Kad im on došao...

 

 Revizor je satirična komedija ruskog pisca Nikolaja Gogolja

 (1809-1852) koja bila objavljena 1836.

 U formi pozorišta je kod nas bila 2013, u Ateljeu 212, rediteljka

 Iva Milošević.

                                                   

 

 Gradonačelnik jedne varoši obaveštava građane da dolazi revizor iz

 Petrovgrada, ujedno ih želi upozoriti da sve mora biti besprekorno.

 Kad im on došao u varoš...

 Prva polovina predstave mi se svidela, originalna dramaturgija

 i jaka gluma o dve bitne teme koje su srž predstave (ismejavanje

 ljudskih osobina i prava slika društvenog stanja u državi).

 Većina građana (čak gradonačelnik, njegova žena i kći) su tako lako

 pali kao osobe (to se postepeno otkriva, pri dolasku Hlestakova,

 kog odlično odglumio Gordan Kičić).

 Nebojša Ilić (gradonačelnik), Branka Šelić (žena Marija Antonova)

 i Jelena Petrović (kći Marija) nekako nisu glumački legli zajedno

 kao porodica, Branimir Brstina i Branislav Zeremski kao Bopčinski 

 i Dopčinski bili totalni šou.

 Najupečatljiviji sporedni lik koja bila jedini glas razuma u svom

 tom haosu oko revizora je bila bravareva žena (Milica Mihailović).

 Dva veća lika su jako odglumili Gorica Popović (u knjizi je sudija

 muškarac, ovde mi se sviđa što je žena ) i Feđa Stojanović (Osip, 

 Hlestakov ozbiljni sluga).

 

 Druga polovina predstave je na žalost bila po mom mišljenju

 upropašćena sa drekom, bespotrebno masovno glumačkoj histeriji

 u periodima velike euforije i kasnije teškog šoka.

 Rediteljka Milošević nije trebala režirati drugu polovinu na takav

 način, trebala nastaviti sa stilom prve polovine predstave. 

 Ocena 6
 

Travisova najteža odluka (filmska verzija).

 

 Književna verzija https://kulturiska.blogspot.com/2023/03/travisova-najteza-odluka.html

 Filmska verzija ,Odluka' je dobio veoma loše kritike i snimljen je

 2016.

 Film https://www.filmovi.me/the-choice-2016.

 Kao i u književnoj verziji, smetalo mi Gabino ponašanje (Teresa

 Palmer) koje u ovoj varijanti nije bilo preterano iritatno i sebično.

 Druga negativna stavka koju ova i književna verzija dele jeste

 Gabina prevara. Treća i poslednja negativna zajednička

 stavka je njihovo upoznavanje kroz sarkazam i bockanje. 

 

 Trevis u filmskoj verziji ima mane (dobro je što nije presavršeno

 dosadan, nalik književnoj verziji) i njega je veoma dobro odglumio

 Bendžamin Volker.

  U zajedničkim scenama su Bendžamin i Teresa bili mnogo 

 uverljiviji i bolji, nego Džening i Amanda (filmska verzija

 ,Dragi Džone'), njihovi likovi nisu veoma brzo stupili u vezu

 (poseban plus), pluseve zaslužuju Megi Grejs (Trevisova mlađa

 sestra Stefani) i Tom Vilkinson (Trevisov i Stefanin tata Šep).

 Scena gde Gabi doživela saobraćajnu nesreću i stupila u komu je

 jedna od najgore snimljenih i izvedenih.

 

 Mesto radnje filma je prelepa lučka

 priroda u vidu grada Vilmington (Severna Karolina), ova verzija

 je za divno čudo bolja od književne verzije.   

 Ocena 6

                             Top 2. činjenice

 

 1. Jedanaesta knjiga Nikolasa Sparksa koja je ekranizovana u

 filmskoj formi.

 2. Prvi film adaptiran po delu Nikolasa Sparksa gde ni

 glavni ni sporedni lik nije umro.

                                             

Vojnik i pisma (filmska verzija)

 

 Književna verzija https://kulturiska.blogspot.com/2023/02/vojnik-i-pisma.html.

 Filmska verzija ,Dragi Džone', dobitnik četiri nagrade i nije baš

 dobro prošao kod kritike.

 Film https://www.filmovi.me/dear-john-2010.

                                                

 Čening Tejtum (Džon) i Amanda Sejfrajd (Savana) jesu fizički

 privlačni, nego sam imala problem sa njihovim dijalozima i 

 zajedničkom glumom koja nije imala posebnu filmsku hemiju

 (i u dobrim i lošim trenucima odnosa njihovih likova).

 Čeninga bih pohvalila za izrazito dobru glumu u sceni dok Džonov

 otac Bil (Ričard Dženkins) umirao u bolnici. Amandine solo

 scene dok piše pisma su bile ok.

 Filmski prikaz jedne od mnogobrojnih ličnosti sa autizmom

 (i Džonov otac nalik Timovom sinu Alanu ima autizam) na

 pristojno dobrom nivou, period između Džonove službe i konačnog

 kraja istog mi se previše razvukao i bio najdosadniji deo filma.

 Nisam očekivala srećan kraj u filmskoj verziji, sa druge strane

 sam zadovoljna istim. 

 Ocena 6

                                 Top 10 činjenica

 1. Dragi Džon je zapravo sleng za pismo raskida.

 2. Alanov lik je zasnovan po sinu Nikolasa Sparksa koji ima

 Aspergerov sindrom (vrsta autizma).

 

 3. Amanda Sejfrajd napisala pesmu za svoj lik Savane koja peva

 Džonu. Pesma se zove ,Little house' (,Mala kuća') i našla se

 kao zvanična pesma za film.

 4. Čening Tejtum je naučio da surfuje za potrebe filma.

 5. Nalaze se čak osamnaest razlika između knjige i filma po

 pitanju radnje. Ovde ću navesti samo pet.

 6. Knjiga- Alan je Timov brat. Film- Alan je Timov sin.

 7. Knjiga- Savana je brineta sa razmakom između prednjih

 zuba- Film- Savana je plavuša, bez razmaka između prednjih zuba.

 8. Nema srećnog kraja u knjizi.

 9. Knjiga- Savana i Tim su hrišćani. Film- nema pomene o

 veroispovesti njih dvoje.

 10. Knjiga- Savana zamalo biva silovana na drugoj godini

 koledža- Film- tog dela nema u ovoj verziji.   

Pesničko pripovedački roman o javi i snu

 

 Nemanja Stević objavio zbirku poezije ljubavne poezije 

 ,Oprosti nemoć rečima' i zbirku ljubavnih priča ,Bila jednom jedna 

 ljubav', kao i ovaj roman sa posta.

                                               

 Neđa je bio na ratištu i završio u kolicima. Oporavlja se u bolnici

 ,Orhideja' i u jednom trenutku, hteo okončati svoj život, a spasila

 ga Eleonora, devojka sa sindromom Uspavane lepotice

 (i on nju na neki način spasao). Njih

 dvoje se vremenom zbližili...

 

 Neđa i Eleonora su posebni likovi sa kojima se čovek može

 poistovetiti, pronašli u pravom i važnom trenutku.

 Snovi su veliki činilac ujedno i jedan od glavnih junaka.

 Roman je podeljen na četiri poglavlja, pisac Brana mi bio

 jedan od dobro napisanih glavnih likova, dok sa druge strane

 Branina upečatljivo poučna priča o javi i snu trebala imati zasebnu

 knjigu.

 Pesničko pripovedački roman o javi i snu mi držao posebnu pažnju

 htela sam pročitati što pre (jako me vuklo da istu čitam) i kraj

 ispao filmsko dirljiv. Ubačena poezija u ovom romanu je dala

 posebnu, originalnu crtu, Stević kritički dobro i veoma važno

 skrenuo pažnju na svoje mesto rođenja i odrastanja (na žalost,

 isto biva upropašćeno ratovima i crnilom), gde sam Neđa bio

 na ratištu.

 Ocena 9.5 

 

Španska tetka koja...

 

 Migel de Unamuno (1864-1936) je bio španski pisac, esejista,

 pesnik, dramaturg, filozof, profesor drevne Grčke i klasične antike,

 kasnije rektor na Univerzitetu u Salamanci.

 Knjiga sa ovog posta je pripovetka.

                                             

 Hertrudis ili Tula kako su je nazivali bližnji u vidu sestre Rose i

 ujaka sveštenika imala veliki uticaj na sve osobe sa kojima bila u

 rodu (među kojima će i kasnije biti Rosina i Ramirova deca)...

 Tula je lik koja želela za druge da budu srećni i zadovoljni, njeni

 stavovi/naredbe su u većini slučajeva mnogo koštali. Za

 njene stavove o ljubavi, porodici, samoći, životu i smrti sam

 polovičnog mišljenja, deo mene misli da Tula svesno odabrala 

 takav životan put, verujući da je to tako predodređeno.

 Istoimeni španski film iz 1964. je mnogo suroviji i brutalnije radnje

 (Ramiro je u filmu đubre, dok u ovoj pripoveci imao potpuno

 drugačiji odnos sa njom), Tulin kraj života u pripoveci trebao da 

 bude završen u snu.

 Ocena 9  

Sankijin otac je...

 

 Suze staklene ptice (2. knjiga)

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/02/jedan-susret-ce-naterati-sankiju.html.

                                                

 Sankija i Lorenco će postati roditelji, u međuvremenu otkrila ko

 joj otac...

 Dramatičnost je vlada u trećoj i poslednjoj knjizi, otkriće

 Sankijinog oca mi ispalo potpuno šokatno i možda bih odreagovala

 kao Lorenco (samo što nije trebao ostaviti Sankiju i njihovu kći

 Kjaru).

 Kraj ove priče o ženi koja želela samo valjano i dobro živeti je

 ispao potpuno iznenađujući i nalik prethodne dve knjige, odlična.

 Ocena 10

Ljudskija i osećajnija filmska verzija

 

 Književna verzija https://kulturiska.blogspot.com/2023/02/prijatelji-iz-detinjstva-ce-biti-u.html.

 Filmska verzija Kazuo Išigurovog romana ,Ne daj mi nikada da odem'

 je bila snimljena 2010, imala pozitivne kritike zbog prikazivanja

 glavnih likova i dobitnik 7 nagrada.

 Film https://www.filmotip.com/sa-prevodom/never-let-me-go-2010-video_e2c906e3f.html.

                                             

 

 I filmska verzija takođe (na ličnu žalost) imala tužnu završnicu

 nalik književnoj, samo što su ovde Keti (Keri Maligan),

 Tomi (Endru Garfild) i Rut (Kira Najtli) prikazivani ljudskije i

 osećajnije (njih troje su bili sjajni u svojim ulogama).

 Film me više dotakao nego knjiga upravo zbog humanijeg prikaza

 osobe/a koja na žalost ima zacrtanu putanju života, a opet uspeli

 da prožive detinjstvo, pubertet, život van poznatih, ograničenih

 zidina (za mene su te zidine bile totalni užas), prošli dobro i loše.

 Od njih troje, Keti donela najsebičniju a opet najbolju odluku u

 toj ulozi negovateljice donora i u obe varijante, bio mi totalno 

 bezvezan ljubavni trougao ovog trojca.

 Mlađe verzije glavnih likova, tačno im uboli likove i ti glumci

 treba da budu napomenuti zbog sjajne glume:

 Izobel Meikle Smol (Keti), Čarli Rou (Tomi) i Ela Parnel

 (Rut- glumela je sjajno u ovom osrednjem natprirodnom hororu

  https://kulturiska.blogspot.com/2021/10/bezlicni-zeli-da-vlada-nad.html).

 Najupečatljivije sporedne uloge su ostvarili Seli Hovkins (gospođica

 Lusi), Domhnal Glison (Rodni), Andrea Rajsborou (Krisi) i

 Šarlot Rempling (gospođa Emili).

 

 Ocena 10

                             Top 7 činjenica

 1. Omiljeno književno delo Keri Maligan.

 2. Keri Maligan morala da uči vožnju za potrebe filma, imala

 intezivan kurs učenja od dve nedelje i pala vožnju. Njena scena

 sa kolima bila snimljena na privatnom putu, gde joj bilo dozvoljeno

 da bude za volanom.

 3. Kira Najtli se složila biti u ovom filmu, samo zbog koleginice i

 prijateljice koja je zvala da igra u filmu. Kira nije mogla razumeti

 umešanost svog lika u ljubavnom trouglu.

 4. Reditelj Mark Romanek opisao film kao ljubavnu priču sa

 elementima naučne fantastike (odustao je od ideje da ubaci

 futurističke elemente i bolje što je tako bilo).

 5. Radnja filma se dešava 1978, 1985. i 1994.

 6. Endru Garfild je jedini rođeni Amerikanac u ovom filmu.

 

Rešenje za njihov spas bilo...

 

 Goran Milašinović je redovni profesor Medicinskog fakulteta 

 Univerziteta u Beogradu, lekar specijalista interne medicine,

 kardiolog elektrofiziolog i književnik.

 Knjiga sa ovog posta će imati ekranizaciju u vidu 

 filma (autor filma je Dragan Bjelogrlić, a pisac ovog

 dela sarađivao u pisanju scenarija).

                                             

 Vinča, 15. oktobar 1958. Grupa mladih naučnika prilikom izvođenja

 naučnog eksperimenta osetila opasan miris koji se proširio na

 samom institutu ,Vinča' i ubrzo svi oni oboleli od radijacione 

 bolesti. Rešenje za njihov spas je bilo...

 Istinit i strašno nesrećan događaj koji na žalost bio gurnut pod

 tepih godinama i sramotno što su mediji i država bili potpuno šturi

 u davanju informacija o nesreći i posledicama iste.

 Veliko svaka čast francuskim doktorima Anriju Žameu, Žoržu 

 Mateu i ostalim medicinskim radnicima koji su se istinski brinuli

 o našim naučnicima i desio se veliki, pionirski poduhvat u

 njihovom lečenju (otkrićete u knjizi i koji).

 Imena naučnika iz opravdanih razloga su promenjena, detaljnije

 o svemu tome u odličnom članku naše Nacionalne geografije i

 link https://nationalgeographic.rs/nauka/istorija/a16551/vinca-akcident.html.

 

 Ocena 10

Nakašina kritika o...

 

 Žaklin Nakaš je francuska filmska kritičarka rođena u Alžiru,

 najpoznatija knjiga prevedena širom sveta je ova sa posta.

                                      

  Kroz 8 obimnih poglavlja podeljena na više delova, upoznala sam

 filozofsko i opširnu filmsku kritiku i pojam šta i kakva treba biti

 filmsko/glumačka kritika.

 Najzanimljivija poglavlja su bila sledeća: Šta glumac čini (3.

 poglavlje), Glumac i lik (5. poglavlje), Američki glumac (6.

 poglavlje) i Pravi glumac, neglumac (7. poglavlje).

 Očekivala sam od 2. poglavlja (,Teorijski pristup') da bude sa

 intrigantnijim a opet jednostavnijim rečnikom, zaključak jedan od

 najdosadnijih koji sam jedva pročitala.

 Ocena 7

Čini joj se da gubi stvari i razum

 

 Gaslight (,Plinska svetlost') je američki psihološki triler iz 1944,

 rimejk britanske verzije iz 1940 i zasnovan po 

 istoimenoj pozorišnoj predstavi iz 1938.

 Ovde će biti priča o američkoj verziji, dobitnik četiri nagrada (među

 kojima dva Oskara i jedan Zlatni globus).

 Film sa prevodom https://www.filmoviplex.com/sa-prevodom/41935-gaslight.html.

                                                

 Supružnici Pola i Gregori su na početku imali lep i skladan odnos.

 Nakon jednog događaja, Poli se čini da gubi stvari i razum...

 

 Psihološki triler sa važnom poukom jeste (treba se čuvati

 manipulatora).

 Ingrid Bergman (Pola) apsolutno zaslužila Oskara za Najbolju

 žensku ulogu, a trebali su ga dobiti i Čarls Bojer (Gregori, Polin

 manipulativni i opasni suprug), kao i Anđela Lansburi (služavka

 Nensi).

 Džozef Koten je ubedljivo odglumio inspektora Brajana Kamerona,

 ukoliko volite psihološke trilere iz doba klasične Holivudske 

 filmografije, velika preporuka za ovaj film.

 Ocena 10

                                          Top 11 činjenica

 1. Bojer i Bergmanova su bili iste visine, a na prvoj zajedničkoj

 sceni je morao stati na kutiju i tokom snimanja filma, nosio 

 cipele i čizme sa višom petom.

 

 2. Reditelj Džordž Cukor predložio Bergmanovoj da prouči

 pacijente u mentalnoj bolnici i nauči kako da odglumi nervne

 slomove.

 3. Anđela Lansburi je imala sedamnaest godina za vreme 

 snimanja filma i morala imati nadzor socijalnog radnika koji joj

 nije dozvolio da snimi scenu pušenja. Kad je došla na snimanje,

 cela filmska ekipa je napravila zabavu za nju i scena sa cigaretom

 bila ubrzo snimljena.

 4. Bergmanova prvobitno brinula povodom toga da li će moći 

 odglumiti verodostojno i ubedljivo svoj lik u ovom filmu.

 5. Za svog kolegu Bojera rekla u svojoj autobiografiji da je

 jedan od najfinijih i najinteligentnijih kolega.

 6. Dobila jedan od tri Oskara baš za ovaj film.

 7. Prva nominacija za Lansburijevu za Oskara i prvo pojavljivanje

 u filmu.

 

 8. Luks radio teatar je priredio radio verziju u trajanju od sat 

 vremena 1946. godine, Bergman i Bojer su reprizirali svoje uloge.

 9. Jedini film te godine koji imao nominaciju za Najboljeg glumca

 i Najbolju glumicu (Oskar).

 10. Ajrin Dan i Hedi Lamar su odbile priliku da odglume naslovnu

 žensku ulogu.

 11. Poslednja filmska uloga Helen Flint (u ovom filmu, glumela

 gospođu Frančet).  

           

U svakom satu, život...

 

 Filip Metizak je britanski književnik i primarno se bavi istinitim

 istorijskim delima koji se odnose na stari Rim. Već duže vreme

 živi u Kanadi.

                                               

 Kako su živeli stari Rimljani u vidu običnog građanstva, robova,

 političara i radnika živeli? Sve je to predstavljano u jednom satu

 određene osobe sa tog perioda...

 Pripovedanje kao i spoj istinitih delića života starih Rimljana sa

 izmišljenim je upečatljivo jak i podsetio me na sjajne emisije na

 History kanalu za ovu oblast.

  Svakako bih volela pročitati sva dela od Metizaka prevedena

 kod nas (zasada su ovo i još tri dela prevedena). 

 Ocena 10

Usamljena dansko američka zvezda

 

 Matilde Valter Klark je danska književnica, detaljnije

 http://mathildewalterclark.com/.

                                               

 Autorka govori kroz memoarsko biografsko pisačko

 pripovedanje o odnosu sa svojim ocem, svetskim

 poznatim fizičarom Džonom Valterom Klarkom...

 Naslov knjige je naziv teksaške zastave (njen otac je rođen tamo),

 oni su imali u suštini dobar odnos i nekako mi tužno što ga 

 zvala otac, a ne tata.

 Maćeha američka užasna žena, Matilde u kasnijim godinama 

 otkrila zašto je između nje i oca bio dobar, ali ne potpuno jak i

 prisan u geografskom, jezičkom (pogotovo to, pošto su

 pričali na engleskom) i kulturološkom smislu.

 Poetsko prozni stil njenog pisanja je upečatljiv, njih dvoje se 

 povremeno vide preko video poziva i drago mi što su sve svoje

 zidove srušili i uspostavili odnos roditelja/deteta u starijim 

 godinama.

 Ocena 10

 

Muško viđenje jednog braka

 

 Milan Jovanić je diplomirani pravnik, studirao istoriju umetnosti,

 u mladosti pisao poeziju i bio stalni saradnik za našu verziju

 Kosmopolitena i Plejboja. Do sada objavio dve knjige poezije i 

 dva romana, ovde će biti reč o njegovom drugom romanu.

                                               

  Matija Javorić govori iz svog ugla o petnaestogodišnjem braku sa

 Nadom koji je upao u tešku kolotečinu...

 Matija je nesigurni muškarac u četrdesetim godinama koji se

 krišom oslobađa preljubništvom, dok sa druge strane ima veliki

 strah od gubitka porodice, odnosno slike prosečne porodice za

 koju mislio da on i Nada imaju sa dvoje dece.

 Nada ima depresivne i teške epizode (jedan od razloga je gubitak

 člana porodice pre udaje za Matiju) i već pri ranijim stranicama sam

 shvatila da su trebali biti razvedeni, pre nego što su dobili decu.

 Nije mi se svidelo što svoju decu nije nazivao imenom, sva njegova

 varanja i laganja i malteške avanture.

 Očekivala sam da će njegov boravak na Malti imati produhovljeno

 realistični smisao, gde on pravi prave i smislene životne rezove, 

 ali se ponašao kao da je pušten sa lanca.

 Autor dela dobro kritikovao dvosmislene postupke određenih 

 supružnika, članova njihovih porodica i kraj ispao donekle

 otrežnjujući za glavnog lika.

 Ocena 6 
 

Moderna popadija i njeni izazovi

 

 Popadija je tv komedija koja počela 18.novembra, išla samo petkom

 u deset uveče i imala 15 epizoda.

 Sve epizode https://domaceserije.net/epizoda/popadija.

                                                

 Desa je moderna žena koja se udala za Mikija, lokalnog sveštenika

 koji kasnije postao pop.

 Većina iz sela nije oduševljena ovom bračnom zajednicom i tu

 prednjači Živana, žena prethodnog popa koji zbog teške bolesti

 morao da bude razrešen dužnosti. Da li će moderna popadija 

 uspeti da predbrodi sve izazove?

 Nina Seničar (Desanka/Desa) i Dejan Bućin (Miki) su fino

 odglumili svoje likove koji uprkos različitostima na polju

 života, stavova i izjava ipak voli.

 Zinaida Dedakin kao Milijana me potpunosti oduševila i nasmejala,

 Gorica Popović (Živana) stopila sa ulogom prethodne popadije

 koja prvobitno nije volela novog popa i popadiju.

 Dvojac iz Kruševac geta u vidu Nikole Milenkovića (Dragan/Butka)

 i Nikole Trišića (Ljubomir/Ljuba) bili prijatno osveženje, Suzana

 Lukić (Ljubina žena Ceca) imala glumu od koje ti bude veoma

 dosadno i nezanimljivo (kao rođena Kruševljanka, očekivala sam

 zanimljiviju i zabavniju glumu).

 Od sporednih likova, najjači su bili Rade Nikolić (Caja) i 

 Aleksandar Dimitrijević (Čeda).

 Neke situacije različitosti i prihvatanja istog su napravljene na

 žalost scenaristički prenaivno i preglupo, ozbiljno sam mislila da

 će se Desa i Miki ipak raziđi zbog jednog događaja (detaljnije u

 14. i 15. epizodi).

 Bili su određeni i ozbiljni vernici koju su tu seriju baš jako

 kritikovali (u nekim stvarima, imaju razloga za to), a meni lično

 jedan deo serije kritikovao određene verske propise koji su u ovom

veku besmisleni i bespotrebni.

 Ocena 6

 Da li ću nastaviti sa gledanjem ukoliko bude 2. sezone?

 Pola da/pola ne mi je odgovor.

Travisova najteža odluka

 

 Dragi Džone (književna verzija) https://kulturiska.blogspot.com/2023/02/vojnik-i-pisma.html.

 

  Veterinar Travis Parker je potpuno zadovoljan sa svojim životom

 i vremenom, upustio u vezu sa komšinicom Gabi Holand koja

 na početku bila veoma rezervisana prema njemu.

 Imali su srećan, porodičan život, Gabi doživela saobraćajnu

 nesreću gde je dospela u komu i Travis ispred sebe ima najtežu

 odluku. Isključiti je sa aparata ili čekati njeno buđenje?

 Travisova najteža odluka jeste bila to i treba imati hrabrosti da

 svog voljenog koji je u situaciji između života i smrti doneseš

 odluku da čekaš njeno/njegovo buđenje.

 Meni je nekako suviše nestvarno da glavni likovi stupe

 prebrzo u vezu i zar ne bi trebalo detaljnije da se

 upoznaju, pre stupanja u vezu? :-/

 Gabi je jadnica što varala svog starijeg momka sa Travisom, 

 Travis presavršen i predosadan koji nema mane (organski

 ne podnosim u umetnosti i životu osobu koja nema

 mane) i u stvarnom životu, takve osobe ne bi nipošto trebale biti 

 zajedno!  

 

 Ocena 3                                                        

Rešena pronaći svoje biološke roditelje...

 

 Povratak u Seul se davao na ovogodišnjem Festu, kao jedan

 od takmičarskih filmova.

 Imao premijeru na prošlogodišnjem Kanskom filmskom

 festivalu, bio na širem spisku kandidata za ovogodišnjeg Oskara

 kao predstavnik Kambodže (jedan deo filma snimao tamo,

 a sam reditelj Dejvi Čou je kambodžansko francuskog porekla).

                                                   

                                             

 Frederik Fredi Benoa prvi put otišla u Južnu Koreju, odakle u

 stvari potiče (nju su usvojili Francuzi kao veoma

 malu i odrasla u Francuskoj) i odlučna pronaći svoje biološke 

 roditelje...

 Dži Min Park je fenomenalno odglumila junakinju koja tokom

 potrage za biološkim roditeljima prošla kulturološko, društveno

 i emocionalno veliki put pun dobrih i loših iznenađenja. Njena

 prva uloga veoma uspešna koja zaslužuje biti nagrađena

 (treba da nastavi sa glumom).

 O Kvang-rok (Fredin biološki otac) izražajno umetnička gluma

 osobe, veoma emotivne i sa velikim osećajem krivice.

 Guka Han (Tena, hotelska radnica sa kojom se Fredi sprijateljila)

 uradila veoma dobro ulogu tamošnje meštanke, strogo poštujući

 kulturu svoje domovine i dosta pomogla Fredi.

 Film ima četiri vremenska perioda i zasnovan po istinitoj priči

 prijateljice reditelja (ona sama bila rođena u Južnoj Koreji, živela

 godinu dana pre usvajanja tu i odrasla u Francuskoj).

 Povratak u Seul nudi lepezu raznih osećanja tokom gledanja,

 ima razloga zašto je dosta slojevit i samo su mi dve stavke blago

 razočarale u tom filmu.

 1. Modernistička muzika u jednoj od scena mi baš bila jeziva i

 teška za slušanje (ujedno sam jedva ispratila radnju).

 2. Nije mi raščišćen do kraja odnos sa njenom biološkom majkom.

 Ocena 9.5

 

 

Leskovački gotik/Rajski vrt (izložba fotografija)

 

 U galeriji ,Artget' KCB-a, održava se izložba fotografija Jovane

 Dimitrijević ,Leskovački gotik-Rajski vrt' i trajaće do 5. marta.

 Jovana Dimtrijević je umetnica, slikarka i rediteljka, tema ove

 izložbe je njen rodni grad Leskovac, odnosno deo ljudi koji

 tu žive.

                                                

 Veoma originalno viđenje njenih sugrađana i čim dođete u Arget

 galeriju, uočićete uvećanu sliku dve devojčice sestre (nisam uspela

 da je uslikam) koja spada među najupečatljivije moderne foto

 portrete.

 Fotografije sa ljudima su u 99% slučajevima bile super, dok

 fotografije sa stvarima kao glavnim likovima mi nisu držale

 pažnju, niti mi bile zanimljive i posebne.

 Ocena 9