Kratke priče sa glavnom ulogom u vidu deteta/ce

 

  Inicijatorka i jedna od autorki ovog sjajnog dela

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/12/sestorka-i-ona-godina.html.

 Lana Bastašić mi bila super u Galebovom podkastu ,Agelast'

 https://www.youtube.com/watch?v=Hzpwqy3S6cg i konačno da

 pročitam neko njeno solo delo.

  Sajt https://lanabastasic.com/.

 Instagram https://www.instagram.com/lanabasta/.

                                           

 Dečak koji planira teleportovati svog oca, tinejdžerka nikako ne

 podnosi profesora fizičkog (u matematici je briljatna i to njemu 

 smeta), braća čekaju smrt jednog starijeg člana porodice i doživeše...

  Dvanaest kratkih priča sa glavnom ulogom u vidu deteta/dece.

  Uzrasti su od osam do četrnaest godina, naslov jeste sladak, samo

 knjiga nije tralala (što mi se jako dopalo).

  Konačno da neko napisao istinitu knjigu kako deca/tinejdžeri

 doživljavaju svoju porodicu, roditelje, okolinu i druge ljude u naše

 sadašnje vreme koje je surovo, sumorno, tužno i ružno.

  Svih dvanaest kratkih priča su me potresle na različite načine i

 u svakoj, ipak ima nade za te naše glavne junake da će im 

 sutrašnjica biti bolja, moći biti svoji ljudi kad budu

 postali odrasli i samo gledati napred.

  Mislim da bi ovo delo trebalo biti u pozorištu i/ili kao 

 kratkometražni igrani film (to od mlađih reditelja očekujem), 

 napravi kvalitetna predavanja za starije osnovce i 

 srednjoškolce i kao temu za diskusiju/raspravu imaju tu knjigu

 (pre toga, naravno da je pročitaju, ima samo 121. stranicu).

   Ocena 10

 

Edvard dobi poziv...

 

  Aleksandar Bilanović je srpsko argentinski pisac i pustolov.

  Fejsbuk stranica https://www.facebook.com/aleksandar.bilanovic.9.

 Instagram https://www.instagram.com/billy_kljunowsky/.

                                                

 Edvard Nikolić nakon kraćeg rada kod nas (ilegalno i legalno), rešio

 da se preseli u London i tamo žešće radio stvari sa one strane 

 zakona. Na neočekivani način, dobije poziv za put u 

 Južnu Ameriku...

  Ranije sam u biblioteci pogledala korice te knjige i odbio me 

 na prvom pogledu naslov romana. U drugom pokušaju, odlučila

 sam dati šansu i osetila da tu ima specifičnih biografskih elemenata.

 Volela bih da se glavni junak drugačije zvao (na primer Marko,

 Jovan i slično), to mi je jedna od mikro zamerki.

  Najzanimljiviji delovi su bili njegovo snalaženje u Londonu (ima

 elemente engleskog filma ,Snatch'), utisci nakon što je dobio na

 neočekivan poziv za Južnu Ameriku i privikavanje na njihov

 način života.

  Seksualni Nikolićevi trenuci su bili mešavina sirovog, snažnog,

 površnog i malo emotivnog (na žalost, ovog poslednjeg je bilo

 premalo), komedijaški delovi veoma malo bili smešni i takva

 vrsta humora mi lično nezanimljiva.

 

 Avanturistički delovi kada je kao test boravio u šumi i shvatio 

 šta je pravi život i kako ga treba živeti su bili upečatljivi, istiniti

 i veoma snažni. Glavni junak je prošao psihičke i fizičke muke

 raznih vrsta da bi konačno ostavio poroke i neke od tih stvari

 jeste zaslužio da proživi i iskusi.

  Nastavak Nikolićeve putešestvije u potrazi sa smislenim,

 ispunjenim životom je pretočen u knjigu ,Esmeralda 973' koja 

 trebala biti izdata takođe za Lagunu, ali je objavila izdavačka

 kuća ,Besani' (više o njima https://besani.rs/).

  Ako naletim na nastavak, svakako ću pročitati.

  Ocena 7.5

Otišla privremeno da neguje svoju baba tetku...

 

 Prvi deo duologije ,Kapkejk kafe'

 https://kulturiska.blogspot.com/2024/08/isin-neocekivani-poslovni-put-ujedno-i.html.

                                             

  Rouzi Hopkins sticajem okolnosti otišla u seoce da privremeno

 neguje svoju baba tetku Lilijan zvanoj Lili. Kako je došlo do toga

 da se njih dve ipak slože? I hoće li Rouzi doživeti lični procvat 

 tamo?

  Rouzi se teško odlučila da ode na to seoce i privremeno neguje

 svoju baba tetku Lilijan i Lilijan zapravo nije potpuno preteška,

 negativna i cinična baba. Razlozi za to što je odlučila da Lilijan

 ne radi posao koji je volela godinama se ticali neuzvraćene ljubavi

 (ti delovi su bili iskreno dirljivo i tužno opisani i spadaju

 mi među najbolje u ovoj knjizi), jedne velike

 porodične tragedije (to njena porodica nije zaslužila) i pomirenošću

 da će do samog kraja svog života živeti na tom seocetu.

  Rouzi ostavila užurbano dinamičan život kao pomoćna 

 medicinska sestra, a njen momak koji je ostao u Londonu Džerald 

 bio ok, opet razmažen, u nekim situacijama se ponašao kao nezrelo 

 dete.

 Stanovnici tog seoceta imaju dušu, stav, neki su bili oštri i 

 neprijatni prema njoj, pogotovo jedan stariji zubar koji je zapravo

 karikatura negativca u modernoj književnosti. Od sporednih

 likova, najsimpatičniji mi bio dečak Edison.

 Oživljavanje baba tetkine radnje je bilo sa zabavnim, živopisnim

 opisima, uživala sam u čitanju Rouzinog rada u istoj i stekla

 super prijateljicu/pomoć u vidu Tine (samohrane mame dvoje

 dece koja zaslužila valjan novi početak u vidu rada kod Rouzi).

 

 Nisam očekivala da će imati iskre prema Stivenu, već prema 

 doktoru Moreju. Što je više imala interakcije/razgovore sa 

 Stivenom, par puta sam se pitala šta je našla u tom gunđavom

 pesimisti i krutom u ispoljavanju topline i ljubavi prema nekome

 (kasnije sam otkrila da on ipak nije toliki robot i pesimista).

 Neočekivano smehotresna situacija bila baš između Rouzi i

 Stivena na seoskoj zabavi, odvijale se očekivane zapetljancije,

 Rouzine sumnje i pesimizam oko svega što joj bilo u životu, kao

 i pitanje može li uopšte živeti na neodređeno i raditi na ovom

 seocetom.  

  Sa krajem, ipak sam bila zadovoljna (poslednji susret sa

 Džeraldom bio normalan), konačno ojačao i poboljšao odnos 

 između nje i Stivena.

  Ocena 8.5 

  

Njegove uspomene iz 1971.

 

 

  Milan P.Rakočević je arhitekta i redovni profesor Univerziteta u 

 penziji. Kao planinar, pohodio četiri vrhova na svetu i ovde

 su opisana i prikazivana putopis sećanja od pre 53 godine.

                                        

  Korice sa ženom i muškarcom je jedna od pronađenih praistorijskih

 slika i priča iza nje je jako zanimljiva (pročitaćete u samoj knjizi).

 

                                                 

               Ruta tog posebnog, obimnog i rizičnog puta 

  Milan P. Rakočević je preko jedne pustolovne knjige želeo otići

 da oseti tu oblast (ona se nalazi u Alžiru, kao i na tromeđu te države,

 Libije i Nigera). Počeci njegove karijere u Parizu kao arhitekte su

 bili veoma dragoceni i značajni za odlazak u Alžir.

 Alžir sedamdesetih godina prošlog veka je i u ono vreme bio

 posebna egzotika, Milan se dobro snašao tamo i sa nekolicine 

 saboraca rešio otići u Tasiliju.

                                            

  Flora i fauna same alžirske oblasti je dosta specifična, naš glavni

 lik je bio uporan da ne odustane od toga da konačno vidi Tasiliju.

                                              

 Ovo je samo neka od posebnih praistorijskih slika pronađene u

 Tasiliji (uživo čitajući ovo delo mi bilo upečatljivije i lepše).

                                               

                          Kako su viđali životinjski svet tadašnji praistorijski

                                                   ljudi

 Njegov jezik mi bio stručan, a opet živopisan, veoma jasan i britak.

 Veliko mu hvala što je odlučio iskazati svoju priču našoj javnosti,

 ujedno pokazati da afričke države imaju skrivene, posebne 

 istorijsko arhitektualne lepote.

 Ocena 10

Vodič kroz jednu azijsku filozofiju

 

   Dušan Pajin je naš filozof i estetičar. U njegovom naučnom radu,

 fokus je na Daleki istok u vidu umetnosti, filozofije i kulture.

                                             

 

                                                    

 Uvodnik u ovu priču nas vodi kako je on nastao, kroz jasan i

 prijemčiv jezik za sve.

 

                                                     

 Uvek sam bila fascinirana tim zen baštama i ima da se kupe u 

 manjoj veličini. Ipak, lepše je u standardnoj, pravoj veličini.

                                                   

  U japanskom zenu, jako su cenili žene filozofkinje i književnice.

 Murasaki Išibu je bila prva žena na svetu koja je napisala roman

 (roman se zove ,Priča o Genđiju') i više o njoj

 https://vreme.com/mozaik/murasaki-sikibu-o-gendjiju/.

                                            

  Bila sam tamo i zaista je prelepa bašta (tu se slikaju parovi za

 venčane fotografije). 

 Ocena 10

Savremeni glasovi iz...

 

  Sonja Ćirić je naša književnica koja diplomirala Jugoslovensku i

 opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

 Objavila je 7 dela, radi u nedeljniku ,Vreme' (u štampanoj verziji

 u redakciji, u elektronskoj verziji je pomoćnica urednika istoimenog

 portala).

                                           

 Boris je filmski scenarista koji otišao u Amsterdam da završi 

scenario za jedan projekat. Jelena je novinarka nezavisnog

nedeljnika i imaju ćerkicu Lenku. Jelenin polubrat Milen ušao

 iznenada u njihove živote i u Žutoj svesci u kojoj pisao Milen...

  Brak između Borisa i Jelene je sporo i bolno pucao. Baš mi

 bilo zanimljivo što su poglavlja nazivana po danima u nedelji

 (od utorka do petka), u toj Žutoj svesci je opisana realistična

 istina o savremenoj porodici/glasovima.

  Boris svesno hteo da ode u Amsterdam, negirajući uporno da 

 između njega i Jelene se gasi ne samo ljubav, nego i odnos

 partnera.

 

 

 Jelena mi bila previše negativna, radoholik, ogorčena i ispalo mi 

bezveze što njena reakcija na Milenov dolazak bila kao tempirana

 bomba.

 Milen sa dubljim razlogom ćuti više godina i od njih troje, on mi 

 bio najdraži. Iskreno upisao sve u toj Žutoj svesci, žao mi što

 na neki način nije obnovio odnos između njegove polusestre i 

 njenog muža.

 

 Roman se odvija u originalnom, savremenom jeziku monologa i 

 dijaloga, lik ćerkice Lenke nije puno prisutan i ima važnu 

 ulogu u ovom delu.

 Mislim da bi mi bio prijemčiviji kratkometražni igrani film

 (jasnija bi mi bila slika oko određenih postupaka za sva tri lika).

  Ocena 8

Idealni vodič za javne internet i oflajn govornike

 

  Kris Anderson je britansko američki preduzetnik koji osnovao TED

 (neprofitna medijska organizacija koja objavljuje govornike

 širom sveta potpuno besplatno onlajn i skraćenica je od reči 

 tehnologija, edukacija i dizajn).

 Detaljnija poslovna biografija https://www.google.com/search?gs_ssp=eJzj4tZP1zc0MixMqzRIM2D04kvOKMosVkjMS0ktKs7PAwCAnwlx&q=chris+anderson&rlz=1C1CHBD_enRS1065RS1065&oq=chris+anderso&gs_lcrp=EgZjaHJvbWUqBwgBEC4YgAQyBggAEEUYOTIHCAEQLhiABDIHCAIQABiABDIHCAMQABiABDIHCAQQABiABDIGCAUQRRg8MgYIBhBFGDwyBggHEEUYPNIBCDU4NjJqMGo3qAIAsAIA&sourceid=chrome&ie=UTF-8.

 Sajt TED-a  https://www.ted.com/.

                                             

 Nazivi poglavlja su naslovi i delovi govora učesnika ove velike

 medijske organizacije koja na početku bila zatvorenijeg tipa.

 U post dvehiljaditom periodu, TED napravio super bum 

 zahvaljujući time što su odlučili upustiti se u rizik zvani internet i

 sada ako želite da slušate govor sa bilo koje oblasti, možete lepo

 da vidite na njihovom sajtu i Jutjub kanalu.

 Vodič je zaista zlatan vredan, jasno i kroz razumljive rečenice,

 možete saznati kako se izboriti sa tremom, predstaviti vaše

 ideje i dela, šta nikako ne treba činiti (jedna od stavki je koje

 rečenice ne treba da izgovorite).

 Sviđa mi se to što učesnici TED-a ne moraju da se opterećuju šta

 će obući (opet, ne treba da budu apa drapa ili previše formalni), 

 ovaj vodič bi mogle primeniti i određene novokomponovane 

 uticajne ličnosti (poznatiji kao influenseri), pošto se neki od

 njih neprirodno i neautentično predstavljaju na internetu+ uživo.

 Žao mi je što ta TED priča nije širom rasprostranjena kod nas 

 (par inostranih govornika koje sam slušala su bili odlični), imala

 sam solidna očekivanja od iste, ali kad sam je celu pročitala,

 oduševih se (obratite pažnju na poslednja dva poglavlja).

 Ocena 10 

Za čiju biciklu je potrebna dozvola?

 

  Jovica Aćin je zrenjaninski pisac, esejista i prevodilac. Svojevremeno

 u listu beogradskih studenata ,Student' bio privođen i osuđivan,

 preveo preko četrdeset klasičnih, novijih i filozofskih dela sa

 nemačkog, francuskog i engleskog jezika.

 Preveo je dela Franca Kafke i već dugo živi u Beogradu.

                                            

  Muškarac tokom raznih vremenskih perioda, želi saznati šta se

 desilo sa gospodinom K i za čiju biciklu je potrebna dozvola...

 Autor priredio specifičan mozaični roman o svom omiljenom autoru

 i zanimljivo mi bilo što su poglavlja napisana u određenim 

 godinama i sva četiri godišnja doba.

  Jako dobro prozivao skupljanje previše papirologije, bicikla ovde

 bila kao ljudsko biće i razlog za osmicu jeste što mi u nekom 

 trenutku bilo predugačkih opisa sporednih stvari.

 

 Ocena 8