 Svakako, jako me zanima na koji način će njih dvoje okončati 

svoju dugogodišnju priču, kako će se odraziti na celu porodicu i

 mene iznenadilo planiranje 2. sezone (samo bih volela druge 

 likove).     

Jedan dan do...

 

 Slučaj ,Točilovac' i epilog

 https://kulturiska.blogspot.com/2021/11/veliki-propusti-na-suenju-ljubinku.html.

 9, poslednja epizoda ,Jedan dan do života'

 https://domaceserije.net/gledaj-online/branilac-sezona-1-epizoda-9-gledaj-seriju-online.

 Dragan i Zorica su bili u velikoj ljubavi, istovremeno teško burna

 zbog njegove velike ljubomore i njene pasivnosti da odgovori na

 to...

 Zaključak Veljka Guberine koji branio Dragana (Nenad Jezdić i

 u ovoj poslednjoj epizodi briljatan) je veoma tačan, a Dragan 

 sigurno ne bi uništio Zoričinu porodicu (njen stariji brat i roditelji

 na žalost nastradali od strane njega), nju samu i samog sebe.

 Njihova veza bila samo na početku seoska bajka i kad su počeli

 veliki, ozbiljni problemi, tu na žalost nije bila stručna pomoć za

 oboje (prvenstveno za Dragana). Veze nalik njihovoj što je bila

 u 99% slučajeva ne potraju dugo, završavaju kobno u dosta 

 slučaja i veoma su otrovne.

 Naziv poslednje epizode je simbolično težak (Dragan izvršio

 zločine sa nepunih dvadeset godina, a dan posle toga je napunio

 21. godinu). 

 Tragičan par su odlično odglumeli Marko Vasiljević (poznatiji

 kao Marko iz ,Tajne vinove loze') i Anja Pavićević.

 Dragan je imao 15 godina strogog zatvora bez

 prava na smanjenje kazne (Guberina jedva uspeo izdejstovati da

 ne bude strožija kazna ili smrt), živeo u Negotinu i poginuo u 

 saobraćajnoj nesreći 1996. godine u 42. godini.

 Zorica nakon bolne i velike tragedije više nije živela u Zaječaru i

 bilo je najbolje što nisu imali više kontakt.

 Ova epizoda ima teške i važne pouke, autori serije su odradili u

 većem delu slučaja maksimalni posao.

 Detaljnije o tom slučaju sa ugla samog Guberine

 (on je pod rednim brojem 4 na ovom linku)

 https://www.guberina-marinkov.rs/edukativni-slucajevi-za-buduce-generacije/.

 Ocena 10 

 

 

 

Nisu odrađeni neki dugovi

 

 Od 7. do 10. epizode https://kulturiska.blogspot.com/2021/11/njegove-emotivne-muke-njena-velika.html.

 Sve epizode+1. sezona https://serijesaprevodom.net/serije-online/dug-moru-2019-online/dug-moru-2019-sa-prevodom-hd-online-serijeonline.

 11. epizoda 

 Pop je ipak Rnjov tata, Rnjo se razočarao na jedan prizor i Svetlanin

 povratak dole je pozitivno uticao na većinu meštana...

 12. epizoda 

 Periša i Zarija ispitali nekadašnjeg kapetana i bili u arhivi, Svetlana

 tajno otišla kod Jelenine porodice i Perišu uzrujao jedan video...

 13. i poslednja epizoda 

 Sedma žrtva mora bio nedavni gost, Mariška saznala tešku istinu

 od brata i Svetlane i jedna dobra osoba konačno oslobođena...

 Za sedmu žrtvu mora mi bilo žao i sama ta osoba mislila da će

 svojim okončanjem života jednu osobu koja mu značila smiriti

 tim činom (mislim da će 3. sezona govoriti o sedmoj žrtvi).

 Kao što sam naslov kaže, nisu svi dugovi ovde odrađeni. Da li će

 famozni ritual koji su Olga i Rnjo trebali obaviti biti konačno

 realizovan u 3. sezoni?

 Obradovalo me što je Pop Rnjov tata, jedan poseban zločinac 

 konačno umro (u poslednjoj epizodi, ipak uradio jednu od retkih

 dobrih stvari) i glavni par u vidu Olge i Rnja nije rastao ili neko

 od njih dvoje umro (da se desila druga opcija, tu bih bila debelo

 nezadovoljna).

 Ocena za sve tri epizode 10