Figurica koja ovoj francuskoj porodici...

 

 Paskal Rabate (tekst) i David Pridom (crtež) su sunarodnici iz

 Francuske koji su uradili ovaj grafički roman.

 Rabate bio scenarista i autor četiri igrana filma, Pridom uradio

 mnogobrojne stripove+grafičke romane.

                                             

  Francuska porodica srednje klase Garnijer živela veoma ustaljenim stilom

 života, sve dok baka ove kuće Emili nije u kuću unela figuricu, koja na

 njih uticala...

                                               

 Deda Eduard se bespotrebno nadrndao na svoju suprugu Emili, prilikom večere

 (on je tvrdokorni ateista, dok je ona tvrdokorna vernica koja unela

 u kuću figuricu)

                                                   

                             Početne reakcije na figuricu u kući

                           Garnijeovih

                                                    

                                    Tomov školski dan

                                                 

                     Jedan od razgovora Fransoaz i Pola

                                                  

 Emili išla da proveri krv koja potekla sa figurice i njen parohan nije

 bio oduševljen sa rezultatima.

                                                  

 

 Okupiše se komšije ispred kuće Garnijerovih, isključivo zarad

 figurice.

                                               

                              Eduardov dan započeo loše

                                                

 Žerom (Fransoazin rođeni brat) ponosno pokazuje tati trofej.

                                                

                           Fransoaz uradila odličnu stvar.

 Uprkos razlikama generacijski i životno, ova porodica srednje klase

 mi bila veoma istinita, upečatljiva i sa uživanjem pročitala ovaj

 grafički roman.

 Ocena 10

Pridošlica koja ovom paru...

 

 Simon de Bovoar (1908-1986) je bila francuska književnica, 

 politička aktivistkinja, feministkinja, teoretičarka.

                                              

 Fransoaza i Pjer su uspešno društveni par i jednog dana, uzimaju

 pod svoje okrilje Gzjaveru, pridošlicu koja ovom paru...

 Ovo delo je fiktivna verzija nje i njene veze sa Žanom Polom

 Sartrom i odnosu sa Olgom i Vandom Kosakievic (obe su bile

 glumice).

  Ta trougao otvorena veza između njih troje mi bila čudna, odbojna

 i iritantna (napominjem da Fransoaza i Gzjavera nisu imale

 ljubavni odnos).

  Od njih troje, Gzjavera mi bila previše razdražljiva, melodramična,

 iritantna i uopšte nisam volela njen lik.

 Pjer u ključnim trenucima bio između bespotrebno ravnodušnog i

 jezivo pohotnog. On mi nešto nije bio pamtljiv kao lik (više mi bila

 pamtljiva i upečatljiva Fransoaza).

 Fransoaza se previše dala u odnosu sa Gzjaverom (u vidu da

 budu bliske prijateljice) i njen prag tolerancije na određene 

 postupke ljudi koje voli nije trebao biti prevelik.

 Ocena 6 

  

Da li će u Čistilištu on iskoristiti valjano...

 

 Malo drveta i gvožđa

 https://kulturiska.blogspot.com/2020/01/klupa-u-parku-bila-mesto-za.html.

                                              

 

                                                   

 Benžamen živeo običnim životom kao solidni informatičar

                                                   

 Od početka njegovog pojavljivanja, direktor osiguravajuće kuće

 Triksten mi bio gad. Namerno izbegavao da Benžamenu pomogne,

 nakon što Benžamen izgubio sva dokumenta, novac i stan u 

 ogromnom požaru.

                                                  

                        Na žalost, namestila se ova tragedija

                                              

  Razumela sam Benžamenovu zbunjenost i polako se otkriva

 suština Čistilišta

                                                  

 Čovek koji bio zadužen za Benžamenov slučaj mu jasno pokazao

 šta je Benžamen uradio/postupio pogrešno u prošlosti i

 mislila sam da neće dobiti drugu šansu.

                                               

 Vratio se u ovaj svet kao neka vrsta duha koji bi bio podsvest za

 osobu koja joj potrebna prava pomoć i savet.

                                             

 U vreme dok je bio živ, nije imao petlju da priđe ovoj devojci i u

 toj kišovitoj, tamnoj večeri, ona doživela slomljeno srce.

                                                

 Triksten i nakon što je dobio više moći, postao još odvratniji, 

 pogotovo prema svojoj desnoj ruci.

                                             

 Da li se Benžamen vratio među žive ili ipak zauvek umro?

 Samo ću reći da me odgovor iznenadio i oduševio+prezadovoljna

 sam epilogom. Ovo je do sada najbolje Šabuteovo delo koje sam

 pročitala!

 Ocena 10

Prijatelj Jermenin

 

 Andrej Makin je ruski pisac koji krajem osamdesetih prošlog veka

 se trajno nastanio u Francuskoj (sam on imao baku Francuskinju i

 u mlađim danima pisao poeziju na oba jezika).

 Delo sa ovog posta je dobilo domovinsku nagradu u 2021.

                                               

Trinaestogodišnji pripovedač živi u sibirskom sirotištu, u vreme

 Sovjetskog saveza. U školskom dvorištu, odbranio dečaka Vardana

 koji odskače zbog svog porekla i ponašanja. Pripovedač često 

 dolazio u Vardanov kvart zvan ,Đavolov kraj' i otkriva...

  Bilo mi zanimljivo što pripovedač ove posebne priče je zapravo

 sam autor, Vardan imao svoje načine kako da živi svakodnevnicu, 

 uz veoma tešku bolest (danas, ta ista bolest je izlečiva) i sasvim

 mirno prihvatio da će kad tad umreti.

 Pripovedač upoznao u prijateljevom kvartu veoma zanimljive

 ljude, pune važnih životnih iskustava, kulturu različitu od

 njegove i srodio se polako sa njima.

  Dužina knjige je taman (159 stranica), pripovedačevo i Vardanovo

 prijateljstvo bilo iskreno i pravo.

 Svideli su mi se likovi Đulizar, stari čovek Sarven i Šamiram

 (Vardanova hraniteljka), Vardan imao veliku sreću da ima njih u 

 svom kratkom i na žalost rano ugašenom životu, kao i pripovedača. 

 Odličan mi bio lik profesora geometrije, koji bio prijatelj te male, 

 jermenske zajednice.

  Korica našeg izdanja je ozbiljan, pun pogodak i osetila sam veliku,

 iskrenu empatičnost kod svih glavnih likova.

 Ocena 10

                           

Vozni distopijski ledolomac

 

 Po ovom grafičkom romanu je adaptiran film iz 2013,

 kao i tv serija sa 4 sezone u periodu 2020-2022 i 2024.

 Grafički roman obuhvata prve tri priče, od kojih su druga i treća

 priča povezane. Kod nas je preveden ovaj i Terminus (pročitaću i

 Terminus, ako pronađem u svojoj biblioteci).

                                       

 U prvoj priči koja se dešava u postkatastrofičnom ledenom

 

 dobu, ide neprekidno voz Ledolomac, gde u svakom vagonu

 žive i rade različiti staleži.

 Prolof i Adelin rešili da prihvate ponudu od strane pukovnika

 Krimsona...

                                                  

                                            

 U drugoj priči, Puđ kao mali bio svedok stravičnog kočenja voza i

 tada samo jedan Istraživač se vratio sa određene misije i zauvek

 nestao. Sedamnaest godina kasnije, Puđ se priključuje jednoj 

 ekspediciji i biva kasnije optužen...

                                             

 U trećoj priči, voz detektovao radio signal koji se čuo preko ledenog

 okeana i Puđ rešio da otkrije izvor tog signala gde se čula muzika...

                                              

                             Jedan od Puđovih povrataka i razgovor

                          sa svojom devojkom Val

                                                   

 Stil crtanja u prvoj priči je čistiji, jednostavniji, a u stvari mi se

 baš svideo. Kraj ispao duboko poražavajući i veoma brutalan

 (ne mislim kroz krv) i bila sam donekle razočarana. 

                                                

  Stil u drugoj i trećoj priči su sa zagasitije nacrtanim likovima, kroz

 dosta senki i tame.

                                                   

 Više bih volela da su prva i druga+treća priča bile u odvojenim 

 knjigama, pošto ih deli samo taj voz i postapokaliptično ledeno 

 doba.

 

                                                    

 Veoma strašan i tužan kraj ovog grafičkog romana





                                                  

                           Skice za filmsku (stranica levo) i književnu verziju

                           (stranica desno)

                                                   

                            Skica za filmsku verziju iz 2013.

                                    

                         Kraća biografija Žan Marka Rošeta

                                      

                      Kraća biografija Žaka Loba (levo) i Benžamena

                      Legrana (desno).

  Ocena 8

              

 

Pisma voljenom bratu ujedno i podršci

 

 Vinsent Van Gog (1853-1890) je bio holandski slikar

 postimpresionizma i zanimljiv mi podatak da tek u svojim 

kasnim dvadesetim počeo da slika.

 Ovo delo je memoarsko dnevničkog karaktera, sa pismima koje

 deset godina slao svom četiri godine mlađem bratu Teu (1857-1891).

                                        

  Njih dvojica su bili veoma bliski, a Teo bezuslovno finansirao svog

 brata umetnika i razumevao Vinsentove emotivne nagle promene

 u raspoloženju. Podržavao njegov put slobodnog umetnika, a

 zanimljivo da Teo bio trgovac umetninama.

                                                

 Ne bi se znalo za ova pisma, sve dok Teova udovica Johana zvana

 Jo (1862-1925)

 nije rešila da ih objavi. Ona je zaslužna za promovisanje 

 Vinsentovih radova nakon njegove tragične smrti.

                                              

 Oduševili su me Vinsentovi opisi boja koje koristio za radove,

 motivi za izradu određenih slika, otvoreno govorio bratu

 

 o borbi sa svojim mentalnim zdravljem.

                                             

 Samo delo ima 226 stranica, a uopšte nisam osećala da ima toliko.

 Dosta se selio iz grada u grad (jedan od uzročnika njegove 

 mentalne nestabilnosti u vidu halucinacija, psihotičnih

 epizoda i depresije), teško mu padalo što je bio odbijen od strane

 Kornelije Ki Vos Striker (1846-1911), koja Vinsentu bila

 rođaka (sestra od tetke), ujedno udovica sa sinom. Od tada, bio 

 odbijen još jednom od strane žene iz Londona.

                                                 

  Međutim, Vinsent imao tešku vezu sa Sien Hurnik 

 (1850-1904), koja tada bila trudna prostitutka, a Vinsent se brinuo o

 njoj, njenom sinu Vilemu i ćerci Mariji. Očekivano, ta veza je bila 

 veliko ne za njegovu porodicu i Teo na početku nije iskazao svoj 

 stav povodom iste (kasnije bilo očekivano suprotno).

                                               

        

 Voleo je dosta da slika portrete, autoportrete, prirodu,

 običan narod i samo jedno delo uspeo da proda tokom svog života

 (,Crveni vinograd').

                                                     

 Ocena 10

                                                 

 

Treba da provede sa svojim ujkom 2 dana...

 

 Rejmon Keno (1903-1976) je bio francuski pisac, pesnik, kritičar i

 urednik. Njegova dela su obojena duhovitom ciničnom duhu, roman

 sa posta je bio njegov prvi širi uspeh van domovine.

 Po istom delu, snimljen je film u 1960, rađena predstava i strip.

                                             

 U posleratnoj Francuskoj, dvanaestogodišnja

 provincijalka Caca treba da provede sa svojim ujkom Gabrijelom u

 Parizu dva dana. Sama Caca nimalo nije tipična devojčica svog

 doba i u ta dva dana...

 Jezik kom govore Caca (u originalnoj verziji se zove Zazi i bilo

 mi ok što je kod nas prekrštena kao Caca), njen ujak i ostali likovi

 je iskrivljena verzija francuskog i to dalo blagu draž ovog dela.

  Njeno psovanje mi u nekim delovima bilo na ivici da baš i nije

 moralo biti u par replika, opet nije znala za bolje vaspitanje i nisam

 želela stoprocentno osuđivati.

 Ujka Gabrijel i njegova žena Marselin (više on) su živopisno i blago

 komični, dvodnevna pustolovina sa devojčicom koja ispade

 odraslija od odraslih ima par nadrealnih trenutaka, spojeni sa

 stvarnošću.

 Kraj, blago neobičan i ima veliki znak pitanja u slučaju identiteta

 osobe koja dovela Cacu njenoj majci (mislim da je Keno tako hteo).

 Ocena 9

Kortazarovi dvomesečni časovi

 

 Hulio Kortazar (1914-1984) je bio argentinski pisac i

 prevodilac koji kasnije bio naturalizovani francuski građanin. Jedan 

 od začetnika književnog pokreta ,Latinoamerički bum' (bio je u

 periodu 1960-1970).

                                               

 Njegovi dvomesečni časovi su podeljeni kroz osam poglavlja/

 časova i on ih održao 1980. na američkom univerzitetu Berkli

 (inače, nije prihvatao pozive tog tipa, ali ovde napravio izuzetak).

 Studenti su postavili dobra pitanja, omiljena poglavlja/časovi su

 bili o jezičkim zamkama njegovog maternjeg jezika, muzici, 

 humoru.

 Očekivala sam da će knjiga biti obimnija po broju stranica i opisa,

 poglavlja po pitanju razvijanja likova za njegova dela su bila 

 prekratka po mom mišljenju.

 Postoji mogućnost da ako pronađem u biblioteci neka od njegovih

 dela, da ću sigurno pročitati i još bolje budem upoznata sa opusom.

 Ocena 8.5
  

Šestoro ljudi u drugoj zemlji zvanoj...

 

  Džejms Boldvin (1924-1987) je bio američki pisac i aktivista,

 pogotovo u periodu građanskog aktivizma u Sjedinjenim

 Američkim Državama.

 U kasnijem životu, živeo u Francuskoj i njegova najveća dela su

 nastala u pedesetim godinama prošlog veka.

 Za delo ,Druga zemlja', on završio isto 1962. u Istanbulu i govori o

 temama koje su bile ekstremno tabu u to vreme.

                                           

 U jednoj zemlji, odvijaju se priče između šestoro ljudi, od toga

 bili nekadašnja dva bračna para...

  Boldvinu bilo potrebno 15 godina da napiše ovo delo i to baš

 u periodu kada mu se život više smučio, zdrastveno stanje bilo lošije

 i nije bio siguran da li može stvarati kao autor.

  Veoma obimno i direktno delo o tadašnjoj Americi iz pedesetih

 godinama prošlog veka, kako se gledalo na međurasne, istopolne

 veze.

 U nekim delovima, jedva sam ulovila ko je sa kim u vezi/braku,

 zbog čega su neki učinili određene afere i postupke. Muškarci su

 imali bolje opise od žena i jedini jači plus u ovom delu jeste što

 bez zadrške pisao o tim temama (vidite prethodni pasus).

  Ocena 6 

Jedna od tih crvenih duša...

 

  Pol Grevejak je francuski književnik i autor kratkih priča.

                                          

 

                                          

 Moskva, Sovjetski Savez.

 Vladimir Katuškov je cenzor u Odeljenju za književnost i 

 izdavaštvo, dok Pavle Golšenjko je kino operater. Postali su 

 prijatelji, a njihove institucije svakodnevno zabranjuju, cenzurišu ili 

 drastično skraćuju umetnička dela autora koji pokušavaju da se

 probiju nakon Staljinove smrti. Jedan od njih

 odlučio...

  Vladimir se više pojavljuje i sigurno

 postoje još neka dela gde su osoba ruske i 

 ukrajinske nacionalnosti bili ili su prijatelji.

 Grevejak ozbiljno prostudirao sovjetsku kulturu,

 politiku i tu groznu stvar zvanu cenzura+gušenje

 originalnog, iskrenog stvaralaštva (možete ih

 videti u odeljku ,Bibliografske reference').

  Ženskih likova nema puno, a najupečatljivije su

 mi bile Argafena (veoma napredna žena u

 svoje vreme), Vladimirova majka i Natalija

 (Natalija će biti ključna osoba u 3. delu ,Tri ja').

  Razumela sam Vladimirove motive da razotkrije

 licemerje države, svog posla i politike i očekivano,

 to je ostavilo gorke i teške posledice.

 Pavlova dalja sudbina, pretužna i jako bolna,

 prošao jednu dugu i veliku muku (na sličan način

 su prošli većina iz njegove generacije na polju 

 književnosti i filma).

 Jedina i najveća zamerka jeste što ovo delo bilo

 pisano u trećem licu. U nekim rečenicama, nisam

 osećala emocije i snagu ove obimne i važne priče

 i da je bila pisana u prvom licu (Vladimir da 

 bude pripovedač), onda bi ovo delo dobilo

 maksimalnu ocenu.

  Ocena 9