Na obali, Polin novi početak u vidu...

 

 Dženi Kolgan je škotska književnica romantičnih komedija,

 fikcije i naučne fantastike. Pisala dela sa još četiri pseudonima, 

 replike za seriju ,Doktor Hu' (novija varijanta iste).

 Pod svojim imenom, napisala serijal ,Mala pekara na obali' i ovde

 će biti reč o prvoj, istoimenoj knjizi.

  Sajt+društvene mreže https://www.jennycolgan.com/.

                                             

  Nakon velike ekonomske krize i neminovnog rastanka sa svojim

 momkom (ta veza bila u poslednje vreme sumorna i teška), 

 Poli Voterford odlazi na obalu jednog malog uspavanog letovališta,

 očekujući da će to biti nov i veliki početak...

  

 Jeste bilo teskoban, pustolovan, izazovan Holin boravak i novi

 početak rada na obali i produbljivanja svog hobija u pravi posao.

  Džilijan (vlasnica pekare koja usporeno propadala) je na Poli 

 gledala ekstremno neprijateljski i postepeno, ta neprijateljska

 maska se oljuštila (otkrijte u knjizi).

  Zabavni sporedni likovi je bio trio mornara (jedan od njih jako

 prijateljski gledao u nju), pčelar Hakl u Poli video osobu koja bi

 mogla biti nešto više i na ozbiljnom nivou.

  Njena prijateljica Kerensa u nekim trenucima bila šou i za nju

 nisam očekivala da će pronaći srodnu dušu nakon jedne posete

 Poli. 

 Bilo mi fino što na neki način Polin bivši pomogao u njenom poslu

 tamo i uspeli ostati u korektnim odnosima.

  Opisi recepata su živopisni i odlični (neki od tih recepata ima na

 kraju knjige), kraj je ispao predivan.

 

  Ocena 10 

 

Uticaj stvora na njih petoro

 

  Meksički reditelj Giljermo del Toro zajedno sa američkim

 piscem Danijelom Krausom roman zasnovan po Torovom filmu,

 koji je dobio 4 Oskara.

                                         

  Elajza je nema i veoma saosećajna koja ima prijateljicu plemenitu

 crkinju Zeldu. Njih dve rade kao čistačice u istraživačkom centru

 Okam gde je doveden stvor iz Amazonije (njega je uhvatio 

 Strikland, ništarija u duhovno moralnom smislu). Elajzin drugi

 prijatelj je Džajls koji bi samo želeo živeti u mirnoći, a naučnik

 sa dvostrukim identitetom Bob Hofstelter ima zadatak da na neki

 način tog stvora namami u svoju pravu domovinu. Kako je na

 sve njih on uticao u godini 1962?

  Važni su likovi nalik Elajzinog u ovom društvu i njih nikada ne

 treba omaložavati, gurati sa strane i biti užasan prema njima.

 Elajza mi bila hrabra, bez predrasuda i negativnosti prema stvoru i

 generalno, u književnosti i umetnosti su potrebni takvi likovi.

 Zelda zna ko je, ima stav, nije dala na sebe i svoju prijateljicu i

 ona ozbiljno veruje da će žene i njena rasa biti konačno poštovani

 i prihvaćeni u ovom društvu.

  Džajls predugo gušio svoju ličnost zbog užasne i ograničene 

 okoline u ranijem dobu i stvor u njemu probudio želju sa

 kreativnošću, oslobodio teskobe i naučio da prihvati u potpunosti

 svoje ja.

  Bob sa teškoćom i opravdano krio svoj identitet u Americi, on je

 jedan od svetlijih likova sa takvom ličnošću.

 Strikland je jednostavno krut, drndoš i veoma odvratna ličnost,

 njegova žena Elejn pokušala da mu pomogne, ali to bilo uzaludno i

 ona odlučila ozbiljno da se trgne.

 Stvor ima čovekoliku građu i mitsko životinjsku ličnost sa

 dušom. Tri 

 ilustracije u ovom delu su prekrasne (kao i korica), a bio bi odličan

 grafički roman (fenomenalne ilustracije radio Džejms Džin).

  Sjajna i poučna knjiga da različitost obogaćuje ozbiljno svet.

  Ocena 10

Kome će on slomljen verovati?

 

  Sjajna 1. knjiga https://kulturiska.blogspot.com/2022/08/u-novom-telu-bivsi-pripadnik-istrazuje.html.

                                            

  Takeši Kovač je sada postao plaćeni ubica i zajedno sa posebnim

 specijalcima i arheološkinjom koju izvukao iz logora, treba da 

 detaljnije istraže arheološko nalazište. Za isto, neki su spremni da

 ozbiljno ubiju drugu stranu i kome će on u potpunosti verovati?

  Drugi deo ove upečatljive i ubedljive naučno fantastične trilogije

 je potpuno drugačije radnje od radnje prve knjige i po mom 

 mišljenju, to je ogroman plus.

  Ovde, Takeši je slomljen i psihički i fizički (nije on anđeo, ali

 se trudi da bude empatičan i donekle ispravan kao osoba) i pravi

 zaplet počinje kada je spasio arheološkinju Tanju Vardani.

  Ekipa sa kojom počeo istraživanje su šarenoliko ozbiljno zabavne

 ličnosti, njegov odnos sa Tanjom je bio sličan kao u prvom delu

 sa inspektorkom Kristin Ortegom.

  Vojni trenuci (ima ih 80% u ovom delu) mi nisu bili opisani 

 predosadno nerazumljivim jezikom, političkih delova bilo u 

 dovoljnoj meri i sigurna sam u stav da ,Slomljeni anđeli' kritički

 govori protiv glavnokomandujućih egomanijaka lovatora,

 jednoobraznih negativnih vođa i sluga tužakala.

  Kraj, zadovoljavajući i priznajem da mi je prva knjiga za nijansu

 bolja (preporučujem i ovu svakako).

  Ocena 9.5 

  

Natalijino izgubljeno...

 

  Dženifer Lam je američka književnica istorijske fikcije.

 Sajt https://www.jenniferlaam.com/.

                                       

  Na svom prvom balu sa samo 16 godina, Natalija

 Gončarova upoznala velikog pesnika Aleksandra Puškina....

  Tadašnji hroničari su nju na žalost debelo i preterano ocrnili, a

 kroz istorijsko fikcijsko viđenje Lamova želela prikazati da 

 Natalija Gončarova nije bila toliko zla, podmukla, priglupa i

 površna.

 Mislim da je dobrim delom uspela sa tim opisima, a generalno

 sama veza između njih dvoje mi bila pola dobra pola loša.

 Spletkarenja, napete, dramatične i tužne situacije su odlično

 opisane i drago mi je što nije preterano sladunjava istorijsko

 fiktivna ljubavna priča.

  Ocena 8.5

Deo obuće ima veze sa porodicom...

 

 

 Domeniko Starnone je italijanski pisac, scenarista i novinar.

                                             

  Tri viđenja jedne četvoročlane porodice: Vandino (žena i majka),

 

  Aldovo (muškarac i otac) i Anino i Sandrovo (ćerka i sin)...

  Kratko delo (168 stranica) gde ova četvoročlana porodica ima

 svašta ozbiljno i negativno reći.

  Prvi deo je o Vandi, ženi koja je opsednuta kontrolom, dominatnija

 u partnersko roditeljskom odnosu, ogorčena, ljuta i povređena na

 Alda. Opisi odnosa sa njenom decom kad su bili mlađi, veoma

 hladni i preozbiljni.

 Drugi deo je o Aldu, muškarcu kog uhvatila duhovno moralna

 kriza i uradio jednu veliku grešku, koja je napravila porodične

 potrese. Probala sam razumeti razloge te greške i budem saosećajna

 prema njemu, ali to što je uradio za mene lično veliko ne.

 Sa decom pokušao biti drugar otac, ali to nije upalilo.

  Treći deo je o Sandru i Ani (glavnu reč u ovom trećem i završnom

 delu knjige vodi Ana) i oboje su upijali kao mlađi negativne

 obrasce i ponašanje svojih roditelja (to previše. Meni njih dvoje bilo žao i

 da li će kao potpuno odrasli ljudi pokušati otpetljati tu

 negativnost, ogorčenost i tugu u ovoj porodici?

  Nesavršenost tih likova (ovde mi je fokus na supružnike) mi bila

 i plus i minus. Oboje su odavno trebali reći adio jedno drugom i

 prilikom čitanja ove knjige od 168 stranica, osećala sam se

 teskobno, potresno i tužno. Pertle u ovom delu su slojeviti simbol

 (jedan od njih je zategnutost, koja može se odraziti na jednu od

 slika ove ozbiljno nesrećne porodice) i ne kapiram zašto je 

 izdobijala toliko nagrada. 

 

  Napominjem, nisam za priče o tralala porodicama, presavršenim

 i bez mana. Samo je falilo zrnce lepoga, dobroga i 

 porodične ljubavi.

  Ocena 6 

  

Upečatljiva završnica sezonskog kvarteta

 

  Ali Smit je škotska književnica, dramaturškinja, akademkinja i

 novinarka. Delo sa ovog posta je četvrto i poslednje delo sezonskog

 kvarteta.

                                           

  Saša Grinlo je tinejdžerka uznemirena dešavanjima u svetu,

 empatična i uporedo sa njenim ličnim i porodičnim događajima, 

 odvija se priča iz 1940. godine, gde je glavni lik Danijel Luk...

  Saša je glavna pripovedačica o svojoj porodici koja ima uspone

 i padove. Mlađi brat Robert, oštrouman, voli da provocira, veoma

 inteligentan i na žalost bio zlostavljan u školi. Njihova mama

 Grejs bila davno u pozorišnoj trupi i neverovatan događaj je spojio

 Grinlove sa parom u vidu Artura i Šarlot.

  Ovaj par otišao kod sadašnjeg stogodišnjeg Danijela, a Danijel

 iz prošlosti zahvaljujući unutrašnjoj mašti i snalažljivosti,

 preživeo jedno grozno vreme.

  Artur i Šarlot su u nekoj vrsti veze, možda nisu bili potrebni kao

 sporedni likovi (na početku, kad su pomogli Saši mi bila jasna

 njihova svrha i upoznavanje sa Grinlovima).

  Autorka uspešno iskritikovala ksenofobiju (prevelik strah od 

 stranih državljana), izolaciju, bespotrebno prekomplikovanu 

 birokratiju i nemar države matice.

  U tom mračnom, vrućem i nekad sparnom ,Letu', ipak postoji

 solidarnost među običnim svetom (primer su Sašina pisma za

 jednu osobu), mesto za umetnost i zajedništvu. Spontano sam

 se uhvatila za ovu knjigu u biblioteci i želim pročitati preostale

 tri sa tog sezonskog serijala.

  I naše korice ovog serijala su mnogo bolje od inostranih (za to

 su zaslužni izdavačka kuća ,Štrik' i ilustratorka Dragana Nikolić).

  Ocena 9

 

Trebalo bi reobnoviti ovu predstavu

 

 

  Paradoks je pozorišna predstava sa Pozorišta na Terazijama

 zasnovana po komadu Nebojše Romčevića i režirao Milan

 Karadžić.

 Premijera bila 2001, ovde je televizijska adaptacija iz 2004. koju

 režirao Miško Milojević.

                                            

  Supružnici koji žive turbo negativnim i duhovno jadnim životom

 Bosa i Bora su stali na pogrešnu stranu povodom

 jedne nezgode i posebni su društveni preletači.

 Visokoobrazovani supružnici koji nemaju dostojanstven život 

 (zbog vladajuće negativne turbo društvene kulture) Katarina Kata

 i Aleksandar Leka se umno i moralno klackaju oko toga kako u

 ovoj sadašnjici treba živeti...

  Ni posle dvadeset godina (otkad je ovaj snimak predstave), tih

  gorući problemi na žalost nisu nestali, niti su uklonjeni. Trebalo bi reobnoviti ovu predstavu, jer ima važnih,

 opomenjujućih i kritičkih pouka, glumačka postava je bila za

 ozbiljnu desetku: Maja Noveljić Romčević (Kata), Duško Radović

 (Leka), Dragica Ristanović (Bosa), Janoš Tot (Bora), Ivana

 Knežević (Super Beba), Dragan Vujić Vujke (ministar).

  Shvatila sam zašto su Kata i Leka bezbroj puta klackali oko toga

 da li treba se stopiti sa tom turbo masom ili uprkos tome ostanu

 koliko toliko svoji i normalni. Previše vladaju osobe/parovi kao

 što su Bosa i Bora (malo mi ih i žao što su preletači i zadojeni tom

 turbo gadnom kulturom) i namnožilo se takvih kao što je ministar

 i super Beba za ovih dvadeset i više godina. Sadašnje 

 super Bebe manje su naivne, pucaju ozbiljno na ,visoko', imaju

 armijsku podršku preko društvenih mreža i nisu zadovoljne sa

 prosekom.

  Ocena 10

Original verzija iz '99 je...

 

  Terazijska verzija

  https://kulturiska.blogspot.com/2024/05/operetsko-morski-akvareli.html.

  Splitska verzija ,Splitski akvarel' iz 1999. godine, priređena

 na 45. tamošnjem festivalu na otvorenom. Dirigent Ivo Lipanović,

 reditelj Krešimir Dolenčić.

                                             

    Ovaj original traje dva sata i dvadeset četiri minuta, svideo mi

 

 se uvod u vidu pisma, arhivskih snimaka sa perioda radnje i što

 je predstava bila odigrana na otvorenom.

  Porodicu Sale su odlično odglumeli Ratomir Kliskić (Toma),

 Tonka Stelić (žena Jovana) i Božena Svalena (kći Marica).

  Ante Ivić kao Tonči imao jake pevačke bravure, kao i

 glumačke (obratite pažnju za poslednje delove u predstavi).

 U duetu sa Boženom je previše vladao u duetu večernjeg sastanka,

 dok su u ostalim duetskim pesmama bili odlični.

  Anja Šovagović Despot kao Perina bila zabavna, poletna i 

 energična, dobar je bio Čedo Martinić kao Lesandro.

 

  Ranko Tihomirović (Pera Marković) može proći (u našoj varijanti

 je briljatno i zabavno odglumio Milan Panić). Rene Bitorajac kao

 jedan od dva američka sporedna lika Džoni bio ok (samo mi se

 u pesmi ,Džoni Vili' nikako nije dopao rep deo, on mi uopšte nije

 išao u predstavu).

  Kostimi kod glavnog para su mi bili blago razočarenje (suviše

 tamni i sumorni), koreografije i pleači odlični (koreografkinja je bila

 Mojca Horvat, jedna od najvećih u svojoj branši na ovim 

 prostorima), scenografija prirodna i uverljiva. Orkestar i hor

 Splitskog narodnog pozorišta je za desetku.

  Veliki plus ovde je narodna igra koju su prikazali Kulturno

 umetničko društvo ,Jedinstvo' (koreograf Dražen Domjanović).

 Deo sa gradonačelnikom i Turčinima bio najdosadniji, završnica 

 predstave me oduševila kad su se poklonili svi važni učesnici

 predstave iza scene.

  Ocena 9.5

  

 
 

Operetsko morski akvareli

 

 Ivo Tijardović (1895-1976) je bio hrvatski kompozitor, scenograf,

 kostimograf i bavio politikom (bio gradonačelnik Splita 1942-1943).

 Premijera njegove operete ,Splitski akvarel' je bila 1928. godine

 (navodno, stvorio je za dve nedelje),

 Pozorište na Terazijama imalo više premijera (1963 i 1978.).

 Ovde će biti priča o trećoj verziji (televizijska verzija) iz 1984,

 reditelj i koreograf Miljenko Štambuk.

                                             

Događanja u Splitu između dva svetska rata, ujedno prati dva para...

 Glavni par u ovoj priči su Marica (Gordana

 Kesić) koja živi sa roditeljima Tomom (Jovan Antić) i Jovanom

 (Lidija Bulajić) i voli mornara Tončija (Dušan Nedić).

 Drugi par su Lešandro (Rade Marjanović) i Perina

 (Tanja Bošković).

  Glavni par su tu Marica i Tonči, glumačka postava je odlična

 bila, pesme visoko i valjano otpevane, velike pohvale za

 kostime, ples, horiste i scenografiju.

 

 Opereta ima zaplet koji nije prekomplikovan, sumoran i zamoran

 za gledanje, oduševile su me solaže plesača i horista ovog

 pozorište i može komotno da gleda cela porodica. Bilo bi 

 zanimljivo da se to delo reobnovi na otvorenom u Splitu, Tonči

 Huljić blago rearanžira muziku (znam da će neki da zavrte očima

 na pomen njegovog imena, ali mislim da bi on mogao biti

 kompetentan za to).

  Bilo bi fino da se stvori nova verzija u formi filma od sat i po ili

 mini serije od četiri epizode.

  Ocena 10

Ovaj tata...

 

 Tone Patrljič je slovenački pisac, dramaturg i nekadašnji član

 tamošnjeg parlamenta.

 Pozorište na Terazijama je izvelo njegovu predstavu ,Moj tata

 socijalistički kulak' (kulak je dobrostojeći seljak, a ima i više

 značenja https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D0%B0%D0%BA) po kom je

 iste godine bio snimljen istoimeni film (1987.).

 Reditelj naše varijante (prevedena je na srpski) je bio Radoslav 

 Dorić, premijera bila 1984, dok video je iz 1986. i režirao je za

 televizijsku verziju Arsenije Milošević.

                                         

    Joža Malek je preživeo Drugi svetski rat i konačno ujedinio sa

 svojom porodicom. Malekovi su neočekivano hektar zemlje za

 obrađivanje, ali porodica ima nove nezgode i zgode...

  Radisav Raka Radojković (Joža) mi simpatično i upečatljivo

 odglumio čoveka koji sa porodicom neočekivano dobio i izgubio

 hektar zemlje. Njegov lik upao u razne blago smešne zablude i

 uloga mu legla kao da je van scene takav.

  Ljiljana Stjepanović (Jožina žena Mimika) i Dubravka Živković

 (kći Olga) su bile odlične, Mihailo Jevtić (sin Tinček) mi bio 

 između solidne i blago iritantne glume (ovo drugo je u pitanju

 recitacija, pošto njegov lik blagi filozof koji pravio zvrčke gde

 tata bio najveći krivac).

 Aleksandar Hrnjaković (Vanč, Jožin rođeni brat) dobar, Milan

 Pantić (župnik) odbojno odglumio, Dušan Golumbovski (Medved)

 se kratko pojavljuje, ali je bio upečatljiv.

 Irena Prosev (Tinčekova učiteljica) odglumila dobro tipičnu 

 učiteljicu sa tog perioda (posleratni).

  Scenografija i kostimi su bili u tom ruhu, replike i dijalozi 

 razumljivi i lako sam ih pratila, jako otvoreno govorila o tadašnjoj

 vlasti i određenim političkim nezgodama.

 

  Kraj predstave mi bio sasvim ok, očekivala sam da će ta

 predstava biti u nekom drugom pozorištu, ali ova glumačka postava

 uspela to izvesti smisleno i ne bude karikatura tih porodica

 koje su to stvarno doživele.

  Mislim da ta priča više nije aktuelna u trenutnom veku, sa druge

 strane vam preporučujem da pogledate.

  Ocena 9.5