Povratak u Seul se davao na ovogodišnjem Festu, kao jedan
od takmičarskih filmova.
Imao premijeru na prošlogodišnjem Kanskom filmskom
festivalu, bio na širem spisku kandidata za ovogodišnjeg Oskara
kao predstavnik Kambodže (jedan deo filma snimao tamo,
a sam reditelj Dejvi Čou je kambodžansko francuskog porekla).
stvari potiče (nju su usvojili Francuzi kao veoma
malu i odrasla u Francuskoj) i odlučna pronaći svoje biološke
roditelje...
Dži Min Park je fenomenalno odglumila junakinju koja tokom
potrage za biološkim roditeljima prošla kulturološko, društveno
i emocionalno veliki put pun dobrih i loših iznenađenja. Njena
prva uloga veoma uspešna koja zaslužuje biti nagrađena
(treba da nastavi sa glumom).
O Kvang-rok (Fredin biološki otac) izražajno umetnička gluma
osobe, veoma emotivne i sa velikim osećajem krivice.
Guka Han (Tena, hotelska radnica sa kojom se Fredi sprijateljila)
uradila veoma dobro ulogu tamošnje meštanke, strogo poštujući
kulturu svoje domovine i dosta pomogla Fredi.
Film ima četiri vremenska perioda i zasnovan po istinitoj priči
prijateljice reditelja (ona sama bila rođena u Južnoj Koreji, živela
godinu dana pre usvajanja tu i odrasla u Francuskoj).
Povratak u Seul nudi lepezu raznih osećanja tokom gledanja,
ima razloga zašto je dosta slojevit i samo su mi dve stavke blago
razočarale u tom filmu.
1. Modernistička muzika u jednoj od scena mi baš bila jeziva i
teška za slušanje (ujedno sam jedva ispratila radnju).
2. Nije mi raščišćen do kraja odnos sa njenom biološkom majkom.
Ocena 9.5
Нема коментара:
Постави коментар