Trebalo bi reobnoviti ovu predstavu

 

 

  Paradoks je pozorišna predstava sa Pozorišta na Terazijama

 zasnovana po komadu Nebojše Romčevića i režirao Milan

 Karadžić.

 Premijera bila 2001, ovde je televizijska adaptacija iz 2004. koju

 režirao Miško Milojević.

                                            

  Supružnici koji žive turbo negativnim i duhovno jadnim životom

 Bosa i Bora su stali na pogrešnu stranu povodom

 jedne nezgode i posebni su društveni preletači.

 Visokoobrazovani supružnici koji nemaju dostojanstven život 

 (zbog vladajuće negativne turbo društvene kulture) Katarina Kata

 i Aleksandar Leka se umno i moralno klackaju oko toga kako u

 ovoj sadašnjici treba živeti...

  Ni posle dvadeset godina (otkad je ovaj snimak predstave), tih

  gorući problemi na žalost nisu nestali, niti su uklonjeni. Trebalo bi reobnoviti ovu predstavu, jer ima važnih,

 opomenjujućih i kritičkih pouka, glumačka postava je bila za

 ozbiljnu desetku: Maja Noveljić Romčević (Kata), Duško Radović

 (Leka), Dragica Ristanović (Bosa), Janoš Tot (Bora), Ivana

 Knežević (Super Beba), Dragan Vujić Vujke (ministar).

  Shvatila sam zašto su Kata i Leka bezbroj puta klackali oko toga

 da li treba se stopiti sa tom turbo masom ili uprkos tome ostanu

 koliko toliko svoji i normalni. Previše vladaju osobe/parovi kao

 što su Bosa i Bora (malo mi ih i žao što su preletači i zadojeni tom

 turbo gadnom kulturom) i namnožilo se takvih kao što je ministar

 i super Beba za ovih dvadeset i više godina. Sadašnje 

 super Bebe manje su naivne, pucaju ozbiljno na ,visoko', imaju

 armijsku podršku preko društvenih mreža i nisu zadovoljne sa

 prosekom.

  Ocena 10

Dirljivo životna predstava o zbirki priča

 

  Doživljaji Nikoletine Bursaća

 https://kulturiska.blogspot.com/2019/09/dozivljaji-jednog-nb.html.

 Bašta sljezove boje je zbirka kratkih priča od Branka Ćopića, u

 ovom slučaju adaptirana za pozorišnu predstavu koja se izvodila

 u Malom pozorištu Duško Radović. Premijera je bila 18. maja

 1995, ovde je televizijska verzija iz 1997, reditelj Milan Karadžić.

 Predstava se izvodi danas, u drugim pozorištima.

                                                

   Mihailo Janketić (deda Rade) izneo jednu od najboljih uloga

 u pozorištu i svom unuku 

 Branku (u stvarnom životu Mihailov sin Marko) hteo ulepšati

 detinjstvo kroz razne priče o životu i šta sve on nosi.

 Marko drugu naslovnu ulogu odglumio uverljivo i odlično,

 na samom početku predstave, bilo mi

 neobično da njega gledam u mlađim glumačkim danima.

 Ima smešnih trenutaka (Branko mislio da je vuk zelen, pošto mu

 deda tako rekao), neobičnih (Brankov boravak na groblju i

 doživljaj istoga) i dirljivih (scena sa ručnim satom i kada trebao

 da se školuje).

 Predstava traje kao školski čas (45 minuta), jedna od najboljih 

 predstava ovog pozorišta koja se davala. Pesme koje izvodio

 Aljoša Vučković su išle uz predstavu i samu priču.

 Jedna od fotografija te predstave se našla na sjajnoj izložbi

 (nisam na linku priložila tu fotografiju, ali evo detalja 

 o izložbi https://kulturiska.blogspot.com/2019/11/stogodisnjica-udus-u-etnografskom-muzeju.html).

 Ocena 10

                                              

Ožalošćena porodica (tv film)

 O njemu i starijem bratu glumcu sam pisala pre godinu dana

 https://kulturiska.blogspot.com/2018/03/umetnicka-porodica-10.html.

 Milan Karadžić režirao tv adaptaciju Ožalošćene porodice pre

 29 godina.

 Ožaloćena porodica u dve pozorišne varijante.

 1. https://kulturiska.blogspot.com/2019/08/ozaloscena-porodica-sa-posebnim-glumcima.html.

 2. https://kulturiska.blogspot.com/2019/09/ozaloscena-porodica-sa-decom-u-glavnim.html?m=1

 Cela glumačka postava je ozbiljno sjajna i enterijer kuće sa

 velikim stilom. Njihova komešanja kad se bune protiv

 Agatonovih naredbi sam uspela jasno čuti i Miši Janketiću odlično

 stajala ova rola.

 Šou su mi bile finalne reči i njegova velika tajna, na koji su svi

 bili zaprepašćeni. 

 Ocena 10