Dirljivo životna predstava o zbirki priča

 

  Doživljaji Nikoletine Bursaća

 https://kulturiska.blogspot.com/2019/09/dozivljaji-jednog-nb.html.

 Bašta sljezove boje je zbirka kratkih priča od Branka Ćopića, u

 ovom slučaju adaptirana za pozorišnu predstavu koja se izvodila

 u Malom pozorištu Duško Radović. Premijera je bila 18. maja

 1995, ovde je televizijska verzija iz 1997, reditelj Milan Karadžić.

 Predstava se izvodi danas, u drugim pozorištima.

                                                

   Mihailo Janketić (deda Rade) izneo jednu od najboljih uloga

 u pozorištu i svom unuku 

 Branku (u stvarnom životu Mihailov sin Marko) hteo ulepšati

 detinjstvo kroz razne priče o životu i šta sve on nosi.

 Marko drugu naslovnu ulogu odglumio uverljivo i odlično,

 na samom početku predstave, bilo mi

 neobično da njega gledam u mlađim glumačkim danima.

 Ima smešnih trenutaka (Branko mislio da je vuk zelen, pošto mu

 deda tako rekao), neobičnih (Brankov boravak na groblju i

 doživljaj istoga) i dirljivih (scena sa ručnim satom i kada trebao

 da se školuje).

 Predstava traje kao školski čas (45 minuta), jedna od najboljih 

 predstava ovog pozorišta koja se davala. Pesme koje izvodio

 Aljoša Vučković su išle uz predstavu i samu priču.

 Jedna od fotografija te predstave se našla na sjajnoj izložbi

 (nisam na linku priložila tu fotografiju, ali evo detalja 

 o izložbi https://kulturiska.blogspot.com/2019/11/stogodisnjica-udus-u-etnografskom-muzeju.html).

 Ocena 10

                                              

Romeo i Julija na M.P.D.R način

 

 Komično lutkarska mjuzikl verzija ,Knjiga o džungli'

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/originalno-vienje-koje-ipak-ima-mane.html.

 Predstava ,Romeo i Julija' u Malom pozorištu Duško Radović je 

 imala premijeru 14. marta ove godine, reditelj Dejan Bodroža.

                                           

 U ovoj verziji, bilo je dualnih uloga (neki su glumeli više od

 dve uloge) koje su funkcionisale veoma glatko, fino i odlično.

 Među tim dualnim ulogama, oduševili me Dušica Sinobad (knez 

 veronski Dela Skala/Julijina dadilja), Nikola Kerkez (Monteki/

 Merkucio/Samson/Apotekar), Marijana Vićentijević Badovinac

 (Romeova majka/Fra Lorenco).

 Milan Zarić (Romeo) i Hana Beštić (Julija) su bili odlični u

 pojedinačnim i zajedničkim scenama, svakako bi trebalo

 da budu više angažovani (pogotovo Hana). Muzika u pravom 

 srednjevekovnom ruhu, scenografija jednostavna, sa smislom i

 odlično što nije odvlačila pažnju od glumaca sa scene.

 Koreografije, lagane i finih koraka, scene mačevanja izražajne i

 uverljive, iako je kraj za oboje ispao tragičan, ovde je odrađen kroz

 prelepu muziku, koreografiju i glumu njih dvoje.

 Predstava je za +14, biletarnica (mesto gde se prodaju karte), ne radi

 samo ponedeljkom, dok ostalim danima radi od 10 do 15 časova.

 Ne zna se još uvek datum za novo izvođenje i ako bude uskoro,

 svakako vam preporučujem.

 Ocena 10

  

                  

Originalno viđenje koje ipak ima mane

 Čarobnjak iz Oza https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/carobnjak-iz-oza-na-bosko-buha-nacin.html.

 Kolege iz Malog pozorišta Duško Radović su prikazale 

 komično lutkarski mjuzikl ,Knjiga o džungli' sa sezone

 2017/2018.

 Istoimeni animirani film https://kulturiska.blogspot.com/2018/01/diznijev-klasik-9.html.

                                               
 Slična radnja kao u animiranom filmu.



 Originalno viđenje Knjige o džungli kroz kostime i lutke,

 velike pohvale za originalne pesme.

 Dimitrije Aranđelović (Mogli) bio je fin, nego u scenama borbi

 protiv tigre Šir Kana i zmije Kaa trebao biti dinamičniji u glumi.

 Svaka čast svim glumcima u ovoj verziji što su uspeli da

 budu međusobno pomoćna asistencija, po mom mišljenju su

 najupečatljiviji bili Nenad Radović (Šir Kan i tata vuk, pogotovo

 u prvoj ulozi zbog vokala), Nikola Kerkez (Balu, mali vuk, deda

 slon i pomoćna asistencija Šir Kan), Nikola Malbaša (beba 

 Mogli, Bagira, mali vuk 2, Afro majmun i tata slon) i Vladislava

 Đorđević isključivo u ulozi Lešinarke mesodžerke.



 Montaža sa jedne scene na drugu nije imala ubedljive i dobre

 prelaze, radnja je bila suviše zbrzana, Mogli, Balu i Bagira na

 žalost nisu imali puno zajedničkih scena i kraj mi bio blah.


 Ocena 7