Figurica koja ovoj francuskoj porodici...

 

 Paskal Rabate (tekst) i David Pridom (crtež) su sunarodnici iz

 Francuske koji su uradili ovaj grafički roman.

 Rabate bio scenarista i autor četiri igrana filma, Pridom uradio

 mnogobrojne stripove+grafičke romane.

                                             

  Francuska porodica srednje klase Garnijer živela veoma ustaljenim stilom

 života, sve dok baka ove kuće Emili nije u kuću unela figuricu, koja na

 njih uticala...

                                               

 Deda Eduard se bespotrebno nadrndao na svoju suprugu Emili, prilikom večere

 (on je tvrdokorni ateista, dok je ona tvrdokorna vernica koja unela

 u kuću figuricu)

                                                   

                             Početne reakcije na figuricu u kući

                           Garnijeovih

                                                    

                                    Tomov školski dan

                                                 

                     Jedan od razgovora Fransoaz i Pola

                                                  

 Emili išla da proveri krv koja potekla sa figurice i njen parohan nije

 bio oduševljen sa rezultatima.

                                                  

 

 Okupiše se komšije ispred kuće Garnijerovih, isključivo zarad

 figurice.

                                               

                              Eduardov dan započeo loše

                                                

 Žerom (Fransoazin rođeni brat) ponosno pokazuje tati trofej.

                                                

                           Fransoaz uradila odličnu stvar.

 Uprkos razlikama generacijski i životno, ova porodica srednje klase

 mi bila veoma istinita, upečatljiva i sa uživanjem pročitala ovaj

 grafički roman.

 Ocena 10

Činovnikov ,biznis' sa mrtvim dušama

 

 Njegova satirična komedija u pozorišnoj verziji Ateljea 212

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/03/kad-im-on-dosao.html.

 Nikolaju Gogolju dao ideju za realizaciju ovog dela Aleksandar

 Puškin i Gogolj prvobitno hteo da bude epska poema u prozi na

 tri dela.

 Jedino je objavljen samo prvi deo, drugi deo bio izgubljen, ali

 ga u nervnom rastrojstvu pred smrt sam Gogolj uništio, dok 

 u slučaju trećeg dela,

 poznate su same ideje o istom.

 Izvodila se pozorišna verzija u Niškom narodnom pozorištu.

                                                 

 

 Pavle Ivanovič Čičikov je činovnik koji rešio da iskoristi određenu

 rupu u zakonu i ima veze sa preminulim osobama...

 Gogolj kroz klasično satiričan jezik odlično govorio o tadašnjem

 društvu, činovnicima koji su kroz razne načine iskorišćavali rupe

 u zakonima (ti zakoni uopšte nisu bili sa jakim temeljima), radi 

 svoje ogromne koristi i gomilanja bogatstva.

 Pozadina priče kako je Čičikov postao to što jeste mi bila zanimljiva

 za čitanje, kao i opisi tadašnjeg života svih staleža.

 Verujem da su pozorišne verzije bile izuzetno uspešne i postoji samo

 jedna televizijska verzija (u formi sovjetske mini serije iz 1984.

 godine).

  Trebalo bi da se realizuje ekranizacija u ovoj, a i ne bi mi smetalo

 da ima i savremeniju verziju, pošto je ovo delo ozbiljno briljatno.

 I žao mi što Gogolj nije uspeo zaokružiti ovo delo.

  Ocena 10

Pridošlica koja ovom paru...

 

 Simon de Bovoar (1908-1986) je bila francuska književnica, 

 politička aktivistkinja, feministkinja, teoretičarka.

                                              

 Fransoaza i Pjer su uspešno društveni par i jednog dana, uzimaju

 pod svoje okrilje Gzjaveru, pridošlicu koja ovom paru...

 Ovo delo je fiktivna verzija nje i njene veze sa Žanom Polom

 Sartrom i odnosu sa Olgom i Vandom Kosakievic (obe su bile

 glumice).

  Ta trougao otvorena veza između njih troje mi bila čudna, odbojna

 i iritantna (napominjem da Fransoaza i Gzjavera nisu imale

 ljubavni odnos).

  Od njih troje, Gzjavera mi bila previše razdražljiva, melodramična,

 iritantna i uopšte nisam volela njen lik.

 Pjer u ključnim trenucima bio između bespotrebno ravnodušnog i

 jezivo pohotnog. On mi nešto nije bio pamtljiv kao lik (više mi bila

 pamtljiva i upečatljiva Fransoaza).

 Fransoaza se previše dala u odnosu sa Gzjaverom (u vidu da

 budu bliske prijateljice) i njen prag tolerancije na određene 

 postupke ljudi koje voli nije trebao biti prevelik.

 Ocena 6 

  

Ozbiljno istinit odnos/kritičko gledanje na....

 

  Opis književne, originalne verzije u kratkim crtama

 https://kulturiska.blogspot.com/2025/12/45-dela-imaju-adaptacije.html.

 Čaj u pet je drama iz 1984, za koju scenario napisao Borislav Pekić i 

 režirao Dimitrije Jovanović.

                                                 

 Helen Hotorn je usamljena žena u godinama i nije uspevala da 

 proda svoju staru kuću, zbog raznih opravdanja. Posrednik 

 Parkinson joj ugovorio susret sa supružnicima Jermolenko Norom

 i Jiržijem...

 Rahela Ferari (Helen Hotorn) bila fenomenalna u ulozi gospođe

 u godinama koja je samo htela proširiti krug ljudi i steći nove

 prijatelje u vidu supružnika Jermolenko Norom i Jiržijem (Olga

 Spiridinović i Branko Pleša su bili takođe fenomenalni u ovim

 ulogama).

                                                    

 

 Petar Kralj (posrednik Parkinson) veoma energično i šarmatno 

 izneo svoju ulogu.

                                                     

  Upečatljivu ulogu Norine kći iznela Đurđija Cvetić i mnogo mi

 žao bio što odnos između Nore i njene kći pogoršao, nakon Norinog

 odlaska u dom.

  Ljudi kao što su Helen, Nora i Jirži zaslužuju ozbiljno poštovanje,

 ljubav, razumevanje i shvatanje (naravno, ima ljudi njihovih godina

 koji su teško džangrizalo, cinici i mrze sve živo), Pekić kao 

 scenarista ove ozbiljno kritičke tv drame uradio izvrstan posao, uz

 reditelja Dimitrija Jovanovića.

  Poslednja scena tv drame me naježila od velike tuge i shvatanja

 da ljudi kao naši glavni likovi često i na žalost, bivaju zaboravljeni,

 neshvaćeni i ismevani. Kornelije Kovač bio kompozitor i izvođač

 te odjavne pesme koja mi ostavila ozbiljno tužan utisak.
            

  Ocena 10