U ovom muzeju gde smo prvi put bile Kaća i ja, možete videti
edukativnu i zabavnu postavku istorije Vojvodine kroz razna
stoleća. Ako neko želi saznati više o eksponatima, može to
da pogleda na ekranima na dodir. Prvo je naravno praistorija,
sa interesantnim ćupovima, oruđem, nakitom. Onda prelazite u
rimsko doba i srednji vek. Nekada kočija, danas eksponat je
prelepo restaurirana.
Vojvodina ima bogatu fotografsku arhivu iz doba devetnaestog i
ranog dvadesetog veka, još jedan predmet je odlično restauriran i
bogato zaštićen.
Zastava zemunske narodne garde u Vojvodini srpskoj iz 1848. godine
Segmenat postavke o obrazovanju u devetnaestom veku je sličan
kao kad sam išla u mađarsko mesto Tapolka (o tome ću pisati kad
baš imam puno vremena) i u ovom slučaju je mnogo bolje. Sve mi
se svidelo na postavci, osim perioda između 15. i 18. veka (tu su
posvetili o religijama u Vojvodini.
Trebala je biti otvorena postavka o starim ulicama Vojvodine, ali
se ona trenutno sređuje. Obišle smo
na brzinu preglupu izložbenu postavku o lovu (ogromni sam
protivnik lova).
U malom prostoru je izložbena postavka o zaostavštini dr. Laze
Kostića, tvorca čuvene pesme ,Santa Maria della Sallute i pisanog
umetnika. Sačuvan je radni sto, salonski nameštaj i na zidu su
prikazani osnovni podaci o njemu.
Za kraj (ili početak), možete vi ili vaše dete (to je više za decu) ući
u mali muzej, gde ima igračaka, od lutaka do simpatičnih
medvedića. Deca mogu uvlačiti ruke u valjkove i dodirom pogađati
koji je to predmet.
Samo nedeljom je muzej besplatan, ta prostranost bi se mogla
iskoristiti za još jednu veću ili dve male postavke i ukoliko budem
dolazila na proleće ili rano leto kod moje sestre Kaće, da će Muzej
Vojvodine biti u punom sjaju.