Smeh, zabava i dirljivost na ,Svadbi' zagarantovani!

 

 Trejler ovog filma me ozbiljno oduševio, kao i tema u vidu

 međuljudskih odnosa 

 između Srbije i Hrvatske kroz komično dramski način 

 https://www.youtube.com/watch?v=Ofs6Ow-3Hwg.

 Jedva sam čekala da ga pogledam u bioskopu, a već ga pogledalo

 kod nas preko 200.000 ljudi.

                                             

 Jedna beogradska i jedna zagrebačka imućna porodica su u

 škripcima, čiji se sin i ćerka zaljubljuju u inostranstvu. Neplanirana

 trudnoća obe porodice uzdrmala, ali su rešili da u strogoj tajnosti

 organizuju svadbu...

 Drago mi je što na IDMB-u film dobio ocenu 7.8 (bojala sam se

 da će ocena biti ispod šestice), a evo i mojih utisaka.

                                             

 Dugo nisam videla Dragana Bjelogrlića (Vuk Dimitrijević) u nekoj

 komičnoj ulozi, a njegove scene sa Reneom Bitorajcem (Miljenko

 Lončarić) su bile baš smehotresne.

                                           

 Vesna Trivalić (Jelisaveta Beba Dimitrijević) i Seka Sablić (baba

 

 Milica) su bile šou na svoj način, a zanimljivo da je Bjela pristao da

 bude u filmu, samo pod uslovom da Vesna glumi u njemu (njih

 dvoje su ispali fenomenalni tandem). Anđelka Stević Žugić

 (Vukova desna ruka Gaga) još jednom demonstrirala svoje umeće na polju

 komedije i spada mi među najjače na tom polju u svojoj generaciji

 glumaca.

 

                                           

 Linda Begonja (Marija) u liku Hercegovke majke koja ipak prihvata

 zeta i njegovu porodicu (pogotovo priju) mi bila odlična, kao i

 Snježana Sinovčić Šiškov u ulozi babe Ivanke baš ljudski

 smehotresne replike i pokrete imala! Roko Sikavica (Miljenkova

 desna ruka Budimir), veoma simpatičan i imao nekoliko smešnih

 scena.

                                             

 Da ne zaboravimo filmske mladence u vidu Marka Grabeža

 (Nebojša Dimtrijević) i Nike Grbelje (Ana Lončarić) koji su mi 

 bili simpatični i zabavni u svojim ulogama

 ovde. Neki gledaoci/kritičari su njih dvoje

 ocenili kao najslabije karike u filmu i poštujem stav tih ljudi. 

 Od sporednih uloga u ovom posebnom filmu koji je bio preko 

 potreban na ovim prostorima, najjača su mi bila tri lika.

                                               

 Denis Murić kao mlađi Nebojšin brat Milanče/Težak život je dao 

 upečatljiv pečat svom liku, veoma pozitivno otkačenom, ali

 će rado sve uraditi za svog starijeg brata. U 2.

 delu filma (da, da, planira se snimanje 2. dela) bi mogla biti njegova

 svadba! 😄

                                             

 Srđan Žika Todorović (vladika) i Dejan Aćimović (biskup) su

 bili odvojeno i zajedno odlično smešni i njihovi likovi na drugačije

 satirične načine pokušava privoleti drugu stranu na svoju veru.

 Da li im to uspelo, otkrijte sami.

  Kraj jeste očekivano predvidljiv, ali pesma koja bila upotrebljena

 za isti je jedan od hitova iz osamdesetih i savršeno se uklopio

 u film (pre tog filma sam znala za tu pesmu, ali mi nije bila među

 favoritima, ali sada mi jeste).

  Velika preporuka da ga pogledate u bioskopima, u dan kada sam

 ga gledala u MTS dvorani sa prijateljicom, bukvalno je sala bila

 puna! Apsolutno ću mu dati maksimalnu ocenu!

 Ocena 10

                                             

                                           

Radio dramsko viđenje Šekspirove komedije

  San letnje noći je pozorišni komični komad od Vilijema

 Šekspira. Nastala u periodu 1595/96, tokom vekova je doživela

 razne kritike, proučavanja kroz diskusije i adaptirana u svim

 poljima umetnosti. 

 Radio dramsku adaptaciju su izveli glumci Jugoslovenskog

 dramskog pozorišta 1953. u Radio Beogradu.

  

 Uskoro će biti venčanje između atinskog princa Tezeja i 

 amazonske kraljice Hipolite. Uporedo se odvijaju priče između

 četvoro ljubavnika i grupe amaterskih glumaca, koji su

 kontrolisani od strane šumskih vila...

 Početak mi ozbiljno nije držao pažnju i očekivala sam neku vrstu 

 radio sapunice, a ne radio dramsku adaptaciju pozorišne predstave.

 U kasnijim delovima, vokali glumaca su bivali sve bolji, izražajniji

 i pomno slušala. Šekspir na zanimljivo liričan

 način obuhvatio jednu od večito inspirativnih tema (ljubav),

 gubitak pojedinačne ličnosti kad stupe u vezu, feminizmu i 

 osobama koje javno ne iskazuju svoju seksualnost.

 Žao mi je što nisu sačuvani podaci o glumcima u ovoj radio

 drami, a sveukupno će dobiti neku vrstu srednje ocene.

 Ocena 6 

 P.S

 Na žalost, ne postoji ta radio drama na Jutjubu (originalni post bio 

 objavljen 04. aprila 2019.).

                                                

Edvard dobi poziv...

 

  Aleksandar Bilanović je srpsko argentinski pisac i pustolov.

  Fejsbuk stranica https://www.facebook.com/aleksandar.bilanovic.9.

 Instagram https://www.instagram.com/billy_kljunowsky/.

                                                

 Edvard Nikolić nakon kraćeg rada kod nas (ilegalno i legalno), rešio

 da se preseli u London i tamo žešće radio stvari sa one strane 

 zakona. Na neočekivani način, dobije poziv za put u 

 Južnu Ameriku...

  Ranije sam u biblioteci pogledala korice te knjige i odbio me 

 na prvom pogledu naslov romana. U drugom pokušaju, odlučila

 sam dati šansu i osetila da tu ima specifičnih biografskih elemenata.

 Volela bih da se glavni junak drugačije zvao (na primer Marko,

 Jovan i slično), to mi je jedna od mikro zamerki.

  Najzanimljiviji delovi su bili njegovo snalaženje u Londonu (ima

 elemente engleskog filma ,Snatch'), utisci nakon što je dobio na

 neočekivan poziv za Južnu Ameriku i privikavanje na njihov

 način života.

  Seksualni Nikolićevi trenuci su bili mešavina sirovog, snažnog,

 površnog i malo emotivnog (na žalost, ovog poslednjeg je bilo

 premalo), komedijaški delovi veoma malo bili smešni i takva

 vrsta humora mi lično nezanimljiva.

 

 Avanturistički delovi kada je kao test boravio u šumi i shvatio 

 šta je pravi život i kako ga treba živeti su bili upečatljivi, istiniti

 i veoma snažni. Glavni junak je prošao psihičke i fizičke muke

 raznih vrsta da bi konačno ostavio poroke i neke od tih stvari

 jeste zaslužio da proživi i iskusi.

  Nastavak Nikolićeve putešestvije u potrazi sa smislenim,

 ispunjenim životom je pretočen u knjigu ,Esmeralda 973' koja 

 trebala biti izdata takođe za Lagunu, ali je objavila izdavačka

 kuća ,Besani' (više o njima https://besani.rs/).

  Ako naletim na nastavak, svakako ću pročitati.

  Ocena 7.5

Ove muke i borbe nisu samo za pare...

 

 Drugi deo slabiji od prvog

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/10/njih-tri-u-novim-zivotnim-izazovima.html.

 Konačno pročitah treću i poslednju knjigu iz ove posebno

 moderno azijsko komične trilogije!

                                           

 Su Ji je na samrti i ceo klan Šang-Jang sa svih strana sveta žele

 njeno ogromno bogatstvo (Nik jedva posluša Rejčel da ode za

 Singapur i proba pomiri sa babom dok je još živa).

 Astrid se bori da konačno bude sa Čarlijem Vuom, al' njen bivši

 suprug pravi razne komplikacije i sabotaže.

 Kiti Pong baš ne podnosi svoju poćerku Kolet i kome će na kraju

 pripasti Su Jino džinovsko bogatstvo?

 Ova knjiga je najbolja u celoj trilogiji, zbog više činioca:

 1. Elementi komedije, drame, romansi, tuge i radosti su odlično

 opisani, imaju logike zašto se dogodile, imala sam lako slike

 u glavi za svaku scenu. 

 2. Borbe za potpuno ispunjenu pravu stvar, Astrid na polju ljubavi,

 Nik da Tajersol park ne padne u pogrešne ruke su samo neke

 od tih borbi. Put do ispunjenja tih pravih stvari je bio mučan,

 sa dosta nedoumica i teskoba, ali sve se to isplatilo.

  3. Način kako je saopšten testament Su Ji, prezabavno dramatičan

 i par puta mi bilo smešno (na žalost, u stvarnom životu je mnogo 

 sumornije i tužnije, što jeste istina).

 4. Jedan član porodice koji me živcirao u prethodna dva dela se

 na čudotvorno pozitivan način promenio.

 5. Nikov boravak na Tajlandu je bio sa važnom i posebnom 

 misijom.

 6. Kiti Pong i njeno iskreno veliko, dobro delo.

 Velike pohvale ilustratorki Neveni Mišković za dizajn korica i 

 ozbiljno su me oduševile.

 Ima tu još pluseva u ovoj završnoj knjizi, za neke od njih otkrijte

 sami! 😉   

  Ocena 10

Da li su nasmejali ili iznervirali gospodara?

 

  Kako zasmejati gospodara je komedija koju stvorila i režirala

 Vida Ognjenović.

 Televizijska verzija je iz 1987. godine, rediteljka Vida Ognjenović.

                                          

  Joakim Vujić spremao sa svojim ansamblom komediju ,Šnajderski

 kalfa' koju će izvesti pred knezom Milošem. Ujedno, to je i priča

 o teškim uslovima stvaranja profesionalnog pozorišta u Srbiji,

 samom odnosu između reditelja i vladara države i da li su vladara

 nasmejali ili iznervirali.

  Predrag Ejdus kao Joakim Vujić bio fenomenalan i izneo jednu od

 svojih najboljih uloga u pozorištu (istinska šteta što nije bio igrani

 film o Joakimu Vujiću, on bi ga odigrao odlično). 

  Važnu i upečatljivu ulogu ostvario Branko Jerinić (Atanasije

 Teodorović/Horovođa), jedine dve glumice u predstavi Olivera

 Marković (Jeca Berman) i Vuka Dunđerović (Katarina) su takođe

 bile briljatne u svojim ulogama.

 Od tadašnjih mlađih glumaca, odlična bila dva glumca koji nisu

 više živi, Boris Komnenić (Dimitrije Crnobarac/Kuzma) i Andreja

 Maričić (Stevan Gruborović/Maca). Dopala mi se gluma Dragana

 Nikolića (mlađi imenjak i prezimenjak jednog od velikih glumaca)

 koji glumio Filipa Hristića/Anđela bola.

  Komedija koja je ovde veoma pametno kritička i odgovor na pitanje

 sa ovog posta jeste da su iznervirali gospodara (iako su Vujić i

 ceo ansambl dali sve od sebe da budu prikladno smešni, ipak 

 određenima sa te vlasti bliski vladaru im bila trn u oku).

  Ocena 10

Užička moderna verzija o...

 

  Šta je Arnolf planirao?

 https://kulturiska.blogspot.com/2024/03/arnolfov-kompleksan-lukav-plan-je-bio.html.

 

 Molijerova komedija ,Tartif' imala premijeru u Versaju 1664. godine,

 ali bila zabranjivana sve do 1669. godine zbog teme.

 U našoj verziji, premijeru imala 2002. godine i dobitnik mnogobrojnih

 nagrada. Reditelj Miodrag Milanović. Predstava se izvodi i dan

 danas u našim pozorištima, Užičani su davnih dana izvodili tu

 predstavu (1948.), a evo i dokaza https://uzickopozoriste.rs/index.php/o-pozoristu/istorija-pozorista/sve-igrane-predstave/item/91-tartif.

 Istorijat još naših pozorišnih verzija (pre užičke)

 https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%84.

 Bio je korišćen prevod pesnika, esejiste i prevodioca Sime 

 Pandurovića (1883-1960). Ova verzija je iz 2003, televizijsku

 verziju režirao Miško Milojević.

                                       

 U kući plemića Orgona, dospeo je Tartif, čovek kog skoro svi

 ukućani ne vole (osim Orgona i njegove majke gospođe Pernel koji

 gledaju u Tartifa kao iskrenog, pobožnog i čestitog čoveka), pošto

 su osetili njegovu pravu i lošu prirodu...

  Nisam očekivala da će biti moderno obučeni likovi, sa druge 

 strane mi to nije predstavljalo problem. Vahidin Prelić (Tartif)

 iskazao u pravoj meri grimase svog naslovnog lika koji je prikaz

 dvostrukih ličnosti i to podmuklih.

  Igor Borojević (Orgon), Divna Marić (Orgonova žena

 Elmira) i  Ivana Kovačević (Marijana, Orgonova i Elmirina

 kći dosta dobri, Tanja Jovanović (Marijanina

 prijateljica Dorina) čista dikcija i najubedljvije glumila u ovoj

 predstavi. Drugu najubedljiviju ulogu ostvario Slobodan 

 Ljubičić kao gospođa Pernel.

  Vladimir Kurćubić (Damis, Orgonov i Elmirin sin i Marijanin

 rođeni brat) i Nemanja Ranković (Valer, Marijanin verenik) mogu

 proći.

  Više bih volela da muzike nije bilo u ovoj predstavi, scenografija

 minimalistička i sasvim dovoljna istovremeno (portreti su mi se

 svideli) i užičko moderno viđenje o licemernim i lažnim osobama,

 naivnosti i da takvima može se stati na put je u 99% slučajeva bila

 uspešna.

  Ocena 9.5  

 

  

Posle 5 godina, ona sreće...

 

 Drugi deo ove trilogije slabiji od prvog

 https://kulturiska.blogspot.com/2023/10/njih-tri-u-novim-zivotnim-izazovima.html.

                                             

Lusi Čerčil sa rođakom Šarlot otišla na svadbu svoje prijateljice

Izabel na ostrvu Kapri. Džordž Džao, Kinez iz Hong Konga 

 bacio oko na nju, a njoj on privlači i odbija istovremeno. Desio

 se ,problem' koji su oni prouzrokovali i pet

 godina kasnije, ona ga sreće...

  Lusi se predugo stidela svog kineskog porekla i više cenila svoje

 bele korene (razlozi su ozbiljno teške i tužne prirode). Ona

 jako voli umetnost, svoj posao i porodicu, nego joj

 trebalo par događaja (među kojima na ostrvu Kapri) da

 budu realizovani i shvati šta je u stvari najvažnije u životu.

 

 Džordž jeste povučeniji i blago zatvoreniji od nje, a opet ima istinsku dušu

 koja nije opsednuta materijalnim, ne glumi nešto što nije kao

 ličnost i baš takav bio potreban za Lusi.

  Sesil (Lusin verenik) je iritantno bogataški belac i teško

 materijalno društveni kompleksaš, Lusina porodica u vidu brata

 Fredija i njihove mame su baš super, Šarlot (njihova rođaka)

 mi na početku žestoko smetala (ona je bila krivac za ,problem') i

 u kasnijim poglavljima ispala čovek.

 

  Od sporednih likova, mnogo mi se dopao Oden (on vodi 

 poseban duhovno umetnički život i posavetovao Lusi pravim

 rečima), Rouzmeri (Džordžova mama) je žena sa stavom, prirodno

 šarmatna i blago komična.

  Kraj me oduševio i raznežio, Kvan ovo delo napisao za samo

 četiri meseca (super brzo za roman), a planiralo se razvijanje

 filmske verzije u 2020. godini. Trenutno je upitno da li će

 uopšte biti filmske verzije. I naslov romana se pominje samo 

 jednom (razlog nije bezvezan).

  Ocena 10

Gde nestade...

 

 Marija Sempl je američka književnica i scenaristkinja.

 Pisala scenarije za serije ,Beverli Hils 90210' (originalna verzija),

 ,Uživo subotom uveče', sitkom ,Elen' i druge.

 Po ovom delu sa posta, snimljen je istoimeni film iz 2019.

 Sajt+društvene mreže https://www.mariasemple.com/.

                                            

  Bernadeta rešila da započne pripreme za posebno porodično

 putovanje (razlog je Bijin odličan uspeh u školi i na taj način da

 proslave), samo je problem što vremenom postala emotivno

 iscrpljena. I gde nestade Bernadeta?

 Ova tročlana porodica (Bernadeta, njen muž Eldžin i njihova kći

 Balakrišna, skoro svi je zovu Bi) su više klase (ne ultrabogataško

 snobasta i duhovno površna) i dopalo mi se kod njih što su sive zone po pitanju

 ličnosti.

 Pripovedanje svoje porodice iskazivala Bi, otkrivajući istinu o maminoj prošlosti, sadašnjosti

 i odgovor zašto je nestala preko dokumenata, mejlova, pisama i

 to mi bilo baš super originalno književna ideja. 

 Eldžin je genijalac koji radi u Majkrosoftu, imao određene komične

 i loše trenutke (u tim trenucima spada zbližavanje sa 

 adminstratorkom svoje firme sticajem okolnosti) i žešći je radoholik.

 Bernadeta u gradu koji organski nije podnosila pokušavala se 

 snaći kroz komično dramatične poteze i razlozi njenog nestajanja

 nisu iz čista mira.

  Bi uspela nekako nagovoriti svog tatu da potraže njenu mamu,

 a za kraj, treba da otkrijete sami kako je ispao.

  Ovo delo jasno govori da je u redu ne biti u redu, da se na pravi

 način može pronaći pomoć (Eldžin je pogrešno pristupio u 

 nuđenju pomoći za Bernadetu) i da ponekad, treba se osamiti i

 stekao potpuni, unutrašnji mir.

 Ocena 10

                                           

Čuvar, lopovi, policija i dama

 

  Genijalno smešna knjiga ,Gradski orkestar'

 https://kulturiska.blogspot.com/2016/11/mogao-bi-se-snimiti-komicno-dramski-film.html.

                                         

    Tri lopova su pokušali opljačkati opštinu i čuvar Bičikli

 ništa nije video. Nekoliko radoznalih

 osoba se okupila ispred gradske većnice, među kojima je i Ana

 Montani, modiskinju sa kojom bi hteo narednik policije, sumnjivac

 i mladi novinar hteli biti u vezi...

   Očekivala sam da će veliki deo radnje baviti njome, kako će

 kroz neki jasan i smislen zaplet uhvatiti lopove i čuvar da se vrati

 svom poslu.

  Međutim, osećala sam kao da gledam neku italijansku B dramediju

 

 sa prošlog veka (radnja ovog romana se inače dešava posle 2.

 svetskog rata), gegovi kod par likova mi uopšte nisu bili smešni,

 kraj totalno bezvezan.

  Gradski orkestar je barem imao šarm, simpatične gegove i

 zapetljancije, a ako hoćete neku mediterantsku posleratnu dramediju

 za plažu, ovo je baš knjiga za vas.

   Ocena 6

Njih tri u novim životnim izazovima (posebno Rejčel)

 

  Suludo bogati Azijci (1. knjiga)

  https://kulturiska.blogspot.com/2023/10/precutao-joj-da-ima-suludo-bogatu.html.

 

 Rejčel će konačno upoznati svog pravog oca i pokušati da izgradi

 odnos sa njim i novostečenim bratom. Astridin muž Majkl se

 preko noći obogatio (zahvaljujući određenoj osobi), Kiti Pong je

 sada udata za milionera. Da li će sve tri u novim životnim

 izazovima uspeti da se snađu?

  Pošto su njih tri sada glavne junakinje, mislim da bi bolje ispala

 zasebna knjiga za sve tri u ovom slučaju. Zanimljivo da one

 nisu bile direktno u istoj prostoriji, Rejčel sada upoznala kineski

 bogataški život i opisi super bogatog života

 su mi bili bolji u prvoj knjizi.

  Astridin suprug Majkl pojačao svoju iskompleksiranost zahvaljujući

 novostečenom i ogromnom bogatstvu i bespotrebno ga trpela

 (prelomila se u jednom ključnom trenutku).

  Kiti ima savetnicu koja pokušala izmeniti potpunu sliku o

 njoj spolja i iznutra, to me u potpunosti zgrozilo i naježilo.

  Negativno sam bila iznenađena pokušajem trovanja Rejčel

 (nije niko iz članova kineske porodice bio krivac), najkomičniji

 delovi su bili sa Kiti, polu drama/komedija sa Rejčel, potpuno

 dramski sa Astrid.

  Rejčelin brat po ocu Karlton napravio u prošlosti veoma lošu stvar,

 u sadašnjosti pokušava da bude bolji čovek i mislim da je na kraju

 i uspeo.

  Kraj druge knjige ispao blaga zapetljancija u slučaju Kiti, za

 Astrid očekujem da obnovi staru ljubav, Rejčel i Nik konačno da

 dišu kao ljudi.

  Ocena 7

   

                                             

Prećutao joj da ima suludo bogatu porodicu...

 

  Kevin Kvan je singapursko američki pisac koji napravio bum

 širom sveta sa trilogijom ,Suludo bogati Azijci'.

 

 Samo po prvoj knjizi, snimljen istoimeni uspešni film iz 2018.

 (još uvek su u razvoju snimanja preostala dva dela sa trilogije).

 Instagram https://www.instagram.com/kevinkwanbooks/?hl=sr.

                                           

Njujorčanka Rejčel Ču zamišljala da će imati fin, godišnji odmor

 sa svojim momkom Nikolasom Nikom Jangom u njegovom

 rodnom Singapuru. Ali Nik joj prećutao da je bogati naslednik,

 jedan od najpoželjnijih neženja u Singapuru i ima mnogobrojnu,

 specifičnu porodicu...

  Glavne junake Rejčel i Nika sam ubrzo zavolela, njih dvoje su

 želeli provesti normalni, dugi godišnji odmor i pravi zaplet počinje 

 kada

 se ona upoznaje sa njegovom suludom bogatom porodicom (ima

 ih normalno prizemnih, sva sreća i ključne ću navesti u 

 sledećim redovima).

  Na samom početku, jedva sam skopčala rodbinske odnose i 

 pojednostavljeno porodično stablo tri porodice (najdominatnija je

 porodica Jang). Najomiljeniji likovi su mi:Astrid (ima je dosta

 u knjizi, Nikova sestra od tetke), Fiona Tung, Go Pejk Lin 

 (Rejčelina najbolja prijateljica+normalna mlada bogatašica),

 Oliver Ćen (Nikov rođak).

  Elinor (Nikolasova majka) misli da će jednom tajnom odlasku

 pokušati upropastiti vezu sina jedinca (iako je mislila da time čini

 dobro), ovde mi se dopalo što ipak likovi imaju ne samo 

 materijalne (da li će im novac i status ostati, trka za novcem i

 slično), već emotivne i unutrašnje probleme.

  Kvan zapravo na satirično originalan način ismejava ta negativna

 bogataška očekivanja, njihov ukus po načinu razgovora,

 modnog stila i jasno mi bilo da on kroz svoj književni jezik kaže

 stop tom snobizmu, površnosti i duhovno emocionalne 

 ograničenosti koju većina iz te tri dinastije na žalost ima.

  Prvi deo gde je par otputovao za Singapur mi bio dinamičan,

 sa jakim opisima njihove kulture, jela i pića (neka od njih bi rado 

 probala da sam tamo), pokušaji sabotaže Rejčel su bili nalik

 američkim tinejdž filmovima i trebalo to biti sa smislenijim i

 boljim akcijama.

  Drugi deo sa venčanjem Nikovog najboljeg prijatelja Kolina

 sa ,neželjenom' najslabiji, treći deo gde Rejčel na šokantno težak

 način otkrila deo svoje porodične istorije me rastužio i 

 očekivala sam da će biti gorki i trajni raskid sa Nikom.

  Kraj je ispao na kraju divan, jedva čekam da pročitam i drugi deo

 ove trilogije.

 Ocena 9.5  

     

Druga predstava ,Ljubavno pismo'...

 

 Kosta Trifković (1843-1875) je bio naš književnik, najpoznatiji

 po delima ,Izbiračica' i ,Ljubavno pismo' (ne brkati ovu drugu

 predstavu sa istoimenom predstavom koju režirao Branko

 Kičić https://kulturiska.blogspot.com/2022/09/pismo-napravilo-zbrku-kod-dve-porodice.html).

 

 Miroslav Belović za osnovu uzeo ,Ljubavno pismo' i ubacio još

 neke Trifkovićeve jednočinke, premijera je bila u Pozorištu na

 Terazijama 19. juna 1982, a tv verzija sa ovog posta je iz 1984.

 Reditelj ove verzije, Dejan Ćorković.

                                                

  Sluge Jelica i Jovan se ispričali i odmorili, on zaspao u 

 gospodarevom kućnom ogrtaču, sa snovima o ministarskoj penziji.

  Evica dade Jovanu ljubavno pismo da preda određenoj osobi, a

 on zaboravi da pošalje to pismo, jer je ponovo zaspao...

  Polovičnog sam mišljenja da spoj ove jednočinke sa ostalima

 (jedna od njih je ,Na Badnji dan', a ona je u drugom činu ove 

 predstave) bio skladan i u toku radnje.

  Prvi čin mi bio na početku blago šaljiv i Aleksandar Hrnjaković

 kao sluga Jovan bio originalno zabavan.

  Problem oko tog ljubavnog pisma kao trebao biti šaljiv, a zapravo

 se uopšte nisam nasmejala (ako mislite suprotno, poštujem).

  Žarko Radić i Danica Maksimović (Laza i Sofija Dražić) su 

 odvojeno bolje glumili, Rade Marjanović i Tanja Bošković

 (doktor Vidić i njegova žena Marija) zabavniji u paru.

  Kad je trebala Marija odabrati ko će glumeti u dobrovoljnoj

 predstavi (sve predstave su bile izvedene u kući Vidića), po mom

 ličnom mišljenju bila bolja jednočinka ,Na Badnji dan'.

  Ljiljana Stjepanović briljatna u ulozi dame u četvrtoj i poslednjoj

 jednočinki, Dubravka Živković kao mlada dama Evica (od koje je

 zbrka zvana pismo i nastala) nije nešto odglumila, a i njen lik se

 ne pojavljuje često i duže.

 Kostimi i scenografija, za desetku. Muzika i koreografije, dve 

 ocene manje.

 Kad bih birala između savremenog ,Ljubavnog pisma' i ovog sa

 19. veka (radnje su potpuno različite i zapleti, ali je pismo 

 zajedničko), odabrala bih prvo ,Ljubavno pismo'.

   Ocena 7

Gabrijela i Marlena...

 

 Emilio Karbaljido (1925-2008) je bio meksički dramaturg,

 veoma cenjen u svojoj domovini i dva dana posle njegove smrti,

 jedna nagrada bude nazvana po njemu.

 Dva mirisa ruže je kod nas imala premijeru 4. oktobra 2002. u

 Pozorištu na Terazijama, a četiri godine kasnije, bila adaptirana

 za televiziju.

 Reditelj originalne verzije je Slavenko Saletović, dok tv verziju

 režirao Miško Milojević.

                                               

  Gabrijela i Marlena se sreću u čekaonici zatvora, a ispostavilo

 se da čekaju istog muškarca...

 Ljiljana Stjepanović (Gabrijela), genijalno zabavna i njen

 lik je tradicionalistkinja, profesorova žena i ne predaje se tako lako.

 Elizabeta Đorevska (Marlena) u 90% mi dobro odglumila, samo

 u scenama kad se njen lik jako demorališe i pričala povišenim

 glasom, to ispalo suviše neprirodno. Marlena je velikim delom

 tralala fazon, delimično slobodnijih shvatanja od Gabrijele i 

 postepeno se dve potpuno različite žene sprijateljile.

  Marijači pevači i svirači su bili za desetku, borba glavnih 

 junakinja da izbave istog muškarca bila u melodramsko komičnom

 ruhu, a sam on je celokupno bio kretenčina.

 Kraj predstave mi se ipak svideo, mogla bi biti modernija

 verzija, sa tolerantnijim stavovima i replikama.

 Ocena 6

  

Da li će zasvirati svoju omiljenu pesmu svetu?

 

 Svilen konac je naš film koji izašao ove godine, a glavni glumac

 Andrej Nježić dobio nagradu na ovogodišnjim Filmskim susretima

 u Nišu (Najbolja debitantska uloga).

 Link https://www.youtube.com/watch?app=desktop&v=NwjxzszvEzo.

 

                                               

 Miša živi u zabačenom planinskom selu sa ocem i bakom i hteo

 bi da bude violinista. Otac je izričito protiv, a susret

 sa prijateljicom iz detinjstva Emom će promeniti sve...

 Andrej Nježić (Miloš-Miša) je naslovnu ulogu izneo u velikom

 delu jako dobro, nego ga reditelj trebao reći u slučaju glume da

 svira violinu da više koristi levu ruku prilikom glume sviranja.

 Al' dobro, bar je bolje glumio sviranje, nego određeni glumci u

 zapadnim filmovima i korejskim tv serijama (možete pogledati na

sjajnom kanalu ,TwoSetViolin na račun te nevešte, loše glume

 sviranja violine https://www.youtube.com/playlist?list=PLq-Pj3G-56pAIdy10emCp6rzcqR0LUUqS.

 Nevena Ignjatović (Ema), dobra u svojoj ulozi podrške i prijatelja

 za Mišu. Ona je fino izvela kratko pesmu ,Danica' od grupe

 ,Ljubičice' i trebala otpevati barem još dve-tri pesme (ima

 lep i čist glas).

 Aleksandar Stojković (Mišin otac Raša), ubedljivo odlična uloga

 oca koji prvobitno nije želeo da mu sin ostvari svoj san zbog

 tužnih okolnosti i straha (taj deo priče u filmu nipošto ne treba

 gledati crno belo, jer je potpuno istinito prikazan i iskazan).

 Olga Odanović (Mišina baka Milena i Rašina majka), još jedan

 Mišin saveznik, kritičar i najbolji prijatelj, očekivano odlična

 gluma.

 Muzika za film u vidu grupe ,Ljubičice' je bio posebno pun 

 pogodak, pohvale zaslužuju Bojana Đolović, Anđela Kosić (obe

 su bile instrumentalistkinje za veliki broj muzičkih scena, pa

 i samog Mišinog sviranja) i Ognjen Janjić (njegovo sviranje bilo

 u vidu pesme ,Moravac', na jednom slavlju gde Miša ,svirao').

 Mesto gde je snimljen film Veliki Borak se nalazi u Barajevu,

 kadrovi blizu i sa daljine snimljeni odličnog kolorita, brzine i

 montaža je dobro ispala.

  Kraj filma, da te posebno dirne i rasplače i ima materijala za

 mogući drugi deo. Po mom mišljenju, mislim da je 90% ove

 važne dramatično komične priče potpuno zaokružen. Možda bi

 trebao biti 2. deo u slučaju da li Miša u potpunosti završio 

 Akademiju, nakon toga počeo živeti svuda ili se vratio u svoje selo.

 Ocena 9.5